Dok se naši proizvođači bore sa cenom đubriva i otkupom letine, na globalnom finansijskom nebu dešavaju se promene koje će pre ili kasnije zakucati na vrata svakog gazdinstva u Srbiji. Velike međunarodne banke, one koje su godinama gledale sa strane, sada grade infrastrukturu na blockchain mrežama, a Bitcoin se konsoliduje oko cifre od 78.000 dolara. Ovo nije samo igra brojeva za berzanske mešetare, već signal o tome kako se svet priprema za novu eru likvidnosti i poverenja u novac. Ono što se danas dešava na Volstritu, sutra će određivati kurs dinara i cenu kredita za kupovinu traktora.
Tržište čeka dah Federalnih rezervi
Poslednjih nedelju dana kripto tržište pokazalo je relativno stabilan, ali izrazito oprezan obrazac trgovanja. Bitcoin se kretao oko nivoa od 78.000 dolara i prema podacima CoinMarketCapa beleži tek oko 0,1 odsto promene na sedmodnevnom nivou. Ethereum je bio nešto snažniji, sa rastom od približno 2,6 odsto, dok su BNB, XRP i solana ostvarili skromnije sedmodnevne pomake. Ova stabilnost zapravo predstavlja fazu konsolidacije, tišinu pred oluju koju svi iščekuju iz Vašingtona.
Dodatni pritisak na tržište stigao je nakon američkih podataka o zapošljavanju, koji su pokazali 162.000 novih radnih mesta u avgustu, znatno iznad očekivanih 65.000. Snažnije tržište rada smanjuje očekivanja brzog popuštanja monetarne politike, pa su investitori deo kapitala usmerili ka sigurnijim klasama imovine. Bitcoin je početkom posmatranog perioda pokušao da se vrati iznad 80.000 dolara, ali je rast bio ograničen. Komentari guvernera Federalnih rezervi Kristofera Volera, koji je ostavio prostor za zadržavanje kamatnih stopa, prethodno su podstakli snažan skok bitcoina ka 81.400 dolara, no cena je nakon toga ponovo skliznula. Sve ovo ukazuje na to da veliki igrači zadržavaju dah pred ključnim sastankom.
Novac se preliwa iz obveznica u rizik
Gledano na mesečnom nivou, vrednost bitcoina porasla je za oko 20 procenata, što govori da dugoročni trend nije ugašen. Rast cena kriptovaluta tokom prethodnih nekoliko nedelja je posledica poklapanja nekoliko veoma upečatljivih faktora. Najvažniji i najmerljiviji je povratak kupovina od strane kompanija – američki spot bitcoin ETF-ovi su za tri nedelje, od 21. avgusta do 4. septembra, imali priliv od oko 3,8 milijardi dolara. To je njihov najbolji tronedeljni rezultat u 2026. godini, što pokazuje da institucionalni novac traži prinos.
Prema rečima Igora Mirkovića iz prve domaće kripto-menjačnice ECD, američko Ministarstvo finansija je negde u istom trenutku najavilo značajno povećanje otkupa dugoročnih državnih obveznica. Cilj je bio da se poboljša likvidnost i smanji pritisak na tržištu američkog duga.
Posebno je za bitcoin važan efekat koji takve mere imaju na ponašanje investitora jer kada se povećava likvidnost na tržištu obveznica i raste dostupnost kapitala, investitori su spremniji da preuzmu veći rizik i deo novca preusmere iz konzervativnijih instrumenata ka imovini sa većim potencijalom prinosa — Igor Mirković, ECD
Možda još važniji dugoročni signal jeste odluka 21 velike svetske finansijske institucije da zajednički razvijaju stablecoin dolara. Među njima su Bank of America, Citi, Goldman Sachs, Wells Fargo, UBS, Deutsche Bank i Santander, sa planiranim izlaskom na tržište u prvoj polovini 2027. godine. Pre nekoliko godina banke su posmatrale kripto industriju sa strane, a danas grade infrastrukturu na blockchain mrežama. Ovo je promena paradigme koju ne smemo ignorisati.
Šta ovo znači za džep proizvođača u Srbiji
Kada velike banke promene pravila igre, to se uvek oseti na terenu, makar sa zakašnjenjem. Druga velika tema je rast geopolitičke i monetarne neizvesnosti. Holandska centralna banka je prebacila oko 86 tona zlata iz Severne Amerike u London, uz obrazloženje da želi veću likvidnost rezervi i bolju pripremljenost za moguće krize. Udeo njihovog zlata u Njujorku smanjen je sa oko 31 na 18,5 odsto. To ne treba da tumačimo kao najavu američkog ekonomskog kolapsa, ali jeste značajan pokazatelj da centralne banke ponovo razmišljaju o geografskom i sistemskom riziku svojih rezervi.
Holandska centralna banka 1931. godine držala je veliki deo svojih rezervi u britanskim funtama, verujući garancijama Bank of England da će funta ostati zamenjiva za zlato. Kada je Britanija preko noći napustila zlatni standard, funta je devalvirala, a vrednost holandskih rezervi naglo pala. Trenutno premeštanje zlata mnoge podseća na manevar izbegavanja tog scenarija. Za srpskog poljoprivrednika, ovo je priča o poverenju. Kada banke i države traže sigurnost u fizičko zlato ili digitalne tokene, to znači da papirni novac gubi na težini.
Glavni pokretač tržišta u ovom trenutku nije pojedinačna kriptovaluta, već makroekonomsko okruženje. Investitori čekaju nove podatke o američkoj inflaciji, posebno CPI, koji mogu značajno promeniti očekivanja u vezi sa narednim potezom Federalnih rezervi. Kratkoročno se ipak očekuje povećana volatilnost jer će naredni podaci o američkoj inflaciji i odluka Feda na redovnom obraćanju 15. i 16. septembra biti veoma važni. Dugoročno važnije su kompanije koje kreću da koriste kriptovalute, stablecoini i tokenizacija imovine. Taj trend vidi se sve više i u Srbiji, gde korisnici ECD platforme trguju i tokenizovanim akcijama najvećih svetskih kompanija.
Realna vrednost naspram digitalnih obećanja
Kao neko ko decenijama prati kako se formira cena pšenice i kukuruza, vidim paralelu između ovih finansijskih manevra i onoga što se dešava na našim njivama. Kada likvidnost poraste, novac traži gde će se parkirati, a poljoprivredni resursi su uvek bila sigurna luka. Međutim, oprez je neophodan. Dok se banke pripremaju za 2027. godinu i nove digitalne dolare, proizvođač mora da gleda svoju knjigu troškova ovde i sada.
Bez obzira da li je novac u zlatu, bitcoinu ili na računu, suština ostaje ista – sposobnost da se razmeni za realnu robu. Ako velike institucije grade nove sisteme plaćanja, to može ubrzati promet, ali ne sme zameniti vrednost rada na zemlji. Poljoprivreda ostaje temelj, bez obzira na to koliko se brzo vrti digitalni novac u pozadini.
Svet se menja brže nego što stignemo da zaoramo njivu, ali pametnom gazdi brojke uvek moraju biti jasne, bez obzira da li su napisane kredom na ambaru ili u blockchainu.
Izvor: Biznis.rs, 11. septembar 2026.
💬 0 komentara