Hiljadu i petsto ovaca i 650.000 maraka: Šansa za opstanak sela na Palama

Kada zvono ovce zameni tišinu napuštenih pašnjaka, to je najjasniji znak da se život vraća u ruralne sredine. ove godine na Palama, to zvono najavljuje više od obične sezonske selidbe stada sa planine pred zimu. Vlada Republike Srpske, u saradnji sa gradskom upravom Istočno Sarajevo i lokalnim distributerom struje, pokrenula je konkretan projekat vredan 650.000 konvertibilnih maraka. Cilj je dodela hiljadu i petsto grla ovaca kako bi se zaustavilo gašenje sela u ovom delu Istočnog Sarajeva. Radi se o ozbiljnom pokušaju da se kroz stočarstvo podigne poljoprivredna proizvodnja, a cifre koje stoje iza ovog projekta govore da se ne radi o simboličnoj pomoći, već o meri koja može da promeni životnu perspektivu mnogim porodicama koje su pred odlukom da li da ostanu ili da odu.

Zašto je sredina septembra ključna za stočare

Svaki iskusni poljoprivrednik zna da kalendarska godina u stočarstvu ne počinje u januaru, već u jesen. Sredina septembra je vreme kada se prave poslednji ozbiljni rezovi pred ulazak u zimski period, kada troškovi ishrane rastu, a prihodi od prodaje često stagniraju. Upravo u tom kritičnom trenutku, jedanaestog septembra, Poljoprivredna zadruga TDST raspisala je javni poziv koji poljoprivrednim proizvođačima sa područja Pala, Istočnog Novog Sarajeva i Istočnog Starog Grada nudi šansu da dođu do priplodnog materijala.

Ono što izaziva najviše pažnje, ali i određenu dozu zabrinutosti, jeste rok za podnošenje prijava. On iznosi samo deset dana od dana objavljivanja, što stvara pritisak na sve one koji bi želeli da konkurišu. Ovako kratak vremenski okvir pokazuje da se organizatori nadaju brzom odzivu, ali istovremeno postavlja pitanje da li je to realno za starije proizvođače u ruralnim sredinama koji nisu vični birokratskim procedurama. Istorijski gledano, ovakvi projekti su često bili najava širih agrarnih reformi, ali retko kada su se dešavali u saradnji sa komunalnim preduzećima poput elektrodistribucije, što ovaj slučaj čini jedinstvenim u regionu.

Ko finansira račun za opstanak sela

U pozadini celog projekta stoji budžet od šeststo pedeset hiljada konvertibilnih maraka, što je sredstvo koje je zajednički izdvojilo nekoliko važnih aktera u lokalnoj zajednici. Novac je obezbedila Vlada Republike Srpske, zatim Gradska uprava Istočno Sarajevo, a zanimljivo je da se u ovom lancu finansiranja našla i kompanija „Elektrodistribucija" Pale. Učešće distributera električne energije nije slučajno; lokalne komunalne kompanije vide svoj interes u očuvanju ruralnog stanovništva koje troši njihove usluge, jer bez ljudi nema ni potrošnje struje.

Cilj je dodela hiljadu i petsto ovaca, što znači da je prosečna vrednost po grlu, uključujući sve troškove logistike i administracije, precizno kalkulisana da se ne pređe zadati finansijski okvir. Inicijativu za realizaciju ovog projekta pokrenuli su narodni poslanici Aco Stanišić i Damjan Škipina, zajedno sa gradonačelnikom Istočnog Sarajeva Ljubišom Ćosićem, što govori o tome da je politička volja za ovu meru postojala na više nivoa vlasti. Projekat nije usmeren samo na one koji već imaju velika stada, već ima poseban fokus na podršku poljoprivrednim proizvođačima koji pripadaju socijalno ugroženim i drugim osetljivim kategorijama stanovništva.

\n

Ovo nije samo brojka u budžetu, ovo je šansa da se ljudi vrate zemlji i da stočarstvo ponovo postane način života, a ne prošlost — Aco Stanišić, narodni poslanik

\n

Poljoprivredna zadruga TDST je ta koja sprovodi javni poziv, što znači da će struka biti uključena u proces selekcije korisnika, a ne samo administracija. Ovo je ključno jer tehnička procena sposobnosti domaćinstva da brine o stoci zahteva agronomsko znanje, a ne samo pregled dokumenata.

Da li je ovo održiv model ili jednokratna pomoć

Kada se skine politički sjaj sa saopštenja i pogleda suva realnost terena, ovakvi projekti pokazuju da se poljoprivredna politika polako pomera sa subvencionisanja inputa ka direktnoj dodeli sredstava za proizvodnju. Međutim, ono što ostaje kao otvoreno pitanje jeste održivost nakon dodele ovaca, jer samo grlo ne garantuje opstanak bez obezbeđene ishrane, veterinarske zaštite i otkupne cene. Šeststo pedeset hiljada maraka zvuči kao veliki novac, ali kada se podeli na hiljadu i petsto grla i prateće troškove, to je minimalna startna pozicija za ozbiljniju proizvodnju.

Mnogi se pitaju da li je ovakav model održiv na duže staze, ili je ovo jednokratna akcija koja će doneti prividnu stabilnost. Za poljoprivrednike u Srbiji i regionu, ovo može biti primer kako se lokalna zajednica može organizovati kada nema dovoljno sredstava na centralnom nivou, ili kada je potrebno brže reagovati na specifične probleme određenog kraja. Ono što je ključno u celoj priči jeste vremenski okvir od deset dana za prijavu, što može biti previše kratko za prikupljanje potrebne dokumentacije. Ako se ovo pokaže kao uspešno, možemo očekivati da će se slični modeli kopirati i u drugim opštinama gde je stočarstvo poslednja nada za opstanak.

Bez dugoročnog plana nema ni ovaca ni ljudi

Na kraju dana, svaka donacija je dobrodošla, ali prava mera uspeha neće biti broj podeljenih ovaca, već broj onih koje ostanu u stadu i nakon dve godine. Poljoprivreda ne trpi kratke rokove i jednokratne akcije, već traži sistemsko rešenje koje će proizvođaču dati sigurnost da sutra može da proda mleko ili jagnje po fer ceni. Ovaj projekat na Palama je svakako korak u dobrom smeru i pokazuje da postoji svest o problemu, ali pravi test tek sledi kada se završi euforija oko javnog poziva.

Dokle god se selo tretira kao socijalna kategorija, a ne kao ekonomski resurs, ovakve akcije biće samo flaster na otvorenu ranu ruralnog opstanka. Potrebno je da se uz dodelu stoke obezbedi i otkupna mreža, jer bez tržišta nema ni proizvodnje. Samo tako zvono ovaca na Romaniji neće biti samo sezonski zvuk, već trajni simbol opstanka.

Izvor: Agro TV, 14. septembar 2026.