Prof. dr Ana Vuković Vimić otkriva kako klima menja sudbinu srpskog poljoprivrednika

Dok rano jutro sviće nad Šumadijom, pogled u nebo više ne donosi mir već tešku brigu koja steže grlo. Pre dvadeset godina, taman oblak značio je samo kišu koja treba zemlji, danas znači moguću štetu koju ne možete da osigurate. Na portalu Poljoprivredne Novosti, petnaestog septembra 2026. godine, izašla je priča koja menja pravila igre za sve nas. U centru tog razgovora bila je Prof. dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njene reči nisu samo teorija, već opomena koju svako gazdinstvo mora da čuje pre naredne setve.

Kada narodna predskazanja prestanu da važe

Nije više pitanje da li se vreme menja, već koliko brzo možemo da promenimo navike na terenu. Prof. dr Ana Vuković Vimić važi za jednog od vodećih stručnjaka za agrometeorologiju u našem regionu. Njen nastup u podkastu nije bio suvo akademsko predavanje, već direktno obraćanje onima koji se svakodnevno bore sa sušom. Istorijski gledano, srpski poljoprivrednik se oslanjao na iskustvo predaka, ali nove decenije donose parametre koje stara iskustva ne mogu da predvide. Ovaj razgovor se dešava u trenutku kada su gubici u agraru postali prečesti da bi se tretirali kao slučajnost. Pozadina cele priče leži u potrebi da se proizvođači informišu pre nego što ulože sredstva u naredni ciklus proizvodnje. Stručnjaci naglašavaju da razumevanje klimatskih modela postaje isto što i razumevanje cena na berzi. Bez te informacije, gazdinstvo plovi kroz maglu. Zato je svaki razgovor sa fakultetskim profesorima zapravo investicija u sigurnost porodice koja živi od letine.

Tehnologija i partneri kao štit od rizika

Tokom razgovora pokrivene su najkritičnije tačke koje muče svakog proizvođača od Subotice do Vranja. Tematski okvir bio je širok i obuhvatio je način na koji se klima u Srbiji menja iz godine u godinu. Razgovaralo se o tome šta nas očekuje u narednim decenijama, kao i o konkretnim koracima kako se proizvođači mogu prilagoditi novim klimatskim uslovima. Poseban akcenat stavljen je na prognoze i rizike za budućnost domaće poljoprivrede, što je direktno povezano sa planiranjem setve i žetve.

Uz stručnu analizu, u kontekstu podrške agrarnom sektoru pomenuti su i ključni igrači na tržištu koji omogućavaju tehnološki napredak. Galenika Fitofarmacija istaknuta je kao najveći domaći proizvođač sredstava za zaštitu bilja, što je ključno kada su u pitanju nove štetočine koje donosi toplije vreme. Za mehanizaciju i pripremu terena, STIHL je prepoznat kao najprodavaniji svetski brend motornih testera, neophodan za održavanje voćnjaka i vinograda.

Traktorska mehanizacija pomenuta je kroz kompaniju Agropanonka, jednog od lidera u agrarnoj industriji koji je uvoznik Belarus i Mahindra traktora. Inovacije u zaštiti i prihrani donosi Biofor System kroz proizvodnju inovativnih mikrobioloških proizvoda. Za preciznu poljoprivredu, koja postaje standard, tu je Livona doo sa tehnologijama u oblasti GIS, geodezije i bespilotnih sistema. Podršku u vidu kvaliteta mašina pruža i Plattner doo, ekskluzivni distributer ExxonMobil maziva. Ovi partneri nisu samo sponzori, već delovi slagalice bez koje moderna proizvodnja ne može da funkcioniše.

\n

Prilagođavanje novim klimatskim uslovima nije izbor za srpskog poljoprivrednika, već nužnost za opstanak gazdinstva — Prof. dr Ana Vuković Vimić, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

\n

Ova izjava sumira suštinu celog razgovora i stavlja teret odgovornosti na sve aktere u lancu. Nije dovoljno samo znati šta dolazi, već imati alat i znanje da se tome suprotstavi.

Cena neposlušnosti prema prirodi

Kada skinemo akademski omot sa ovih informacija, ostajemo sa surovom realnošću koja čeka proizvođača na njivi. Ako klima donosi češće ekstremne pojave, onda ulaganja u navodnjavanje i zaštitu postaju veća nego što je bilo ko planirao pre deset godina. Ovo znači da će margina profita biti tanja za one koji ne budu pratili preporuke struke. Analiza pokazuje da tehnologija poput bespilotnih sistema i precizne poljoprivrede, koju promoviše Livona doo, više nije luksuz već alat za uštedu inputa. Oni koji ignorišu ove signale plaćaće cenu kroz smanjene prinose i veću potrošnju goriva i đubriva.

Mnogi poljoprivrednici se pitaju da li vredi menjati hibride ili sorte sada, ili čekati još jednu sezonu. Odgovor leži u rizicima koje je profesorka naglasila. Čekanje košta više od prilagođavanja. Industrija, od Galenike do STIHL-a, nudi rešenja, ali ona zahtevaju kapital. Država i privatni sektor moraju naći način da ove tehnologije budu dostupne manjim gazdinstvima, ne samo velikim sistemima. Bez toga, rizikujemo dalje napuštanje sela i smanjenje domaće proizvodnje hrane.

Na kraju, sve se svodi na pitanje održivosti. Da li ćemo proizvoditi hranu na način koji zemlja može da podnese u novim uslovima, ili ćemo iscrpljivati resurse i suočiti se sa još većim problemima. Prof. dr Ana Vuković Vimić je dala smernice, a na nama je da ih pretvorimo u delo. Zemlja ne prašta greške, a klima više ne daje drugu šansu onima koji ne slušaju nauku.

Izvor: Poljoprivredne Novosti, 15. septembar 2026.