Proizvodnja testenina raste, ali profit poljoprivrednog sektora opada

source_name: Agro TV

source_url: https://www.agrotv.net/proizvodnja-testenina-raste-ali-ukupna-dobit-sektora-opada/

pub_date: 2026-09-16

rewritten: true

# Proizvodnja testenina raste, ali profit poljoprivrednog sektora opada

Kada vidite da fabrike rade punim kapacitetom i da se broj zaposlenih povećava, prirodno je pomisliti da svi zarađuju bolje, ali stvarnost u prehrambenoj industriji Srbije često demantuje tu logiku. Podaci za 2025. godinu otkrivaju paradoks sa kojim se suočavaju proizvođači makarona i rezanaca: prihodi su porasli, a džepovi su ostali prazniji nego godinu dana ranije. Ovo nije samo statistička anomalija, već signal da nešto duboko štima u lancu vrednosti od njive do police.

Skriveni troškovi iza rasta prihoda

Na prvi pogled, delatnost proizvodnje testenina u Srbiji beleži solidne rezultate kroz povećanje obima poslovanja i zapošljavanja novih radnika. Međutim, kada se zaviri ispod površine bilansa, vidi se da rast prihoda ne garantuje i veću zaradu za vlasnike kapitala. Istorijski gledano, prerađivačka industrija je uvek bila most između poljoprivredne proizvodnje i krajnjeg potrošača, ali taj most postaje sve skuplji za održavanje. U vremenu kada su cene energenata i sirovina nestabilne, marže se tope brže nego što fabrike stižu da naplate svoje proizvode. Zato je ključno pratiti trendove u prehrambenoj industriji kako bismo razumeli pravo stanje na terenu.

Ova situacija direktno utiče na poljoprivredne proizvođače pšenice, jer prerađivači pod pritiskom manje dobiti često traže način da obore cenu otkupa sirovine. Ako fabrika ne zarađuje, lanac se steže od kraja ka početku, a najslabija karika je uvek onaj ko proizvodi zrno. Dakle, pad profitabilnosti u sektoru testenina nije samo problem industrijalaca, već i upozorenje za svakog ratara koji planira setvu za narednu godinu.

Ko zarađuje najviše u industriji testenina

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, kompanije registrovane u ovoj delatnosti ostvarile su u 2025. godini ukupne prihode od oko 10.53 milijardi dinara. Zvuči impresivno, sve dok ne saznate da je ukupna dobit iznosila 831.3 miliona dinara, što je manje nego godinu ranije. Najveću dobit ostvario je Indoadriatic Industry iz Inđije, sa 364.5 miliona dinara, uz prihode od 5.60 milijardi dinara. Ta kompanija je ostvarila gotovo 44 odsto ukupne dobiti delatnosti, iako joj dobit opada već treću godinu zaredom. Ujedno je bila i najveća kompanija u sektoru po prihodima, a imala je 340 zaposlenih.

Na drugom mestu bila je Mara iz Sombora, proizvođač smrznutog testa, oblatni i testenih kora, sa dobiti od 247.1 milion dinara i prihodima od 1.37 milijardi dinara. I pored blagog pada dobiti, kompanija je povećala prihode sa 1.26 na 1.37 milijardi dinara. Treći po dobiti bio je Stanić Company-2019 iz Aranđelovca, sa 85.2 miliona dinara dobiti i 766.6 miliona dinara prihoda. Njegova dobit povećana je za oko 90 odsto u odnosu na 2024. godinu, nastavljajući uzlazni trend treću godinu zaredom.

Tri najprofitabilnije kompanije zajedno su ostvarile oko 696.8 miliona dinara, odnosno približno 84 odsto ukupne dobiti delatnosti, što ukazuje na visoku koncentraciju zarade kod najvećih proizvođača. Istovremeno, u sektoru je prošle godine bilo 1.130 zaposlenih, u odnosu na 1.088 u 2023. godini. Ovi brojevi govore o konsolidaciji tržišta gde mali igrači teško preživljavaju pritisak velikih sistema.

\n

Rast obima poslovanja očigledno nije bio dovoljan da nadoknadi veće troškove i pritisak na profitne marže — Analitičar CompanyWall

\n

Ova izjava najbolje sumira dilemu sa kojom se suočava celokupna prerađivačka industrija Srbije. Nije problem prodati robu, problem je zadržati zaradu nakon što se plate računi za struju, gorivo i sirovine.

Šta ovo znači za poljoprivrednike i budućnost

Kada sagledamo ove brojke, postaje jasno da tržište testenina u Srbiji raste po obimu poslovanja, ali da proizvođačima istovremeno postaje sve teže da taj rast pretvore u veću dobit. Za proizvođače su među važnim faktorima cena i kvalitet sirovine. Pored testenina od durum i obične pšenice, tržište nudi i proizvode od drugih žitarica, poput pirinča, heljde, kukuruza, raži i ovsa, kao i integralne proizvode i testenine sa različitim dodacima. Ova diversifikacija je nužna, ali zahteva dodatna ulaganja koja opterećuju bilans.

Pad profitabilnosti kod najvećeg igrača, Indoadriatic Industry, sugerira da ni lideri nisu imuni na tržišne turbulencije. S druge strane, uspon kompanije Stanić Company-2019 pokazuje da je moguće povećati dobit uz pametno upravljanje troškovima, čak i u teškim vremenima. Razlika od 90 odsto u rastu dobiti govori da postoji prostor za optimizaciju, ali je pitanje da li je to održivo na duge staze. Poljoprivrednici moraju pratiti cene otkupa žitarica jer će prerađivači pokušati da svoj gubitak marže prebace na leđa proizvođača sirovine.

Koncentracija od 84 odsto dobiti u rukama samo tri kompanije ostavlja malo prostora za manje proizvođače testenina. To znači da će buduće godine verovatno doneti dalje spajanje i preuzimanja manjih fabrika od strane velikih sistema. Za radnike je dobro što je zaposlenost porasla na 1.130 ljudi, ali za vlasnike kapitala poruka je jasna: veći promet ne znači automatski i veću zaradu. Moramo biti svesni da agronomska politika mora da prati ove industrijske trendove kako bi zaštitila i prerađivače i proizvođače sirovina.

Zaključak

Na kraju dana, ovi podaci CompanyWall-a su ogledalo jedne industrije koja trči brže samo da bi ostala na istom mestu. Dok fabrike rade punim pogonom i zapošljavaju nove ljude, neto rezultat na dnu bilansa govori da je cena tog rasta postala preskupa. Ako se ovaj trend nastavi, nećemo imati ko da kupi zrno od poljoprivrednika, jer fabrike neće imati para da ga plate.

Izvor: Agro TV, 16. septembar 2026.