Kada se kapije Agrotržnog centra „Knez Ivo od Semberije" širom otvore, vi ne ulazite samo na sajamski prostor. Ulazite u ogledalo onoga gde se naša poljoprivreda nalazi danas, bez ulepšavanja i šminke. U Bijeljini je osamnaestog septembra 2026. godine svečano otvoren dvadeset četvrti Međunarodni sajam poljoprivrede, lova i ribolova „Interagro 2026". Srbija je, drugu godinu zaredom, preuzela ulogu zemlje partnera, što govori mnogo više od protokolarne ljubaznosti.
Zašto Bijeljina postaje centar regionalne agrarne politike
Ovaj skup nije nastao slučajno, niti je samo još jedna tačka u kalendaru izlagača koji broje dane do sledeće sezone. Pozadina ovog događaja leži u potrebi da se proizvođači sa obe strane Drine suoče sa istim izazovima, od klimatskih promena do nedostatka radne snage. Istorijski gledano, Semberija je oduvek bila žitnica, ali danas taj pojam dobija novo, tehnološko značenje.
Važnost ovog sajma u ovom trenutku ogleda se u tome što poljoprivreda više ne može da opstane na navici i tradiciji sama. Tržište diktira brzinu, a klima ne prašta greške koje su naši dedovi mogli da priušte. Dolazak ministra poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu, profesora doktora Dragana Glamočića, poslao je jasan signal da država prepoznaje granicu kao mesto saradnje, a ne razdvajanja.
Cilj nije samo razmena robnih marki, već prenos znanja koji ostaje u ataru. Kada institucije Srbije i Republike Srpske stanu rame uz rame, to poljoprivredniku na terenu treba da znači lakši pristup tržištu i novim tehnologijama. Ipak, ostaje pitanje da li politička volja može da nadomesti nedostatak kapitala u džepovima onih koji rade najteži posao.
Šta se krije iza brojki i izloženih mašina
Na prostoru sajma našlo se oko trista kompanija i proizvođača koji su stigli iz dvanaest različitih zemalja. Očekuje se da će tokom tri dana, od osamnaestog do dvadesetog septembra, kroz hale proći više od dvadeset hiljada posetilaca iz regiona. Ovo nisu suve statistike, već ljudi koji traže rešenje za svoj problem u njivi ili štali.
Pored tradicionalne mehanizacije koju smo navikli da viđamo, ove godine težište je prebačeno na inovacije koje menjaju način rada. Posetioci su u prilici da vide poljoprivredne dronove koji mapiraju useve, opremu za stočarstvo koja prati zdravlje grla u realnom vremenu, kao i sisteme koji koriste obnovljive izvore energije. Šumska i industrijska mehanizacija takođe zauzima značajan deo izložbenog prostora, što pokazuje da se lanac vrednosti posmatra celovito.
Status Srbije kao zemlje partnera predstavlja potvrdu razvijene saradnje sa Republikom Srpskom, posebno u oblasti poljoprivrede. Cilj je da se saradnja dodatno unapređuje kroz razmenu znanja i iskustava, povezivanje proizvođača i konkretne projekte — Prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede Srbije
Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić ukazao je na izazove sa kojima se suočava poljoprivreda i potrebu za daljom modernizacijom proizvodnje. Posebno je istakao značaj primene novih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, kao i stvaranja boljih uslova za mlade koji žele da ostanu na selu i bave se poljoprivredom. Anđelka Kuzmić, potpredsednica Vlade i ministarka poljoprivrede Republike Srpske, naglasila je da su razvoj moderne, konkurentne i održive poljoprivrede i podrška proizvođačima među prioritetima.
Da li tehnologija stiže tamo gde je najpotrebnija
Sve je lepo kada se govori o veštačkoj inteligenciji i dronovima u toplim halama sajma, ali pitanje koje ostaje visi u vazduhu kao jesenja magla. Koliko od ovih dvadeset hiljada očekivanih posetilaca zaista može da priušti sebi ovakvu modernizaciju u svojim domaćinstvima? Za velikog proizvođača iz Vojvodine ili Semberije, ovo je prilika da vidi budućnost, ali za malog poljoprivrednika sa pet hektara, ovo može delovati kao nedostižan san.
Analiza pokazuje da jaz između onih koji prate trendove i onih koji preživljavaju postaje sve veći. Saradnja između Srbije i Republike Srpske je neophodna, ali mora izaći iz okvira protokola i svečanog otvaranja. Poljoprivrednici ne trebaju samo rukovanje zvaničnika, već konkretne projekte koji će im omogućiti da kupe tu opremu ili je barem koriste kroz servise.
Ako mladi ostanu na selu, to neće biti zbog lepih reči o modernizaciji, već zbog toga što će im tehnologija olakšati težak fizički rad i povećati profit. Potrebni su modeli subvencija koji prate ovu tehnološku ponudu, a ne samo kupovinu osnovnih repromaterijala. Bez finansijske podrške, najskuplji dron na svetu ostaje samo igračka za bogate gazde.
Ovaj sajam u Bijeljini pokazuje da svest postoji na najvišem nivou, što je prvi i najvažniji korak. Međutim, prava mera uspeha biće vidljiva tek naredne godine, kada se vidi koliko je novih partnerstava rođenih ovde pretvoreno u ugovore i realizovane projekte. Poljoprivreda se ne menja preko noći, ali se smer kretanja definitivno uspostavlja ovakvim skupovima.
Na kraju, ostaje nam da verujemo da će se reči o podršci mladima i tehnologiji preliti iz govornica u atare. Bez toga, svi ovi brojevi i izlagači ostaju samo privid napretka u jednoj lepo uređenoj hali. Prava istina se ne piše u brošurama, već u prinosima koje ljudi ostvare naredne jeseni.
Izvor: Agro TV, 18. septembar 2026.
💬 0 komentara