Dok proizvođači u Bosni i Hercegovini broje štetu od zabrane izvoza, nova pretnja nadvija se nad živinarstvom širom regiona. Cena kukuruza i pšenice raste, a to direktno udara u džep svakog ko drži živinu, od malih gazdinstava do velikih farmi. Stručnjaci upozoravaju da bi poskupljenje hrane moglo neizbežno da se prelije na cenu mesa koje svakodnevno vidimo u radnjama. Ova situacija nije izolovana pojava, već signal za uzbunu svim akterima na agrarnom tržištu, posebno imajući u vidu koliko su privrede Srbije i Bosne i Hercegovine isprepletane kada je u pitanju promet mesa i žitarica.
\n\nSenka avijarne influence i suše nad tržištem
\n\nSituacija na tržištu živine u susednoj Republici Srpskoj i Federaciji BiH postala je ogledalo onoga sa čime se suočavamo i mi preko Drine. Prvih osam meseci ove godine donelo je pad izvoza piletine u odnosu na isti period prošle godine. Razlog nije bio samo u ekonomiji, već i u biologiji koju ne možemo kontrolisati. Četvoromesečna zabrana plasmana na tržište Evropske unije zbog pojave avijarne influence napravila je veliki rez u planovima proizvođača. Iako je izvoz ponovo odobren u junu i odvija se kontinuirano, posledice su već vidljive u statistikama i na računima farmi.
\n\nPored zdravstvenih problema, priroda je ove godine pokazala zube. Suša hara regionom, što dovodi do slabijeg prinosa kukuruza u zemljama iz kojih se snabdeva stočnom hranom. Kada se smanji ponuda žita, cena raste, a to je signal za uzbunu svakom stočaru. Proizvođači strahuju od rasta troškova jer znaju da nema te marže koja može da apsorbuje nagli skok inputa. Ova kombinacija bolesti stoke i loših vremenskih uslova stvorila je savršenu oluju za živinarski sektor, gde su margine za profit ionako tanke.
\n\nBrojke koje otkrivaju stvarno stanje stvari
\n\nPodaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH govore jezikom koji ne trpi dileme. Izvezeno je četiri cele i šesnaest stotina miliona kilograma piletine, u ukupnoj vrednosti od dvadeset jednog miliona i jedanaest hiljada konvertibilnih maraka. Poređenja radi, u istom periodu prošle godine izvoz je iznosio pet miliona četristo sedamdeset hiljada kilograma, vrednih dvadeset pet miliona i pedeset dve hiljade maraka. Pad je očigledan i merljiv, što ukazuje na smanjene kapacitete proizvodnje ili otežan plasman robe na inostrana tržišta.
\n\nSa druge strane, uvoz je takođe zabeležio smanjenje. BiH je u prvih osam meseci ove godine uvezla sedam miliona petsto osamdeset hiljada kilograma piletine, ukupne vrednosti trideset tri miliona četrdeset četiri hiljade maraka sa uračunatim dažbinama. Prošle godine ta brojka je bila znatno veća i iznosila je devet miliona četristo hiljada kilograma. Najviše piletine u BiH je uvezeno iz Srbije, Turske, Hrvatske i Slovenije, što pokazuje koliko su tržišta isprepletana i koliko domaća proizvodnja zavisi od regionalnih tokova. Ono što najviše brine proizvođače jeste struktura troškova. Velibor Popović, predsedavajući Koordinacionog odbora živinara BiH, navodi ključan podatak za razumevanje cele priče. Stočna hrana čini oko sedamdeset odsto cene koštanja žive mere. To znači da svaka promena na berzi žita direktno diktira cenu na tezgi.
\n\n\n\n\nStočna hrana čini oko sedamdeset odsto cene koštanja žive mere, pa bi poskupljenje kukuruza i pšenice moglo da se prelije i na cenu mesa — Velibor Popović, predsedavajući Koordinacionog odbora živinara BiH
\n
Trenutna cena pilećeg filea u BiH kreće se oko trinaest do četrnaest konvertibilnih maraka po kilogramu. Proizvođači za sada ne očekuju značajnije promene, ali strah od budućnosti je prisutan. Niko ne želi da bude prvi koji će podići cenu, ali niko ne želi ni da radi sa gubitkom.
\n\nŠta ovo znači za poljoprivredu Srbije i regiona
\n\nOvi podaci nisu samo statistika za našeg suseda, već upozorenje i za naše proizvođače. Kada vidimo da je Srbija jedan od glavnih izvoznika piletine u BiH, jasno je da problemi tamošnjeg tržišta direktno utiču na naše gazdinstvo. Ako potrošačka moć u BiH padne zbog poskupljenja, ili ako se uvoz smanji jer je domaća proizvodnja preskupa, naši izvoznici gube plasman. Tržište je jedno, bez obzira na granice koje postoje na mapama. Svaki poremećaj u lancu ishrane u jednom delu regiona neminovno stvara talase koji se osećaju stotinama kilometara dalje.
\n\nOsetljivost živinarske proizvodnje na cenu žita je najveća u celokupnom agraru. Dok ratar može da sačeka bolju cenu za svoj kukuruz, živinar mora da hrani stoku svaki dan. Kašnjenje od nekoliko nedelja u nabavci hrane ili nagli skok cene od deset odsto može da poništi godišnju zaradu. Ovaj odnos od sedamdeset odsto troškova za hranu je tačka preloma za mnoge farme. U ovakvim uslovima, stabilnost cena na policama je često iluzorna. Ono što danas vidimo kao mirno tržište, sutra može postati haotično ako izostane kiša ili se pojavi novi soj virusa. Poljoprivrednici rade na ivici, balansirajući između prirode i ekonomije koja ne prašta greške. Potrebna je veća sigurnost u otkup i bolje organizovano tržište žita da bi se proizvođači osećali bezbedno.
\n\nOporavak zahteva vreme i strpljenje
\n\nNa kraju, sve se svodi na opstanak onih koji proizvode hranu. Pad izvoza i uvoza pokazuje da se tržište hladi, ali troškovi rastu. To je najgora moguća kombinacija za proizvođača. Brojke iz Uprave za indirektno oporezivanje jasno crtaju silaznu putanju prometa, dok cena inputa ide gore. Dok se mi ovde pitamo šta će biti sa cenom u prodavnici, neko na farmi već broji gubitke. Istina je uvek u bilanci, a ona ove godine mnogima neće biti naklonjena. Bez ozbiljnih sistemskih rešenja i podrške države, pritisak na živinare će se samo pojačavati, što na kraju uvek plaća krajnji potrošač kroz skuplje namirnice.
\n\n\n\n
Izvor: Agro TV, 20. septembar 2026.
💬 0 komentara