Miris dima koji se vijori iz dimnjaka tradicionalnih sušara odavno je bio sinonim za kvalitet i domaću proizvodnju na Balkanu. Međutim, od petnaestog septembra 2026. godine, taj miris više ne sme biti jedini garant sigurnosti na tržištu. Proizvođači u Crnoj Gori sada rade pod povećalom novih propisa koji radikalno menjaju način na koji se arome dima koriste u ishrani ljudi. Ova promena stupa na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu, što jasno pokazuje hitnost kojom nadležni organi pristupaju pitanju bezbednosti hrane. Ne radi se samo o administrativnoj proceduri, već o snažnom signalu da region kreće stopama Evropske unije kada je u pitanju stroga kontrola kancerogenih materija u prehrambenim proizvodima.
Harmonizacija sa Evropskom unijom kao glavni pokretač promena
Pozadina ove odluke leži u dugoročnom i kompleksnom procesu harmonizacije zakonodavstva sa pravilima Evropske unije. Crna Gora ovim korakom zatvara još jedno važno poglavlje u pregovorima, ali istovremeno štiti svoje građane od potencijalnih zdravstvenih rizika. Istorijski gledano, proizvodnja dimljenih proizvoda bila je prepuštena tradiciji i nasleđenim receptima, dok sada nauka diktira precizne granice dozvoljenog. Propis se odnosi na sve subjekte u poslovanju hranom koji koriste arome dima, uključujući i određene prerađevine od mesa koje su često na trpezama potrošača. Cilj je jasan i ne ostavlja prostor za tumačenje van okvira zaštite javnog zdravlja. Nadležne institucije žele da osiguraju da svaki komad dimljenog mesa koji završi na tanjiru zadovoljava najviše standarde bezbednosti, eliminišući štetne nusproizvode sagorevanja koji su decenijama bili prisutni u tradicionalnoj proizvodnji.
Tehničke specifikacije i granice dozvoljenih supstanci
Pravilnik je objavljen u Službenom listu Crne Gore pod brojem 134/2026, četrnaestog septembra, a primenjuje se odmah po isteku roka za stupanje na snagu. Prema novim pravilima, u hrani mogu da se koriste samo odobreni primarni kondenzati dima i primarne katranske frakcije koje su prošle rigorozne testove. Njihova upotreba dozvoljena je samo pod propisanim uslovima i ukoliko ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Posebna pažnja posvećena je maksimalnim dozvoljenim količinama pojedinih štetnih materija u tim aromama, gde laboratorije moraju biti izuzetno precizne.
Tako primarni kondenzati dima i primarne katranske frakcije mogu sadržati najviše 10 mikrograma benzopirena po kilogramu. Za benzo[a]antracen granica je postavljena na 20 mikrograma po kilogramu, što je mera koju laboratorije moraju precizno da prate pri svakoj analizi. Propisani su i posebni uslovi za proizvodnju aroma dima gde se sirovine moraju podvrgavati kontrolisanom procesu sagorevanja. Za drvo koje se koristi u proizvodnji postavljaju se dodatni zahtevi u vezi sa hemijskim tretmanom, jer tretirano drvo može osloboditi toksine. Uslovi moraju biti potvrđeni odgovarajućom dokumentacijom koju inspekcija može tražiti u svakom trenutku tokom kontrole. Nova pravila odnose se i na sledljivost i označavanje proizvoda na tržištu, zahtevajući potpunu transparentnost lanca snabdevanja.
Cilj novih pravila je zaštita zdravlja ljudi i interesa potrošača, uz dodatno usklađivanje crnogorskih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije — Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove
Predviđena je i obaveza uspostavljanja sistema sledljivosti, kako bi se u svakom trenutku moglo utvrditi od koga je proizvod nabavljen i kome je isporučen. Nadležni organi mogu sprovoditi inspekcijske preglede i druge mere kontrole bez najave, što zahteva stalnu pripravnost proizvođača. Ovo znači da proizvođač mora imati urednu dokumentaciju od samog početka proizvodnje pa sve do police u prodavnici. Svaki nedostatak u papirima može dovesti do povlačenja proizvoda sa tržišta i ozbiljnih sankcija, uključujući i novčane kazne koje mogu ugroziti poslovanje manjih subjekata.
Implikacije za regionalne proizvođače i izvoznu politiku
Za proizvođače iz Srbije koji plasiraju robu na tržište Crne Gore ovo je direktan signal da moraju podići standarde na viši nivo. Naša poljoprivreda često gleda komšiluk kao izvoznu šansu, ali barijere postaju tehničke prirode i zahtevaju ozbiljna ulaganja. Ako crnogorski propisi traže dokaz o hemijskom tretmanu drveta, srpski izvoznik mora imati taj papir ili ne može da prodaje svoju robu. Ovo nije samo lokalna stvar već deo šireg trenda gde bezbednost hrane postaje glavni uslov za trgovinu na Balkanu. Mali proizvođači će imati najteži zadatak da prate ove zahteve jer administracija košta vremena i novca koji često nemaju u dovoljnoj meri.
Usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije znači da će ovi standardi verovatno postati regionalni normativ u narednom periodu. Ono što danas važi za Podgoricu, sutra može važiti za Beograd i Sarajevo, što stvara pritisak na sve učesnike u lancu ishrane. Poljoprivrednici moraju shvatiti da tradicija više nije dovoljan argument pred inspektorom ako nije potkrepljena analizama. Kvalitet se mora dokazati hemijskom analizom i tragom papira koji vodi do izvora sirovine. Ovo zahteva ulaganje u laboratorije i edukaciju ljudi koji rade u proizvodnji, što je dugoročan proces. Sistem sledljivosti koji se sada uvodi zahteva digitalizaciju ili barem precizno vođenje knjiga ulaza i izlaza kako bi se izbegle greške. Proizvođač mora znati tačno koja šara dima je korišćena i za koju seriju proizvoda, jer greška u evidenciji može koštati više od same proizvodnje. Na kraju dana, zdravlje potrošača ne sme biti cenkano zarad jeftinije proizvodnje, ali teret dokazivanja ne sme slomiti one koji hrane narod poštenim radom.
Izvor: Agro TV, 22. septembar 2026.
💬 0 komentara