Kazahstan izvukao 16 miliona tona žita i pritisnuo tržište Centralne Azije

Dok se naši poljoprivrednici još uvek bore sa merenjem prinosa po njivama i zabrinuto gledaju u nebeske prognoze, na istoku kontinenta odvijaju se procesi koji menjaju sliku svetske ponude hrane. Kazahstan je do sredine septembra uspeo da požnjeve impresivnih 16,2 miliona tona žita sa svojih prostranih njiva. Ovo nije samo suvoparan statistički podatak koji nestaje u godišnjim izveštajima, već jasna poruka svima koji prate agrarni sektor da se igra velike lige nastavlja bez pauze, a posledice se osećaju i na našim prostorima.

Razmere koje diktiraju ritam regiona

Kada govorimo o Kazahstanu, ne pričamo o običnoj žetvi kakvu smo navikli da vidimo u našem okruženju, već o logističkom poduhvatu koji zahteva angažovanje vojske ljudi i mašina. Do 18. septembra požnjeveno je 72,5 odsto površina pod žitom, što znači da je posao priveden kraju u velikom stilu i uz visoku efikasnost. Ukupna zasejana površina žitarica i mahunarki iznosila je 15,6 miliona hektara, što je deo od ukupno 24,2 miliona hektara koliko je država stavila pod plug ove godine.

Ovi podaci nam govore da se radi o jednoj od najvećih žitnih regija na svetu koja diktira ritam u Centralnoj Aziji. Takve brojke postavljaju standarde koji zahtevaju ozbiljnu infrastrukturu. Proizvodnja hrane nije stala samo na zrnu, već se proširila na druge kulture koje čine košpicu ishrane stanovništva u regionu. Proizvedeno je 2,7 miliona tona povrća, dok je dinja i lubenica bilo 1,9 miliona tona, isto koliko i krompira. Ovolike količine zahtevaju ozbiljan transportni sistem, pa ne čudi podatak da je železnicom u prvih osam meseci prevezeno 9,3 miliona tona žita. To je za 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine, što pokazuje rastuću dinamiku izvoza i sposobnost da se roba brzo plasira na tržište.

Izvozni kanali i kvalitet roda

Kvalitet roda je ono što na kraju diktira cenu, a kazahstansko Ministarstvo poljoprivrede iznelo je konkretne brojke o tome šta je stiglo u otkupne centre. Od primljene pšenice, čak 74 odsto svrstano je u treću klasu kvaliteta, što je standardna roba za tržište u okruženju. Pored žitarica, poljoprivrednici su skinuli i 1,5 miliona hektara uljarica sa ukupnim prinosom od 1,4 miliona tona.

Za izvoz je ukupno otpremljeno oko 7,1 miliona tona žitarica, pri čemu su zemlje Centralne Azije ostale najveće tržište. U Uzbekistan je plasirano 3,6 miliona tona, što je 50 odsto više nego godinu ranije, dok je u Tadžikistan otpremljeno oko milion tona. Ovi brojevi pokazuju gde teče robni promet i ko su ključni partneri u regionu. Povećanje izvoza u Uzbekistan za 50 odsto govori o tome da se tržište Centralne Azije otvara brže nego što smo mislili, što direktno utiče na cenu žita u širem regionu.

\n

Žetva se odvija približno istim tempom kao i prošle godine, uz posebnu pažnju usmerenu na prijem, skladištenje i transport novog roda — Kazahstanske vlasti

\n

Lekcije za naše proizvođače i inpute

Moramo biti realni i priznati da nas ovakvi podaci iz Kazahstana direktno dotiču, iako ne delimo istu ogradu. Kada neko izbaci na tržište 16,2 miliona tona žita, to stvara pritisak na cenu koji se oseća i kod nas u ataru. Naši poljoprivrednici se često žale na otkupne cene, a one su direktno vezane za svetske berze i ponudu iz velikih sila poput Kazahstana ili Rusije. Ako ne rešimo pitanje skladištenja i transporta, džabe nam i rod od pet tona po hektaru.

Ono što je posebno važno za nas u Srbiji jeste lekcija oko pripreme inputa. Dok mi još analiziramo ovogodišnji rod, naši komšije na istoku već gledaju u narednu godinu. Obezbeđeno je oko 77 odsto potrebnih količina semena, dok je ugovoreno i isporučeno 87 odsto planiranih količina mineralnih đubriva. Ovo je podatak koji bi trebalo da zapali lampice kod naših proizvođača i donosilaca odluka. Kada obezbedite đubrivo unapred, znate tačno koliki su vam troškovi i ne igrate se na sreću sa cenama koje mogu da skoče u proleće. Kod nas se često čeka proleće pa se onda diže cena i traži se kredit da bi se kupilo ono što je trebalo obezbediti na jesen. Logistika je ključna, pa podatak da je transport železnicom porastao za 13 odsto pokazuje da se infrastrukturni kapaciteti pune.

Gledajući ove brojke, vidim da se poljoprivreda pretvorila u trku gde pobeđuje onaj ko bolje planira, a ne samo ko bolje seje. Kazahstan nam šalje signal da bez ozbiljne pripreme đubriva i semena nema stabilnosti, bez obzira na vremenske uslove. Naša pamet mora da radi cele godine, a ne samo dok traktor grebe zemlju.

Izvor: Agro TV, 22. septembar 2026.