Prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu, ovog vikenda je u Koceljevi, na Festivalu zimnice, izrekao rečenicu koja zvuči kao zdrav razum — ali je u srpskoj agrarnoj politici, izgleda, sve ređa. Stojeći među redovima tegli, staklenki i mirisnih džemova, ministar je rekao da "nije dovoljno samo proizvesti, već da je neophodno više ulagati u preradu, hlađenje i hladni lanac, sušenje, sortiranje, pakovanje i plasman proizvoda". Bilo je to javno priznanje nečega što mali proizvođači u centralnoj Srbiji ponavljaju bar tri puta svake sezone. Razlika je u tome što su oni to govorili napolju, pod vedrim nebom, a ministar — u fotelji u Beogradu.
Zašto je baš Koceljeva važna
Malo koja opština u Srbiji danas može da se pohvali onim čime se Koceljeva hvali — ozbiljnom tradicijom prerade na nivou porodičnih gazdinstava. Festival zimnice, koji se tamo održava, decenijama nije samo manifestacija za turiste. Iza njega stoje desetine porodica koje su iz garaža i podruma izgradile male, ali prave prerađivačke pogone. Njihovi proizvodi nose ime, priču i deklaraciju. I kupuju se.
To je model koji bi, da postoji sistem, mogao da se preslika na dvesta srpskih opština. Gde god ima porodičnog gazdinstva, zadruge i bar minimalnog prerađivačkog kapaciteta — ima i šanse da se sirovina pretvori u proizvod sa višom cenom. Ali Koceljeva nije izuzetak. Ona je dokaz da recept radi. I baš zato je izbor ministrovog mesta za ovu poruku — simbolično na mestu gde se može videti golim okom.
Šta je Glamočić zapravo tražio od države
Glamočić je u Koceljevi ocenio da ta opština ima dobru osnovu — porodična gazdinstva, zadruge, veće prerađivačke kapacitete. Ali, dodao je da bez investicija u preradu osnova ostaje samo osnova. Prevedeno sa ministarskog na seljački, to znači: treba nam para za hladnjače, sušare, sortirnice, pasterizatore i linije za pakovanje. Ne sutra, ne prekosutra. Juče.
"Nije dovoljno samo proizvesti, već da je neophodno više ulagati u preradu, hlađenje i hladni lanac, sušenje, sortiranje, pakovanje i plasman proizvoda" — prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu
Problem je u tome što se ista priča u srpskoj poljoprivredi ponavlja od devedesetih. Svaki ministar, ma koje stranke bio, dođe, izgovori mantru o preradi, snimi se za medije i vrati u Beograd. A struktura ostaje netaknuta. Sirovina ide napolje, prerađevine dolaze unutra. I to nije nikakva novost — to je pravilo koje već dve generacije seljaka gledaju sa svoje njive.
Brojke koje svake godine viču, a niko ih ne čuje
Evo podatka koji bi trebalo da probudi svakog u Vladi. Srbija godišnje izveze goleme količine voća i povrća kao jeftinu sirovinu. Istovremeno, džemove, sokove, konzervirano i smrznuto voće — uvozi za znatno veći iznos. Znači, mi prodajemo jeftinu sirovinu po damping cenama, a kupujemo skupe proizvode od te iste sirovine. Negde drugde su je preradili i na tome zaradili.
Još je dramatičnije kad se pogleda mlečni sektor. Litar sirovog mleka na srpskom otkupu jedva pokriva troškove proizvodnje, a proizvođač se pita da li mu se uopšte isplati da muze krave. Ali isti taj litar, ako prođe kroz preradu i završi kao sir, kajmak ili neki tradicionalni mlečni proizvod, donosi višestruko veću vrednost. Ta razlika nije samo brojka. To je razlika između seljaka koji preživljava i seljaka koji živi od svog rada.
Istu matematiku imamo sa šljivom, malinom, jabukom, višnjom. Svaka od tih kultura Srbija ima u izobilju. Ali prerađevine od njih — uvozimo. To je ekonomski apsurd koji traje toliko dugo da ga je većina ljudi prestala da primećuje.
Šta Koceljeva ima, a većina opština nema
Ono što Koceljeva ima, a što većina opština u Srbiji nema, jeste kombinacija znanja, opreme i volje. Iza Festivala zimnice stoje porodice koje su godinama ulagale iz sopstvenog džepa u preradu, u ambalažu, u plasman, u brendiranje. Te porodice su napravile lokalne brendove. Njihovi proizvodi imaju ime, poreklo, rok trajanja, deklaraciju. I kupuju se — ne samo u Koceljevi, nego i van nje.
To nije slučajnost. To je rezultat truda koji traje generacijama. I upravo zato je poruka iz Koceljeve važna — ona pokazuje šta je moguće kada se spoje porodica, zadruga i prerađivački kapacitet. Ali taj model ne može da se razmnoži sam od sebe. Bez investicija u opremu, bez pristupa povoljnim kreditima, bez tržišta koje će te proizvode prepoznati i platiti — osnova ostaje samo potencijal.
Šta poruka iz Koceljeve znači za čoveka na njivi
Evo šta ministarsko pojavljivanje u Koceljevi konkretno znači za seljaka koji ima dva hektara pod malinom, trideset krava muzara ili stotinu košnica pčela. Znači da država mora konačno da prestane da tretira poljoprivredu kao sektor koji se svodi na setvu, žetvu, otkup i izvoz sirovine. Subvencije ne smeju da idu samo za primarnu proizvodnju, nego i za preradu. IPARD i domaći fondovi moraju biti dostupni i onome ko hoće da kupi sušaru ili pasterizator — ne samo onome ko hoće da kupi traktor.
Ali tu je i druga, možda i veća prepreka — regulatorna. Dokle god jedno gazdinstvo može da proda džem na tezgi na pijaci, a ne može legalno da ga plasira u malom marketu na ćošku, mi živimo u dva paralelna sistema. Svetu "domaćeg" i svetu "legalnog". I taj jaz mora da se premosti. To nije posao zadruga, nije posao pojedinaca. To je direktan posao ministarstva.
Reči su jeftine, mere su skupe
Festivali su lepi. Manifestacije podižu lokalni ponos, donesu turiste, naprave dobar kadar za TV priloge. Ali ako iza Glamočićeve posete Koceljevi ne stoji konkretna mera — linija u budžetu za prerađivačke kapacitete, namenski kredit za male prerađivače, pojednostavljena procedura za registraciju malih objekata — onda je sve ostalo samo festivalski obilazak.
A takvih obilazaka smo videli dovoljno. Čuli smo sve ministre kako pričaju o preradi. Pre petnaest, deset, pet godina. Rezultat je, međutim, uvek isti. Srbija i dalje izvozi jabuku u rinfuzi, a uvozi njen sok. I dalje šalje mleko u cisternama, a uvozi sireve sa drugih tržišta. Ima više nego dovoljno sirovine, a premalo proizvoda na policama koji nose srpsko ime.
Ako je poseta Koceljevi bila uvod u nešto konkretno — ima smisla. Ako je bila samo još jedno medijsko pojavljivanje — onda smo tamo mogli i bez ministra.
Izvor: AgroFin, 28. septembar 2026.
💬 0 komentara