Utorak u Palati Srbija nije bio običan radni dan za diplomate. Dvadeseti po redu sastanak ministara poljoprivrede Jugoistočne Evrope pretvorio je tu beogradsku adresu u mesto gde se, prvi put u istoriji tog formata, piše srpskim rukama. Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić nije otvorio skup sa diplomatskim osmesima i praznim frazama — seo je za govornicu sa porukom da se srpski agrar više neće menjati deklarativno, već papirom koji ima rok trajanja do 2034. godine. Posle dve decenije okupljanja, Beograd je konačno seo za čelo stola.
Dvadeset godina — i prvi put Srbija za kormilom
Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj, poznatija kao SWG, nije nikakva novotarija. Plete se već dve decenije, okupljala je ministre iz celog regiona, prolazila kroz razne faze — od početne euforije do dugih godina u kojima su se sastanci završavali saopštenjima za medije bez konkretnog rezultata. Ono što ovog puta menja sliku jeste činjenica da je Srbija, po prvi put od osnivanja tog tela, preuzela predsedavanje.
To nije samo protokolarna funkcija, kako bi neko pomislio na prvi pogled. Kako je Glamočić jasno stavio do znanja kolegama iz regiona, predsedavanje znači obavezu — da se reforme koje vezuju poljoprivredu Jugoistočne Evrope za Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije ubrzaju, da se institucije i proizvođači umreže i da se zajedničke inicijative konačno pretoče u projekte koji imaju rok izvršenja, a ne samo rok najave. Srbija više nije gost za stolom, već domaćin koji mora da povede igru.
Strategija do 2034. — papir na briselskom sudu
Konkretna poruka koja je iz Beograda otišla u region jeste usvajanje nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2034. godine. Dokument je, kako je ministar podvukao, u celosti usklađen sa principima Zajedničke poljoprivredne politike EU. To praktično znači da srpska poljoprivreda više ne može da se meri domaćim aršinima — od sada je svaki član te strategije podložan proveri u Briselu.
Uz samu strategiju, najavljeno je i zaokruživanje zakonodavnog okvira u tri ključne oblasti — bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. To su upravo oni stubovi na koje će evropski auditori obratiti pažnju čim se otvori klaster za poljoprivredu u pristupnim pregovorima. Glamočić je podsetio i da je Vlada taj dokument već usvojila, čime je skinut još jedan od izgovora koji su se godinama koristili za odlaganje reformi. Ostaje otvoreno pitanje koje svaki proizvođač postavlja u svom dvorištu — koliko će se ovaj papir zaista osetiti od mlekare u Šumadiji do voćnjaka u Timočkoj krajini.
Preuzimanje predsedavanja SWG-om Glamočić je ocenio kao odgovornost — za dalje podsticanje zajedničkih inicijativa, povezivanje institucija i proizvođača i ubrzavanje reformi koje region približavaju Evropskoj uniji.
Na skupu u Beogradu razgovaralo se i o IPARD programu — pretpristupnom instrumentu EU za ruralni razvoj koji srpskim poljoprivrednicima otvara vrata ka bespovratnim sredstvima. Učesnici su razmenili iskustva o napretku u usklađivanju sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom, a predstavljen je i presek dosadašnje regionalne saradnje. Tehnički deo skupa, da budemo iskreni, bio je očekivan — ali ispod te tehnike leži politika. Jer svaka zemlja za ovim stolom zna da je IPARD jedan od retkih mehanizama koji stočara u Negotinskoj krajini ili malinara u Ivanjici može da pretvori iz statističkog podatka u tržišnog igrača.
Format koji je okupio sve adrese sa težinom
Skup u Palati Srbija okupio je ministre i šefove delegacija zemalja Jugoistočne Evrope, diplomatske predstavnike, kao i zvaničnike Evropske komisije, FAO, GIZ-a i Saveta za regionalnu saradnju. To su, jednostavno, sve adrese koje u Briselu, Bonu i Rimu imaju reč o tome kuda će agrar ovog dela kontinenta ići u narednoj deceniji. Bez tih ljudi, nijedna deklaracija sa Palate Srbija ne vidi dalje od njenih zidova.
Glamočić je iskoristio skup i za jedan diplomatski, ali pragmatičan potez — pozvao je učesnike da posete Srbiju tokom Specijalizovane izložbe Expo 2027 u Beogradu, predloživši da se naredni SWG Forum o poljoprivrednoj politici organizuje upravo u okviru te manifestacije. Marketinški, to je pametan potez — jer se u sedam dana Ekspa kroz Beograd prođe više državnika nego za godinu bilateralnih poseta. Postoji, međutim, i rizik da poljoprivreda u takvom formatu postane samo jedna od tema, a ne glavna.
Šta sve ovo znači za čoveka na njivi
Ostavimo diplomatski jezik po strani — šta konkretno donosi dvadeseti sastanak u Palati Srbija prosečnom proizvođaču mleka u Mačvi, rataru u Banatu ili malinaru u zapadnoj Srbiji? Pre svega, signal da se poljoprivredna politika Srbije vidljivo pomera izvan domaćih okvira. To znači strože standarde u proizvodnji hrane, bolju veterinarsku kontrolu, ali i konkretnije šanse za izvoz. IPARD sredstva, ako budu pravilno iskorišćena, mogu da donesu modernizaciju koju domaći budžet ne može sam da iznese. Predsedavanje SWG-om je, istovremeno, prilika da se srpsko iskustvo — i srpski problemi — čuju u regionalnom kontekstu, a ne da se, kao decenijama, čekaju gotova rešenja sa zapada Evrope.
Učesnici sastanka razmatrali su napredak zemalja regiona u razvoju i usklađivanju sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, a predstavljen je i pregled dosadašnje regionalne saradnje.
Moja pozicija je jasna — ovaj sastanak ne sme da ostane samo lepa fotografija za medije i protokol. Dvadeset godina okupljanja je dovoljno dugačak period da se u njemu izgubi svaka poruka. Ako je Srbija zaista preuzela kormilo SWG-a i ako je Strategija do 2034. stvarnost, a ne još jedna deklaracija za fioku, onda će se rezultati meriti brojem gazdinstava koja su iz EU fondova dobila priliku da modernizuju proizvodnju. Sve ostalo — samo je protokol koji se zaboravlja čim se vrata Palate Srbija zatvore.
Izvor: Agro TV, 30. septembar 2026.
💬 0 komentara