Kad Kristof Hansen stane za govornicu u Briselu i kaže da je put od laboratorije do njive predugačak, to nije diplomatska fraza. To je priznanica da je Evropa, sa svim svojim milijardama i institutima, upala u isti problem u kom se srpski seljak davi već deceniju. I to priznanje vredi više od stotine strategija.
Brisel konačno priznaje ono što njiva već zna
Evropska poljoprivreda nije u krizi — ona je u preobrazbi. Suše koje su u poslednjih nekoliko godina opustošile Iberijsko poluostrvo, nestašice vode u južnoj Francuskoj, rekordne cene đubriva koji su 2022. godine udvostručile troškove proizvodnje. Sve to gura evropske poljoprivrednike u ćorsokak u kom stari recepti više ne važe.
Hansen je na konferenciji AgRI 2040 u Briselu rekao ono što proizvođači u Srbiji već odavno osećaju — istraživanje bez investicije u primenu vredi koliko i seme bez zemlje. I tu nije kraj. Ako se budžet za poljoprivredu smanji, ono što je do sada bila usporena trka pretvoriće se u potpuno stajanje.
Šta je zapravo AgRI 2040 i zašto se tiče domaćeg seljaka
Početkom septembra Evropska komisija usvojila je novi strateški okvir — AgRI 2040, uparen sa dokumentom Food 2040. Nije reč o još jednoj deklaraciji o namerama. Ovog puta Brisel pokušava da spoji četiri sveta koja inače žive potpuno odvojeno: istraživače, poljoprivrednike, kompanije i startape.
Cilj je jasan i brutalan — nove tehnologije moraju da se testiraju na njivi, ne u sterilnoj laboratoriji. Posebna pažnja biće posvećena veštačkoj inteligenciji, robotici, upravljanju vodom, digitalnim tehnologijama, održivoj proizvodnji i otpornosti poljoprivrede na klimatske promene. Zvuči kao spisak želja, ali Hansen tvrdi da iza njega stoji konkretna finansijska logika.
Do sada je najveći deo novca za poljoprivredna istraživanja išao kroz program Horizon Europe. Problem je, kako je komesar eksplicitno priznao, što je put od uspešnog istraživanja do komercijalnog proizvoda predugačak. Zato Brisel traži način da više sredstava usmeri na testiranje, razvoj i širenje tehnologija — ne samo na njihovo izmišljanje.
Istraživanja ne bi trebalo da ostanu na nivou pilot-projekata, već da što brže budu pretvorena u proizvode i tehnologije dostupne poljoprivrednicima — Kristof Hansen, evropski komesar za poljoprivredu i hranu
Isti spisak problema od Brisela do Vojvodine
Hansen je u Briselu nabrojao konkretne izazove: suša, visoke temperature, nedostatak vode i rastući troškovi proizvodnje. To nije apstraktni spisak. To je bukvalno isti spisak problema sa kojima se srpski ratari suočavaju u Vojvodini, Šumadiji ili na jugu Srbije svake sezone.
Razlika je u sistemu. Dok Brisel sada pokušava da napravi sistemski most između nauke i prakse, Srbija još uvek pretežno živi od projekata koji se završavaju u fioci. Institut za kukuruz u Zemun Polju, novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivredni fakultet u Beogradu — sve su to ustanove koje godišnje proizvode desetine istraživanja, novih sorti i tehnoloških rešenja.
Pitanje koje se postavlja svake sezone je isto — koliko toga zaista stigne do srpskog poljoprivrednika? Dok Danska ili Holandija imaju savetodavne službe koje aktivno prenose svaku novu tehnologiju u gazdinstva u roku od godinu dana, kod nas novi hibrid ili sistem za precizno navodnjavanje poljoprivrednik često saznaje preko komšije ili na sajmu. To nije kritika naučnika. To je kritika sistema koji ne završava posao.
Srbija pred istim zidom, samo sa tanjim novčanikom
Poruka iz Brisela nije samo za evropske poljoprivrednike. Ona je direktno upozorenje i Srbiji — posebno u kontekstu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i usklađivanja agrarne politike sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom. Ako Brisel sada shvata da je bez novih ulaganja inovacija zarobljena u laboratorijama, Srbija bi morala da shvati da je zarobljena u još gorem položaju — jer nema ni laboratorije ni ulaganja na evropskom nivou.
Svaka domaća sorta koja ostane bez komercijalizacije, svaki dron koji ostane bez operatera, svaki sistem za preciznu poljoprivredu koji završi u magacinu — to je direktan gubitak konkurentnosti na evropskom tržištu koje nas čeka. I tu dolazimo do pitanja agrarnog budžeta. Kada se u Briselu priča o smanjenju izdvajanja za poljoprivredu, to je signal da ni bogatije države ne mogu da izdrže ovaj tempo bez reformi.
Srbija, sa budžetom koji je višestruko manji, mora još preciznije da bira gde ulaže — i još jače da insistira na tome da svaki uloženi dinar u istraživanje donese i dinar u primeni na njivi. Jer ako to ne uradimo, evropska trpeza će se puniti hranom proizvedenom na tehnologijama koje smo mogli da imamo, ali nismo.
Evropa ima snažnu naučnu bazu, ali će korist od nje imati tek kada inovacije budu dovoljno brzo i široko primenjene na farmama — poruka sa konferencije AgRI 2040
Bez novca, znanje ostaje na papiru
Hansenova poruka iz Brisela nije nikakva novost — ona je samo sada zvanično izrečena na najvišem nivou. Ono što je do sada bila intuicija istraživača i poljoprivrednika, postalo je dokumentovano upozorenje Evropske komisije.
Za srpske poljoprivrednike ovo je prilika da se zapitaju kuda ide njihov novac za istraživanje. Za srpske kreatore agrarne politike — ovo je poslednji poziv da prestanu da finansiraju nauku koja ostaje u laboratoriji. Jer bez ulaganja u primenu, i najbolje seme ostaje u kesici. A kesica u džepu ne hrani ni polje ni porodicu.
Izvor: Agro TV, 1. oktobar 2026.
💬 0 komentara