Stefanović iz Smedereva u AgroKastu: kad breskva ne pokrije ni ulaganje u zasad

Kad Nikola Stefanović, voćar iz okoline Smedereva i autor YouTube kanala "Voćna idila", sedne za mikrofon AgroKast podkasta, ne priča bajke. On otvara sveske u koje upisuje svaki dinar potrošen na hemiju, svaku dnevnicu berača, svaku fakturu za hladnjaču. Nova epizoda tog podkasta stiže u trenutku kad se u srpskom voćarstvu kuva nešto što se više ne može sakriti iza lepih kadrova sa dronovima. Cene su obezvredene, a ulaganja rastu iz sezone u sezonu. I neko je konačno seo da to javno kaže.

Smederevo nekad i sad

Smederevo i čitav Podunavski okrug decenijama su držali ozbiljno mesto na mapi domaće proizvodnje breskvi i nektarina. Tu se voće učilo od dedova, prenosilo s kolena na koleno, a zasadi su se merili u stotinama stabala, ne u industrijskim blokovima. Generacije su živele od tih voćnjaka, a smederevska breskva imala je svoj glas i na beogradskim pijacama i na veletržnicama u zemlji.

Ko danas prođe selima oko Smedereva, vidi potpuno drugačiju sliku. Stari voćnjaci se krče, novi niču u gustim redovima sa kap-po-kap navodnjavanjem, protivgradnim mrežama i sortama koje idu na izvoz. To je civilizacijski skok — ali i ulazak u potpuno drugu ekonomiju u kojoj nema više mesta za onu staru "videćemo kad rodi". Rod stiže, ali pitanje je po kojoj ceni stiže i kome.

Šta donosi nova epizoda

Ekipa AgroKasta za ovu epizodu nije birala lake teme. Naprotiv — izabrala je onu koju voćari izbegavaju u javnosti, a svi prepričavaju u dvorištima: koliko zapravo košta proizvodnja breskve i nektarine, i koliko od svega toga u krajnjem zbiru ostaje proizvođaču.

Razgovor sa Stefanovićem pokriva gotovo sve što jednog voćara muči. Tu je podizanje i održavanje zasada, izbor sorti, navodnjavanje, organizacija berbe, problem radne snage, troškovi proizvodnje, cene, čuvanje u hladnjačama, prerada, mehanizacija. I na kraju — ono o čemu se najmanje govori otvoreno — domaće subvencije i pitanje koliko one zaista pomažu malom proizvođaču koji u junu razmišlja kako će finansirati avgustovsku berbu.

To je ambiciozan spisak za jednu epizodu, ali je i nužan. Jer voćar u Srbiji danas mora da zna sve — od agronomije do marketinga, od radne snage do izvozne logistike. Poljoprivreda je odavno prestala da bude zanat i postala menadžerski posao u kome nema mesta za improvizaciju.

Radna snaga — bolna tačka svakog voćara

Berba breskvi i nektarina je sezonska, fizički zahtevna i traži iskusne ljude koji znaju da procene zrelost ploda jednim pogledom. Mladih na selu je sve manje, a oni koji ostaju nerado idu u voćnjak po avgustovskoj vrućini za dnevnicu koja je u poslednjih nekoliko godina značajno porasla. Automatizacija pomaže u rezidbi i tretiranju, ali kad dođe do berbe — tu je i dalje čovek glavni.

Zato se u javnim diskusijama sve češće pominje dovoz berača iz inostranstva, najčešće sa prostora bivše Jugoslavije i Dalekog istoka. To donosi nove troškove — smeštaj, ishrana, papirologija, radne dozvole. Na kraju se ceo preračun dodatno komplikuje, a voćar umesto da razmišlja o voću razmišlja o administraciji i propisima.

Subvencije i tržište — dve strane iste priče

Stefanović na svom kanalu redovno tematizuje i pitanje državnih podsticaja, što je i razumljivo. Poslednjih godina Srbija nudi značajna sredstva za podizanje novih zasada, sisteme za navodnjavanje i protivgradne mreže. Međutim, konkursi su neretko kasno raspisani, uslovi se menjaju usput, a novac stiže posle sezone — kad je već trebalo uložiti u repromaterijal, zaštitu i radnu snagu.

Istovremeno, cene voća na veletržnicama i u otkupu godinama ne prate rast troškova proizvodnje. Đubrivo poskupljuje, zaštita poskupljuje, radna snaga poskupljuje, a otkupna cena stagnira ili pada. Tačno tu se rađa ona Stefanovićeva poruka koja je postala i najava cele epizode.

Cene naših proizvoda su obezvredene, a ulaganja ogromna — ističe se u najavi epizode AgroKast podkasta, a ta rečenica je zapravo sažetak svega što srpski voćari prepričavaju u dvorištima već godinama

Hladnjače, mehanizacija i izvoz

Jedan od ključnih razgovora u ovoj epizodi svakako je i o mehanizaciji. Moderna voćarska proizvodnja podrazumeva traktore, prskalice, atomizere, platforme za berbu, specijalizovanu opremu za rezidbu i proređivanje plodova. Sve to košta, i to ne malo — a bez toga nema ni kvaliteta ni konkurentne klase za izvoz.

Tu su i hladnjače. Bez adekvatnog čuvanja plodovi breskve i nektarine nemaju šansu da stignu do udaljenijih tržišta po iole pristojnoj ceni. Stefanović, kako se može zaključiti iz dosadašnjeg rada na kanalu, zagovara upravo taj put — od voćnjaka do hladnjače, od hladnjače do kupca, bez posrednika koji ubiraju najdeblji deo kolača. Taj put zahteva ulaganja koja malo koje gazdinstvo može samo da iznese. Zato se sve češće priča o udruživanju, zadrugama i zajedničkom nastupu na tržištu — ali u praksi to ide sporo, jer poverenje među voćarima ne raste onoliko brzo koliko rastu troškovi.

Šta ovo znači za srpsko voćarstvo

Ovo nije samo priča o breskvi i nektarini. Ovo je priča o celokupnom agrarnom sektoru Srbije, u kome proizvođač sve više liči na menadžera koji se davi u administraciji i papirologiji, a sve manje na čoveka koji uživa u plodovima svog rada. Smederevska priča nije izuzetak — ona je pravilo, i zato je važno da se ovakvi razgovori ne pretvore u još jednu kafansku diskusiju o tome kako je nekad bilo bolje.

Voćarima trebaju konkretni odgovori: gde su tržišta, kako organizovati udruživanje, kako doći do hladnjača, kako pregovarati sa otkupljivačima, kako iskoristiti domaće podsticaje i evropske fondove namenjene poljoprivredi. Sve ostalo je ulepšavanje stvarnosti koja je, kako gost ove epizode kaže, svake godine sve teža. Ako AgroKast uspe da iz ovog razgovora izvuče brojke i iskustva koja će drugi voćari moći da primene — onda je ova epizoda vrednija od deset konferencija u skupim hotelima.

Voćna idila je, nažalost, sve manje idila, a sve više — ozbiljan posao u kome nema mesta za sentiment. Ko to ne razume, neka proba jednu sezonu u smederevskom voćnjaku i javi utiske. Stefanovićeva matematika je jasna: ili će se računica promeniti nabolje, ili će smederevski voćnjaci ostati samo lepa slika iz prošlosti o kojoj ćemo pričati u nekom novom podkastu.

Izvor: Poljoprivredne Novosti, 3. oktobra 2026.