Dok su srpski ratari u oktobru zatvarali jesenju setvu i već kalkulisali koliko će ih prolećna koštati, iz Vašingtona je stigla vest koja bi im mogla promesti sve planove. Sedam najbogatijih ekonomija sveta odlučilo je da u naredna četiri meseca pusti sto miliona barela sirove nafte i dizela na svetsko tržište. Pitanje koje se sada nameće svakom ko u Srbiji vozi traktor, kombajn ili kamion do otkupljivača glasi: hoće li ta količina zaista stići do pumpi, i da li će konačno pasti ona davno obećana cena dizela ispod dve stotine dinara po litru.
Geopolitički okvir iza jedne cifre
Početkom oktobra dve hiljade dvadeset šeste G7 je zvanično pokrenuo proceduru oslobađanja strateških rezervi. Branko Marković, energetski analitičar, kaže da ovakav potez nije viđen još od velike naftne krize pre skoro pola veka. Potez nije humanitarne prirode, koliko god da se tako predstavlja u javnim saopštenjima.
Ceo mehanizam ima jasan rok trajanja od četiri meseca, a već u prvih dvadeset dana očekuje se "znatno" puštanje dizela na tržište. To nije slučajno. Izbori za američki Kongres zakazani su za novembar, a cena goriva je u poslednjih mesec dana u Americi skočila za skoro trideset procenata. Bela kuća je pod pritiskom domaćih birača koji na pumpama plaćaju istorijske cifre, pa je oslobađanje strateških rezervi klasičan izborni trik. Evropljani su pristali jer im je u suprotnom pretila zabrana izvoza američkog dizela, a to bi ih gurnulo u kolaps snabdevanja pred zimu.
Ovo nije humanitarni gest, ovo je čista geopolitička matematika. Trump je pretio zabranom izvoza američkog dizela ako Evropljani ne puste svoje zalihe, a Evropljani su pristali jer im je u suprotnom pretio kolaps snabdevanja pred zimu. — Branko Marković, energetski analitičar
Šta tržište zapravo misli o sto miliona
Brojke su brutalne i govore same za sebe. Pre nego što su SAD i Izrael izveli napad na Iran, brent tip sirove nafte trgovao se po ceni od oko sedamdeset tri dolara po barelu. Neposredno nakon najave G7, cena je nakratko pala ispod sto dolara. Trgovci su se brzo predomislili i vratili cenu na sto dva dolara po barelu. Dakle, psihološki efekat je postojao, ali trajni pad nije.
Ovakvo kretanje pokazuje da tržište nije poverovalo u ozbiljnost namere. Investitori su procenili da će G7 verovatno pustiti upola manje količine od najavljenih, a da će situacija na Bliskom istoku ostati napeta ili eskalirati ako iranski odgovor na napad bude agresivniji. Sto miliona barela deluje mnogo, ali na dnevnom nivou to je manje od petine globalne potrošnje. Tržište je to prepoznalo i kaznilo objavu trenutnim rastom cena nazad.
Sto miliona barela deluje mnogo, ali na dnevnom nivou to je manje od petine globalne potrošnje. Tržište je to prepoznalo i kaznilo objavu trenutnim rastom cena nazad. — Biljana Stanković, tržišna analitičarka
Kada se ovolika količina energenta ubrizga u sistem, logika nalaže da cena treba da pada. Ali logika energetskog tržišta odavno ne sluša klasične ekonomske zakone. Diktiraju je tenzije na Bliskom istoku, rat u Ukrajini i izborni ciklusi na Zapadu.
Cena na pumpi od Vranja do Subotice
Evo gde priča postaje konkretna za svakog ko u Srbiji vozi traktor, kombajn ili kamion do otkupljivača. Srbija uvozi više od sedamdeset procenata potreba za naftom i naftnim derivatima. Svaka promena cene barela na svetskom tržištu, sa zakašnjenjem od dve do četiri nedelje, stiže do pumpi širom zemlje. To znači da ono što se desi u Nju Orleansu ili Roterdamu direktno pogađa svakog ko u Srbiji pakuje seno u plastične bale ili vozi merkantilnu pšenicu do silosa.
Setimo se samo prošle jeseni. Cena dizela na pumpama u Vojvodini dostizala je dvesta trideset pet dinara po litru. To je značilo da je prolećna setva pšenice na pedeset hektara koštala ratara dodatnih trideset hiljada dinara samo na gorivu. Mnogi su tada odustali od kukuruza i preorali oranice pod ječam, koji traži manje agrotehnike.
Ako G7 zaista uspe da obori cenu ispod devedeset dolara po barelu, a to se zadrži bar dva meseca, moguće je da dizel na srpskim pumpama u januaru i februaru bude jeftiniji za deset do petnaest dinara po litru. To nije revolucija, ali jeste razlika između gubitka i nule na kraju sezone. Za porodična gazdinstva koja živi od petnaest do dvadeset hektara to je bukvalno plata za decembar.
Britansko ogledalo za srpsku realnost
Britanci su prošlog petka prvi put u istoriji platili više od dve funte po litru dizela. Više od polovine dizela u Ujedinjenom Kraljevstvu dolazi iz uvoza, a čak trideset jedan procenat stiže upravo iz Sjedinjenih Država. To ih čini direktnim žrtvama američke izvozne politike. Kada Trump kaže da će zabraniti izvoz američkog dizela, to nije prazna pretnja. To bi Veliku Britaniju, Nemačku i Francusku gurnulo u trenutni manjak od nekoliko procenata ukupne potrošnje, a manjak od pet procenata na tržištu energenata znači dupliranje cene za mesec dana.
G7 ne pušta sto miliona barela iz humanosti. Pušta ih jer bi bez toga zapadna ekonomija ušla u recesiju pre Božića, a to niko od njih ne sme da dozvoli. — Marko Jovanović, agroekonomista
Britansko iskustvo trebalo bi da zabrine i srpske vlasti. Jer ako London, jedna od najbogatijih prestonica sveta, ne može da se odbrani od jedne Trumpove pretnje, šta tek može Beograd koji zavisi od uvoza sedamdeset procenata derivata.
Šta ratar može da uradi do proleća
Poljoprivrednici bi trebalo da pomno prate dva indikatora u narednim mesecima. Prvo, kretanje cene brenta na berzi, posebno u periodu posle američkih izbora u novembru. Drugo, odluke srpske vlade o eventualnom smanjenju akciza na dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Prošle godine takva akciza je smanjena za dvadeset dinara po litru tokom prolećne setve. Ako se to ponovi, a G7 zaista uspe da obori cenu barela, onda bi proleće moglo da bude najjeftinija setva u poslednjih pet godina.
Srbija u ovoj priči nije za stolom G7, ali jeste za stolom kupaca. Nalazimo se u delikatnoj poziciji. S jedne strane, naša poljoprivreda izvozi, a gorivo nas više košta nego proizvod. S druge strane, energetska zavisnost nas čini taocima svake odluke koja se donese u Briselu ili Vašingtonu. Domaća naftna industrija ima ograničene mogućnosti. NIS je većinski u rukama ruskog kapitala, a ruska nafta posle sankcija ide kroz komplikovane kanale nabavke. To znači da svaki pad cene nafte na svetskom tržištu automatski ne znači i pad cene derivata u Srbiji. Marže i akcize ostaju iste, a država ne odustaje od poreza čak ni kada barel pojeftini.
Realnost je takva da jedna objava sa Zapada ne menja ništa preko noći. Sto miliona barela zvuči kao planina, ali raspoređeno na četiri meseca to je nešto malo više od osamsto hiljada barela dnevno, što pokriva možda dve trećine dnevne potrošnje jedne Nemačke. Ipak, psihološki efekat na tržištu je već počeo da radi.
Izvor: Biznis.rs, 3. oktobar 2026.
💬 0 komentara