Zamislite da celu berbu radite iz čamca. Da svaku gajbu sa mandarinama prebacujete iz ruke u ruku, preko močvare, do obale, pa u kamion, pa na otkup — i da vam na kraju za taj kilogram plate manje od pedeset evrocenti. U dolini Neretve, to nije hipotetički scenario. To je ova sezona.
Berba je na osamdeset procenta završena. Ljudi su ubrali, prevezli i predali rod. Ali pitanje koje večeras muči porodice u Neretvi nije bilo koliko su ubrali — nego da li će uopšte pokriti troškove.
Godina koja nije dala ni obilje ni nadu
Sezona 2026. u dolini Neretve neće ostati upamćena po rodnosti. Suša je obeležila celu godinu, plodovi su sitniji, a troškovi proizvodnje su visoki kao i u svakoj prethodnoj. Voćari su radili isto kao i prošle godine, možda i više — a na kraju dobijaju manje.
Ono što ovu berbu čini posebnom u odnosu na druge voćarske kulture nije ni suša ni cena. To je logistika koja liči više na ratno snabdevanje nego na poljoprivrednu proizvodnju XXI veka.
Močvarne parcele i rad koji se ne vidi na tezgi
Parcele mandarina u Neretvi leže na močvarnom terenu. Radnici beru plodove ručno, ubacuju ih u čamce, prevoze do obale, istovaraju, prebacuju u vozila i tek onda voze do otkupnih mesta. Iste gajbe prolaze kroz ruke radnika po nekoliko puta u jednom danu. Svaki taj korak košta — ne u apstraktnim procentima, već u konkretnom novcu koji na kraju sezone nedostaje u kućnom budžetu.
Proizvođači Ana i Alen Juračić iz Neretve svakodnevno ne završavaju posao branjem. Nakon prevoza i predaje mandarina otkupljivačima, moraju da obezbede prazne gajbe i pripreme sve za naredni dan. Krug se zatvara tek kad poslednja gajba ode na otkup, a tada već treba razmišljati o sutra. Uz takve troškove i otkupnu cenu koja je za pojedine proizvođače ispod prosečnih pedeset evrocenti po kilogramu, prostora za zaradu ostaje veoma malo.
Kiselina koja kvari tržište za sve
Pored pada otkupnih cena, proizvođače brine još jedna stvar koja nema veze sa sušom ni sa logistikom — poverenje kupaca. Deo voćara smatra da prerano ubrani, kiseli plodovi koji dospevaju na police prodavnica narušavaju ugled cele neretvanske mandarine. Potrošač koji jednom kupi kiselu mandarinu ne pita ko je proizvođač — pita zašto je neretvanska mandarina kisela. I sledeći put uzme špansku.
Proizvođač Matko Filipović ukazuje na potrebu za jasnijim pravilima i strožom kontrolom berbe i prodaje plodova koji ne ispunjavaju uslove kvaliteta. Njegovo mišljenje je da nezadovoljstvo kupaca doprinosi zastoju u prodaji, čije posledice osećaju i oni koji su brali u pravo vreme i imali kvalitetan rod. Jedan nepromišljen berač može da pokvari tržište za celokupnu dolinu.
Nezadovoljstvo kupaca doprinosi zastoju u prodaji, čije posledice osećaju i ostali proizvođači. — Matko Filipović, proizvođač mandarina iz doline Neretve
Uvoz koji pritišće i otkupljivača i voćara
Otkupljivači nisu u boljoj poziciji. Na tržištu se neretvanske mandarine nadmeću sa jeftinijim plodovima iz Španije i Turske, čija proizvodnja uživa drugačije subvencije, drugačiju logistiku i drugačiji obim. Konkurencija koja dolazi sa Mediterana sužava prostor za zaradu i otežava plasman domaćeg roda — ne zato što je domaća mandarina lošija, nego zato što je jeftinija mandarina iz uvoza dovoljno dobra za većinu kupaca.
Otkupljivač Gradimir Šešelj navodi da su i marže otkupljivača minimalne, ali upozorava na nešto bitnije od trenutne cene. Njegova poruka je da je potrebno pronaći rešenje kako proizvođači ne bi nastavili da smanjuju zasade ili da ih potpuno krče. Jer kad se zasadi jednom iskrče, ne vraćaju se lako. I ne vraćaju se brzo.
Potrebno je pronaći rešenje kako proizvođači ne bi nastavili da smanjuju zasade ili da ih potpuno krče. — Gradimir Šešelj, otkupljivač iz doline Neretve
Sve više voćara pokušava da zaobiđe otkup i proda direktno. Samostalna prodaja širom Hrvatske postaje izlaz za one koji imaju kapacitet da organizuju transport, pronalaze kupce i nose rizik neprodate robe. Direktan kontakt sa potrošačem znači povoljniju cenu, ali i troškove koje otkupljivač inače snosi ili deli. Ipak, deo proizvođača već smanjuje proizvodnju, dok pojedini odustaju od uzgoja mandarina u potpunosti.
Šta Neretva govori srpskom voćaru
Priča iz Neretve nije samo hrvatska priča. Isti obrazac prepoznajemo u srpskom voćarstvu — bilo da je u pitanju jabuka u Sremu, šljiva u Valjevskom kraju ili malina u Arilju. Proizvođač koji radi pod teškim logističkim uslovima, suočen sa uvoznom konkurencijom i padom cena, na kraju sezone računa da li je isplativo nastaviti. I sve češće dolazi do zaključka da nije.
Suša koja je pogodila Neretvu ove godine pogađa i naše voćare. Sitniji plodovi znače nižu kategoriju, niža kategorija znači nižu cenu, niža cena znači da se troškovi berbe jedva pokrivaju. Krug je poznat. Izlaz iz njega nije u pojedinačnoj hrabrosti proizvođača, već u sistemskim rešenjima — kontrola kvaliteta, zaštita oznake porekla, jače pozicioniranje na tržištu, organizovana prodaja koja ne ostavlja pojedinca samog naspram otkupljivača i uvoza.
Kontrola kvaliteta o kojoj Filipović govori nije birokratska mera — to je pitanje preživljavanja cele grane. Jedna kisela mandarina na polici može da uništi rad stotina voćara koji su brali u pravom trenutku. Isto važi za svaku voćarsku kulturu u Srbiji. Tržište ne prašta amaterizam, a potrošač pamti loše iskustvo duže nego dobro.
Sejo zaključuje
Pitanje koje ostaje za porodice u Neretvi isto je ono koje muči proizvođače širom regiona: da li će prihod na kraju sezone biti dovoljan da pokrije troškove i obezbedi život od sopstvenog rada. Ako odgovor bude ne, zasadi se krče. A kad se iskrče, tržište to neće ni primetiti — dok ne bude kasno.
Izvor: Agromedia, 26. oktobar 2026.
💬 0 komentara