Zamislite da sednete za sto, otvorite knjige i shvatite da nemate pojma šta posedujete. Ne u smislu — zaboravili ste neku parcelu. U smislu — fali vam šezdeset jedan milion kvadratnih metara. Državna revizorska institucija je negativnim mišljenjem na završni račun budžeta Grada Beograda za 2025. godinu otvorila Pandorinu kutiju koja daleko prevazilazi gradske finansije. Jer kada revizor kaže da ne može da nađe imovinu vrednu pet milijardi evra, to nije računovodstvena greška. To je dijagnoza sistema.
Šta je DRI zapravo otkrio
Ovo nije priča o izgubljenoj fakturi u nekom sekretarijatu. Revizori su utvrdili da u poslovnim knjigama Grada Beograda nije upisan značajan deo zemljišta u javnoj svojini, čija je procenjena knjigovodstvena vrednost veća od pet milijardi evra. Uz to, nedostaje najmanje sto zgrada, dva stadiona i dvadeset četiri garaže. Vrednost prirodne imovine Grada, piše DRI, manje je iskazana za 603,24 milijarde dinara — što na papiru izlazi preko pet milijardi evra.
Zašto je ovo važno baš sada? Zato što se dešava u godini kada su lokalne samouprave širom Srbije pod pritiskom da racionalizuju imovinu, izdaju zemljište u zakup i pokažu finansijsku disciplinu. Glavni grad, koji bi trebalo da bude uzor, nema ni osnovnu evidenciju onoga što poseduje. DRI je nedvosmislena: nepravilnosti su materijalno značajne za finansijske izveštaje Grada u celini.
Šezdesetjedan milion kvadrata — nigde zapisano
Brojke izazivaju vrtoglavicu. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, Grad Beograd ima upisano pravo javne svojine na više od sto šest miliona kvadratnih metara zemljišta. U pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava, međutim, evidentirano je svega 42,56 miliona kvadrata. Razlika između onoga što kaže katastar i onoga što su zapisale knjige iznosi najmanje šezdeset jedan milion kvadratnih metara.
Za pedeset šest od ukupno sto šezdeset sedam katastarskih opština, u okviru sedamnaest gradskih opština, u poslovnim knjigama nije upisan nijedan kvadratni metar zemljišta u javnoj svojini Grada. Ni jedan. U preostalih sto jedanaest katastarskih opština situacija nije mnogo bolja — evidentirane površine su nepotpune.
„Kada Grad Beograd ne zna šta ima, ne može ni da planira šta će sa tim. Svaki kvadrat koji nije u evidenciji je kvadrat koji ne može da se da u zakup, da se zaštiti ili da se na njemu gradi strategija razvoja." — iz nalaza DRI
DRI je naglasila da procenjeni finansijski efekat neevidentiranog zemljišta ne predstavlja procenu tržišne vrednosti, već iznos korišćen za utvrđivanje nepravilnosti u finansijskim izveštajima. Drugim rečima, tržišna vrednost ovog zemljišta je verovatno daleko veća od pet milijardi evra — jer govorimo o zemljištu u Beogradu, gde kvadrat dostiže astronomske cifre. Sekretarijat za imovinske i pravne poslove Grada Beograda, prema nalazu revizora, nije sproveo popis imovine u skladu sa propisima, uključujući stanje na kraju 2025. godine. Niko nije seo da prekrsti ono što katastar kaže sa onim što knjige pokazuju.
Zašto ovo pogađa i poljoprivredu
Možda se pitate — šta ima Beograd i njegova nepopisana imovina sa poljoprivredom? Ima, i to mnogo. Javno zemljište u vlasništvu grada i gradskih opština uključuje obradivo zemljište, pašnjake, voćnjake i zemljište koje bi po zakonu trebalo da se daje u zakup poljoprivrednim proizvođačima. Ako to zemljište nije u evidenciji, ono ne može da uđe u registar, ne može da se stavi na javni poziv za zakup i ne može da postane deo bilo kakve agrarne strategije.
U praksi, to znači da poljoprivrednici koji bi mogli da dobiju javno zemljište pod povoljnim uslovima — to ne dobijaju, jer grad formalno „ne zna" da ga ima. Ili, još gore, to zemljište se koristi na osnovu neformalnih dogovora, bez ugovora, bez sigurnosti i bez ikakvog praćenja. Takve parcele postaju ničija, a ničija zemlja u Srbiji uvek završi u rukama onih koji znaju kako da se probiju kroz institucije.
„Neevidentirana imovina nije fizički nestala i Grad nije izgubio pravo svojine. Ali ono što nije u knjigama — to ne postoji za sistem. A ono što ne postoji za sistem, postoji za one koji znaju kako da ga zaobiđu." — iz izveštaja DRI
Ovo je scenario koji smo viđali desetinama puta u srpskoj poljoprivredi: država ima zemlju, ali je ne vodi računa o njoj, pa je na kraju gubi kroz sive mehanizme, nezakonite zamene ili decenije neizvesnih statusa. Seoska atarska zemljišta širom Srbije već decenijama trpe isti problem — nepotpuna evidencija, nepotpuni katastarski podaci, nepotpuni ugovori o zakupu. Beograd je sada samo najveći i najglasniji primer.
Sistemski problem, ne pojedinačna greška
Negativno mišljenje DRI nije samo ukor na Sekretarijat za imovinske i pravne poslove. To je dijagnoza sistema u kojem se imovina vodi na tri različita mesta — u katastru, u poslovnim knjigama i u stvarnosti — i ta tri mesta se nikada ne poklapaju. Republički geodetski zavod kaže jedno, gradske knjige kažu drugo, a na terenu je treće.
U poljoprivrednoj praksi, ovo prepoznajemo kao hroničnu bolest. Poljoprivrednici širom Srbije godinama čekaju da im se reše statusi zemljišta koje obrađuju, koje su nasledili ili koje su dobili u zakup od opštine. U međuvremenu, ta ista opština često ne može da im da papir jer — nema evidenciju. Beograd je upravo dokazao da taj problem ne bira veličinu lokalne samouprave. Ako glavni grad sa budžetom od stotine milijardi dinara ne može da popiše šta ima, šta tek očekivati od opština u Banatu, u Sandžaku, u jugoistočnoj Srbiji?
DRI je jasno naglasila da ovo ne znači da je neevidentirana imovina fizički nestala ili da je Grad izgubio pravo svojine nad njom. To je važna razlika. Ali pitanje koje ostaje je drugo: ko koristi tu imovinu sada, dok nije u knjigama? Ko plaća — i da li plaća — za njen zakup? Ko donosi odluke o njoj? I ko će odgovarati kada se, na kraju, ispostavi da je neki od tih šezdesetjedan milion kvadrata prodat, data ili preinačena bez ikakvog papira?
Jer, hajde da budemo iskreni — zemlja ne nestaje. Neko na njoj sedi. Neko je obrađuje, ili na njoj gradi, ili je čeka da se situacija raščisti. A dok grad ne popiše šta ima, taj neko je u pravnoj magli koja mu odgovara. Poljoprivrednik koji bi po zakonu imao pravo na javni zakup te zemlje — nema šta da traži. Ne zato što zakon ne štiti, nego što sistem ne vidi.
Pet milijardi evra — i niko ne odgovara
Negativno mišljenje DRI na račun Grada Beograda za 2025. godinu nije revizorska sitnica. To je poruka da najveća lokalna samouprava u Srbiji ne zna šta poseduje, ne vodi popis i ne kontroliše imovinu od pet milijardi evra. A dok se ta imovina ne popiše, svaki kvadrat je potencijalni izvor zloupotrebe — bilo da je reč o gradnji, o zakupu ili o poljoprivredi. Jer ono što sistem ne vidi, sistem ne može ni da zaštiti. A u poljoprivredi, kao i u svemu ostalom — ono što nije zaštićeno, prvo gubi onaj koji je najmanji.
Izvor: Agro News, 28. oktobar 2026.
💬 0 komentara