Kada srpski proizvođač čuje reč "odbor", obično prevrne očima. Iskustvo nas je naučilo da odbori u ovoj zemlji nastaju sa ambicijom, a umiru u tišini posle prvog sastanka na kojem se služila kafa i radile fotke za press. Ali ono što je krajem oktobra pokrenula Nemačko-srpska privredna komora u Beogradu možda vredi pažnje — ne zato što je zvanično, nego zato što bi, ako zaživi, moglo da promeni način na koji srpska poljoprivreda prilazi jednom od najvećih tržišta hrane na planeti.
Zašto baš sada
Povod za skup nije bio slučajan. U Beograd je doputovala parlamentarna državna sekretarka Silvija Breher, a Ambasada Nemačke i AHK Srbija iskoristila su taj trenutak da okupe ljude iz oba sektora na jednom mestu. Organizovan je Agri-Food Lunch — susret na kojem su predstavnici nemačkih i srpskih kompanija iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora sedeli za istim stolom i razgovarali o stvarima koje ih povezuju i koje ih dele.
To u Srbiji ne čujemo često. Naši proizvođači retko dobiju priliku za direktan, neformalni dijalog sa partnerima sa jednog od najzahtevnijih tržišta u Evropi. Obično između njih stoje posrednici, preprodavci, ili sopstvena nedoumica — kako ući tamo gde te niko ne čeka.
Nemačko tržište je najveće u Evropskoj uniji i jedno od najvećih u svetu kada je reč o uvozu prehrambenih proizvoda. Srpska poljoprivreda godinama traži put do njega, ali stalno naleće na prepreke — tehničke, administrativne, kvalitativne. Formiranje ovakvog odbora nije puko birokratsko pitanje, već pokušaj da se institucionalno premosti jaz između onoga što srpski proizvođači mogu da ponude i onoga što nemačko tržište traži.
Šta će Odbor raditi
Četiri teme su istaknute kao stubovi buduće saradnje: pristup nemačkom tržištu, transfer savremenih tehnologija, unapređenje konkurentnosti i sigurnost lanaca snabdevanja. Svaka od njih direktno pogađa svakodnevne probleme naših poljoprivrednika i prehrambenih kompanija.
Pristup nemačkom tržištu nije samo pitanje carine i kvota. Srbija već ima povlašćeni pristup EU tržištu kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Problem je u standardima, sertifikacijama, pakovanju, trasabilnosti — svim onim detaljima koji srpskom proizvođaču znače dodatne troškove i mesece birokratske procedure. Ako Odbor zaista postane mesto gde se ti problemi rešavaju sistemski, a ne ad hoc, to bi moglo da promeni dinamiku izvoza.
Transfer tehnologije je drugi ključni segment. Nemačka poljoprivreda je među najtehnološki najrazvijenijim na svetu — od precizne poljoprivrede do automatizovanih sistema za navodnjavanje i digitalizacije lanaca snabdevanja. Povezivanje srpskih kompanija sa nemačkim tehnološkim rešenjima nije samo pitanje kupovine opreme. To je pitanje znanja, obuke i prilagođavanja tih rešenja srpskim uslovima — od veličine parcela do klimatskih specifičnosti.
Važno nam je da Odbor ne bude platforma sa unapred definisanom agendom koju nameće AHK Srbija, već da funkcioniše po principu privredne samouprave. To znači da će kompanije koje učestvuju u njegovom radu same prepoznavati ključne izazove, predlagati teme i definisati prioritete — Alexander Markus, izvršni član Upravnog odbora AHK Srbija
Ova izjava Aleksandra Markusa nosi u sebi jednu važnu poruku. Odbor neće biti još jedna institucija koja govori šta treba raditi odozgo. Kompanije će same određivati šta im je važno. To je pristup koji u srpskom kontekstu deluje gotovo revolucionarno — kod nas su poljoprivredne inicijative najčešće vođene odozgo, bilo od strane ministarstava ili asocijacija koje govore u ime svih a pitaju malo koga.
Princip samouprave kao test za ozbiljnost
Markus je jasan — cilj je uspostavljanje trajne platforme za razmenu iskustava i unapređenje poslovne saradnje, pri čemu će same kompanije imati ključnu ulogu u određivanju prioriteta. Trajnost je ključna reč ovde. Mnoge inicijative u srpskoj poljoprivredi počnu svečano i završe se posle prvog sastanka. Ako Odbor preživi prvu godinu i održi bar tri ili četiri sadržajna sastanka sa konkretnim zaključcima, to će već biti uspeh.
Pitanje koje svaki proizvođač u Srbiji postavlja je jednostavno — šta ja imam od ovoga? Odgovor zavisi od toga ko će zaista sedeti u Odboru. Ako to budu samo velike kompanije sa već uspostavljenim vezama na nemačkom tržištu, Odbor će biti klub za one koji su već unutra. Ako se prostor otvori i za srednje i manje proizvođače, udruženja proizvođača, organizacije koje predstavljaju porodična gazdinstva — tek tada ćemo moći da govorimo o platformi koja ima širi značaj za srpsku poljoprivredu.
Nemačka nije slučajno izabrana kao partner. To je zemlja koja uvozi ogromne količine hrane, koja ima stroge ali jasne standarde, i čije kompanije ulažu u poljoprivredne projekte širom jugoistočne Evrope. Srbija, sa svojim resursima i tradicijom u proizvodnji voća, povrća, žitarica i stočarskih proizvoda, jeste prirodni partner — ali samo ako zadovolji uslove koji se ne pregovaraju.
Unapređenje konkurentnosti, jedna od četiri navedene teme, možda je i najvažnija. Srpska poljoprivreda je konkurentna po ceni radne snage i po kvalitetu sirovine, ali gubi na preradi, pakovanju, marketingu i logistici. Nemački partneri mogu da donesu upravo to znanje — kako od jabuke iz Srbije napraviti brendirani proizvod koji stoji na polici nemačkog supermarketa sa marginom koja je trostruko veća od one koju dobijate prodajući sirovu robu.
Sigurnost lanaca snabdevanja je tema koja je postala aktuelna posle pandemije i rata u Ukrajini. Nemačke kompanije traže pouzdane partnere koji mogu da isporuče robu na vreme i u dogovorenim količinama. Srpski proizvođači koji mogu da garantuju taj nivo pouzdanosti imaju prednost — ali to zahteva investicije u infrastrukturu, hladnjače, transport, digitalno praćenje pošiljki. Odbor bi mogao da bude mesto gde se te investicione potrebe prepoznaju i povežu sa potencijalnim izvorima finansiranja.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Posle decenija u kojima je srpska poljoprivreda tretirana kao sirovinski dodatak ekonomiji, a ne kao njena kičma, svaka inicijativa koja je povezuje sa ozbiljnim partnerom na ozbiljnom tržištu treba da bude dobrodošla. AHK Srbija je institucija koja ima kredibilitet i resurse da ovaj Odbor učini više od protokolarne fotke. Ali kredibilitet se dokazuje rezultatima, a ne najavama.
Pravi test će doći kada prvo srpsko gazdinstvo ili prehrambena kompanija koja danas ne izvozi u Nemačku, zahvaljujući radu ovog Odbora, dobije prvi ugovor sa nemačkim partnerom. Ako se to desi u prve dve godine — Odbor je opravdao svoje postojanje. Ako ne, biće to još jedna platforma u nizu onih koje su formirane sa ambicijom, a ugašene u tišini. Srpska poljoprivreda ne pati od nedostatka foruma i odbora. Pati od nedostatka konkretnih rezultata koji se mere u evrima na računu proizvođača.
Izvor: AgroFin, 28. oktobar 2026.
💬 0 komentara