Pčelar koji prodaje med po tri do pet evra po kilogramu teško podiže standard. Pčelar koji naplaćuje boravak u apikomoru zimi ulazi u sasvim drugu cenovnu kategoriju. Ta razlika, koja na papiru izgleda kao sitnica, u stvari je razlika između gazdinstva koje preživljava i onoga koje napreduje. Upravo o toj razlici biće reč 1. novembra, kada Udruženje ApiMed Srbija i Savez pčelarskih organizacija Srbije održavaju sedmi Međunarodni seminar o pripremi, izgradnji i korišćenju apikomora — ovaj put onlajn, dostupan učesnicima iz cele zemlje i regiona.
Od meda u tegli do vazduha iz košnice
Apikomor je prostor na gazdinstvu u kojem se koristi vazduh iz košnice — smeša isparavanja meda, propolisa, voska i pčelinjih feromona — u svrhu apiterapije. Zvuči jednostavno. Nije. Izgradnja takvog prostora zahteva poznavanje konstrukcije, ventilacije, higijene i zakonskih okvira, a domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti još uvek zaostaje za praksom. U Srbiji se koncept razvija godinama, mahom kroz entuzijazam pojedinaca i organizacija koje su prepoznale dodatu vrednost koju pčele mogu doneti izvan prodaje meda u teglama.
ApiMed Srbija i SPOS nisu slučajno partneri. ApiMed godinama radi na promociji apiterapije kao segmenta pčelarske delatnosti, dok SPOS okuplja pčelarske organizacije širom zemlje kao najširi krovni savez. Njihova saradnja na seminaru koji ulazi u sedmo izdanje govori da interes ne jenjava — naprotiv, raste. Sedam puta zaredom organizovati edukaciju o istoj temi znači samo jedno: ima ko da sluša i ima šta novo da se kaže.
Šta seminar nudi i kome je namenjen
Najava kaže da je edukacija namenjena svima koji žele da se upoznaju sa uslovima za uspostavljanje i rad apikomora na svojim gazdinstvima. Ta formulacija je važna — ne piše „samo za pčelare", nego „svima". Apikomor ne mora da bude ekskluzivitet pčelara sa stotinama košnica. Može ga izgraditi i proizvođač koji ima deset zajednica i želi da diversifikuje ponudu svog gazdinstva.
Onlajn format smanjuje troškove — nema putovanja, noćenja, izgubljenih radnih dana. S druge strane, omogućava da seminar čuju ljudi iz cele zemlje, ali i iz regiona, s obzirom na to da je međunarodni skup. Ta međunarodna dimenzija nije ukras. Znači da će iskustva biti prenošena iz različitih klimatskih i regulatornih okvira, što je za srpske pčelare dragoceno upravo zato što domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti još uvek kasni za praksom.
Apikomor nije luksuz — to je logičan nastavak pčelarske proizvodnje. Ko ima zdrave pčele i prostor, već ima sirov materijal. Pitanje je samo da li zna kako da ga iskoristi. — predstavnik Udruženja ApiMed Srbija
Teme koje seminar tradicionalno obuhvata pripremu prostora, konstrukcione zahteve, sistem ventilacije koji usmerava vazduh iz košnica u prostoriju, higijenske uslove i praktične savete za korišćenje. Iako najava ne ulazi u detalje programa, iskustvo iz prethodnih šest izdanja govori da učesnici dobijaju kombinaciju teorijskih osnova i praktičnih rešenja — od izbora materijala do pozicioniranja u odnosu na prostoriju.
Praktični značaj za srpskog proizvođača
Ruralni turizam u Srbiji je u ekspanziji, a gazdinstva koja nude autentične doživljaje imaju prednost na tržištu. Apikomor se uklapa u taj trend savršeno — gost ne dobija samo smeštaj i hranu, već terapijski doživljaj koji ne može da nađe u banji ili hotelu. To je proizvod koji se ne može kopirati preko noći, jer zavisi od živih organizama i od stručnosti domaćina.
Ipak, tu leži glavna prepreka. Apiterapija kao zdravstvena usluga u Srbiji nije regulisana na način koji bi pčelarima dao jasne smernice šta smeju, a šta ne smeju da obećavaju korisnicima apikomora. Domaćin koji kaže da apikomor leči astmu može da se nađe na sudu. Domaćin koji kaže da apikomor „pomaže kod disajnih tegoba" hoda po tankoj liniji. Seminar, između ostalog, služi da pčelare nauči kako da komuniciraju o svom proizvodu a da ne prekorače granice dozvoljenog.
Sedam godina zaredom radimo ovaj seminar zato što su pitanja sve konkretnija. Ljudi više ne pitaju šta je apikomor — pitaju kako da ga grade i kako da ga registruju. — predstavnik SPOS-a
Drugi problem je investicija. Izgradnja apikomora nije velika u poređenju sa kupovinom traktora, ali nije ni zanemarljiva. Potrebna je prostorija, sistem cevi ili kanala za usmeravanje vazduha, košnice pozicionirane uz spoljni zid i — najvažnije — zdrave, jake pčelinje zajednice koje proizvode dovoljno isparavanja. Košnica koja slabi u jesen neće dati kvalitetan vazduh zimi, a upravo zima je sezona kada apikomori imaju najviše smisla.
Gde je srpsko pčelarstvo danas
Srpsko pčelarstvo prolazi kroz paradoksalnu fazu. Broj košnica raste, interesovanje mladih je veće nego ikad, a tehnološki nivo pčelarenja se penje iz generacije u generaciju. Istovremeno, cene meda na otkupu variraju, klimatske promene remete pašne cikluse, a varoa i dalje pritišće svaku zajednicu. U tom okruženju, diversifikacija prihoda nije luksuz — to je strategija preživljavanja.
Apikomor je jedan od puteva. Nije jedini, nije ni najvažniji, ali je među onima koji daju najveću dodatu vrednost po jedinici investicije. Pčelar koji pređe iz kategorije prodavca meda u kategoriju pružaoca usluge apiterapije menja celokupnu ekonomiju svog gazdinstva. Umesto da zavisi od otkupne cene koju određuje neko drugi, on sam formira cenu svoje usluge i sam je naplaćuje.
Apiterapija je most između pčelarstva i turizma. Ko pređe taj most prvi, ima prednost koju konkurencija ne može da mu oduzme godinama. — predstavnik Udruženja ApiMed Srbija
Edukacija koju ApiMed i SPOS pripremaju 1. novembra trebalo bi da posluži kao takav most — ne između teorije i prakse, nego između onoga što pčelar već ima i onoga što može da postane. Sedam godina ovog seminara nije samo broj. To je dokaz da se u srpskom pčelarstvu ne čeka da neko donese rešenje — nego se traži.
Izvor: AgroFin, 28. oktobar 2026.
💬 0 komentara