U malom banatskom selu Aleksandrovo, nedaleko od Nove Crnje, okupilo se pregršt ljudi koji veruju da poljoprivreda nije samo plug i traktor — da je pre svega znanje, organizacija i zajedništvo. Šesta po redu „Zadružna škola", koju su zajedničkim snagama organizovali Zadružni savez Vojvodine i Zemljoradnička zadruga Polet, okupila je predstavnike zemljoradničkih zadruga, kooperante, zadrugare i profesore Poljoprivrednog fakulteta, pokazujući da edukacija poljoprivrednika u Srbiji ipak nije mrtvo slovo na papiru.
Zašto Aleksandrovo i zašto sada
Izbor lokacije nije slučajan. Aleksandrovo je srce banatske ravnice, gde se obrađuju hiljade hektara plodne zemlje, a gde su zemljoradničke zadruge decenijama oslonac lokalne ekonomije. Zadruga Polet nosi taj kontinuitet — kroz sve sisteme, krize i tranzicije, opstala je kao model kako zajedničko organizovanje može da preživi i najteže periode srpske poljoprivrede. U vreme kada se srpski seljak sve češće pita kako da preživi suše, niske otkupne cene i rastuće troškove proizvodnje, pitanje organizacije i znanja postaje pitanje opstanka.
Zadružni savez Vojvodine već godinama vodi politiku kontinuirane edukacije kroz ciklus „Zadružnih škola", i ova šesta po redu pokazuje da format zaživljava. Šest godina zaredom okupljati ljude iz različitih krajeva, dovoditi profesore i stručnjake, deliti iskustva — to nije mala stvar u zemlji u kojoj su edukativni programi za poljoprivrednike često redukovani na povremene seminare finansirane iz projekata koji traju dok traje novac.
Šta se učilo i ko je govorio
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, master Jelena Nestorov Bizonj, u svom obraćanju polaznicima nije birala lake teme. Fokus je bio na održivoj poljoprivredi i prilagođavanju klimatskim promenama — dva pitanja koja su u srpskoj poljoprivrednoj javnosti dugo bila tretirana kao luksuz razvijenih zemalja, a koja su danas, nakon nekoliko uzastopnih sušnih godina i ekstremnih vremenskih prilika, postala pitanje svakodnevnog preživljavanja proizvođača.
Održiva poljoprivreda i prilagođavanje klimatskim promenama nisu više teme za naučne skupove — to su teme za njivu. Zadružna škola postoji upravo zato da most između fakultetske učionice i srpske njive konačno postane stvaran. — mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine
Nestorov Bizonj je istakla i značaj kontinuiranog usavršavanja kako samih poljoprivrednika, tako i zaposlenih u zadrugama. Nije dovoljno imati dobru zemlju i solidan traktor — treba razumeti nove tehnologije, pratiti trendove, primenjivati nova znanja. I, što je ključno, koristiti prednosti koje zadružno organizovanje pruža: zajedničku kupovinu inputa, bolju pregovaračku poziciju pri prodaji, deljenje mehanizacije, pristup kreditima i podsticajima koje pojedinac teško dobija. Cilj, kako je formulisan, jeste održivo i profitabilnije poslovanje, ali i očuvanje životne sredine i prirodnih resursa — što znači da Zadružna škola ne priča samo o profitu, već i o odgovornosti prema zemlji koja se obrađuje.
Predavanja su održali profesori Poljoprivrednog fakulteta, što je važna činjenica sama po sebi. Veza između akademske zajednice i poljoprivredne prakse u Srbiji je dugi niz godina bila prekinuta — fakultet na jednoj strani, seljak na drugoj, a između njih pustoš nepoverenja i nerazumevanja. Skupovi poput ovog u Aleksandrovu polako brišu taj jaz.
Na kraju skupa, polaznicima su uručeni sertifikati za učešće u radu škole. Papir sam po sebi ne menja ništa na njivi. Ali simbolika je važna — potvrđuje da je neko odvojio vreme, došao, slušao, učio i da je deo mreže ljudi koji zajednički razmišljaju o budućnosti srpske poljoprivrede.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Zadružni model organizovanja u Srbiji ima duboke korene i bolnu istoriju. Nakon raspada socijalističkog sistema, mnoge zadruge su propale, a one koje su opstale često su vodile borbu za goli opstanak. Danas, međutim, zadruge doživljavaju svojevrsnu renesansu — ne zbog ideologije, već zbog surove računice. Pojedinačni proizvođač u Srbiji, sa dvadeset ili trideset hektara, teško pregovara sa otkupljivačima, skupo kupuje đubrivo i sredstva za zaštitu bilja, i ostaje usamljen pred klimatskim izazovima. Zadruga mu daje snagu broja.
Zadruga nije samo ekonomski model — to je način da seljak prestane da bude sam protiv svih. Ko god je probao zajedničku kupovinu inputa, zna razliku u ceni. Ko god je zajedno prodavao rod, zna razliku u otkupnoj ceni. — predstavnik Zemljoradničke zadruge Polet, Aleksandrovo
Klimatske promene koje su u fokusu ove šeste Zadružne škole nisu apstraktan pojam za vojvođanskog poljoprivrednika. Poslednjih nekoliko godina donelo je ekstremne suše, neravnomernu raspodelu padavina, prolećne mrazeve koji uništavaju voćke i useve, i temperature koje se penju iznad svega što smo do sada doživeli. Prilagođavanje znači promenu sortimenta, navodnjavanje, promenu agrotehničkih mera, preciznu poljoprivredu — a sve to zahteva i znanje i kapital. Zato su predavanja profesora Poljoprivrednog fakulteta na skupu poput ovog vrednija od bilo kog priručnika. Čovek pita, čovek čuje, čovek razume — i odnosi to na svoju njivu.
Ipak, ne treba biti naivan. Edukacija je neophodna, ali sama po sebi nije dovoljna. Srpska poljoprivreda danas pati od sistemskih problema koje Zadružna škola ne može da reši: niskih otkupnih cena, nepostojanja jasne državne strategije za pojedine useve, nepovezanosti proizvodnje i prerađivačke industrije, starenja seoskog stanovništva, odliva mladih. Ali može — i mora — da gradi kapacitet ljudi da se sa tim problemima bore organizovano. Tu leži prava vrednost inicijative Zadružnog saveza Vojvodine.
Umesto zaključka
Šest Zadružnih škola za šest godina nije mnogo. Ali je dovoljno da pokaže da postoji grupa ljudi u vojvođanskoj poljoprivredi koja ne čeka da im neko reši probleme — već uči, organizuje se i gradi mrežu. U zemlji u kojoj se politika često menja brže nego usev, to je možda najsigurnija investicija koju poljoprivreda može da napravi. Znanje se ne može otkupiti, ne može se devalvirati i ne propada na kiši. Jedino što može — jeste da se ne prenese.
Izvor: AgroFin, 30. oktobar 2026.
💬 0 komentara