Prvi novembar je tu, a sa njim i tišina iz Ministarstva poljoprivrede koja za poljoprivrednike u Vojvodini zvuči gore od bilo koje suše. Subvencija od sedamnaest hiljada dinara po hektaru za koju je Dragan Glamočić u tehničkom mandatu obećavao isplatu u septembru i oktobru — nigde. Javnog poziva nema. A na njivama u Banatu, gde je trebalo da zeleni pšenica, polovina površina još čeka seme.
Kalendar ne prašta, a ministarstvo ćuti
Ko god je prošao kroz jednu jesenju setvu u Vojvodini, zna da kalendar ne prašta. Svaki dan kašnjenja u oktobru znači manje korenovog sistema pre prvog mraza, a manje korenovog sistema znači slabiji prinos sledeće godine. Ove godine, međutim, problem nije samo u vremenu — problem je u novcu koji nije stigao. I u obavezama iz prošle jeseni koje nisu ni otplaćene, a već se gomilaju nove.
Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, nije čovek koji diže uzbunu lako. Ali kada kaže da je ugrožena bezbednost hrane zemlje, to nije politička fraza — to je računica. Nije zasejano ni pedeset odsto planiranih površina pod pšenicom, a optimalan rok za setvu ozimih useva je prošao pre nekoliko dana. Svaki sledeći dan na praznoj njivi je dan koji pšenica ne može da vrati.
Dugovi iz prošle jeseni, novi krediti za ovu
Priča počinje tamo gde bi trebalo da se završi — prošlogodišnjom setvom. Poljoprivrednici u Banatu, ali i širom Vojvodine, uzimali su repromaterijal na veru prošle jeseni, računajući da će im rod i cene pokriti troškove. Prinos je bio slabiji nego što su očekivali, cene ratarskih proizvoda su pale, a suša ove godine je dodatno stisla. Dugovi za seme, đubrivo i pesticide iz 2025. ostali su na knjigama. A sada treba ponovo u istu petlju.
Kleut je direktan: poljoprivrednici nemaju novca ni za gorivo, a kamoli za kompletan repromaterijal. Subvencija od sedamnaest hiljada dinara po hektaru nije luksuz — to je razlika između toga da li se uđe u njivu sa sadnjakom ili da se čeka prolećna setva, koja nosi svoje rizike i svoje niže prinose. Kada ta subvencija kasni, proizvođač se ne pita hoće li se zadužiti — pita se kod koga i pod kojim uslovima.
„Suša je, cene ratarskih proizvoda su niske, poljoprivrednici nemaju novca za setvu, a ministar u tehničkom mandatu Dragan Glamočić nije objavio ni javni poziv čime je ugrozio bezbednost hrane zemlje i egzistenciju poljoprivrednika" — Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata
Optimalan rok za setvu pšenice u Vojvodini je do dvadesetog oktobra, u najboljem slučaju do dvadeset petog. Sve posle toga ulazi u zonu rizika gde svaki dan kašnjenja može da košta između dvesta i petsto kilograma po hektaru na kraju sezone. Ako pšenica nema dovoljno vremena da razvije korenov sistem pre mraza, biljka ulazi u zimu slaba, podložna smrzavanju, i prolećni oporavak je nesigurn. Kleut to zna zato što je to video na svojim njivama i na njivama svojih komšija — nije teorija, to je praksa koja se ponavlja svaki put kada setva kasni.
Glamočićevo obećanje i stvarnost na terenu
Dragan Glamočić je prethodno javno tvrdio da će se kalendar javnih poziva poštovati i da je isplata subvencije za seme predviđena u periodu od septembra do oktobra. To je bilo obećanje koje je zvučalo konkretno — datum, svrha, iznos. Poljoprivrednici su na osnovu tog obećanja planirali: neki su naručivali seme, neki su pregovarali sa dobavljačima o rokovima plaćanja, neki su računali da će subvencija stići na vreme da pokrije barem deo troškova goriva za pripremu zemljišta.
Oktobar se završava. Javnog poziva nema. A ono što je posebno bolno u ovoj priči jeste da ministar radi u tehničkom mandatu — što znači da je u formalnoj mogućnosti da odloži procedure, ali i da snosi odgovornost za svaki dan kašnjenja. Tehnički mandat nije izgovor za paralizu. Naprotiv, to je trenutak kada bi ministar trebalo da odradi ono što je obećao, baš zato što nema političkog prostora za nove poteze — ali ima prostora da završi stare.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Srbija godišnje proizvede između dva i tri miliona tona pšenice, zavisno od godine, i od tog prinosa zavisi ne samo domaći hleb već i izvoz, balans spoljnotrgovinske razmene i cene brašna, hleba i stočne hrane na domaćem tržištu. Kada se površine pod pšenicom smanje — a sve ukazuje na to da će se ove jeseni smanjiti — efekat se ne vidi odmah. Vidi se sledećeg leta, kada se žanje manje, kada se cene penju i kada se priča o uvozu pšenice u zemlji koja je decenijama izvoznik.
Problem nije samo u ovoj godini. Problem je u sistemu koji svake jeseni igra istu igru: najava subvencije, kašnjenje javnog poziva, pritisak na poljoprivrednike da se zaduže, isplata negde u zimi kada je novac već potrošen na kredit. To je ciklus koji troši kapital proizvođača i njihovo poverenje u institucije. A poverenje, za razliku od subvencija, ne može da se raspisuje javnim pozivima.
Ono što Kleut kaže iz Banata danas, poljoprivrednici u Bačkoj i Sremu potvrđuju svojim ćutanjem — njive su prazne, a računi su puni.
Kada se sabere suša koja je letos pogodila Vojvodinu, cene kukuruza i pšenice koje su pale ispod očekivanja, i sada izostanak subvencije na vreme — dobija se slika proizvođača koji je stisnut sa svih strana. Neki će posejati i pored svega, jer nemaju izbora. Neki će odustati od ozimih useva i čekati prolećnu setvu, što je kocka sa vremenskim prilikama i prinosima. A neki će, jednostavno, prepustiti zemlju ugovorima sa investitorima ili je dati pod najam onima koji imaju kapital da prežive ovu jesen.
Kalendar ne čeka ministarstvo
Ovo nije prvi put da javni poziv kasni, i bojim se da neće biti ni poslednji. Ali ove godine, sa sušom i niskim cenama koje već pritišću proizvođače, kašnjenje od deset dana nije administrativni problem — to je pitanje da li će pšenica stići da se ukoreni pre mraza. A pšenica ne čeka da se Glamočić izjasni. Ona čeka da neko uđe u njivu. I dok to neko ne uradi, svaki prazan hektar u Vojvodini je rana na bezbednosti hrane ove zemlje koja zarasta tek sledećom žetvom — ako je bude.
Izvor: AgroSmart, 31. oktobar 2026.
💬 0 komentara