Kupus koji ne sluša nikoga: Evropa ga proizvela manje, a cene pale na dno

Zamislite da ste uložili celu godinu u njivu, preživeli sušu, platili skupo đubrivo i gorivo, i na kraju uberete manje nego lane. Po svakom pravilu koje ste čuli na predavanjima i u kafani, cena bi trebalo da skoči. A onda pogledate veletržnicu i vidite da vam kupus plaćaju manje nego prošle godine. Ne malo manje — četrdeset odsto manje. To nije scenario iz neke knjige. To se dešava danas, u Evropi, i to se preliva i na vaše njive u Vojvodini.

Kada udžbenik laže

Poljska je najveći proizvođač kupusa u Evropskoj uniji. Ono što se tamo dogodi sa prinosom i cenom, talas koji se oseti od Baltika do Balkana. Prošle godine je Poljska proizvela 571.000 tona kupusa i cene su bile lepe. Ove godine, prema prognozi poljskog Zavoda za statistiku (GUS), proizvodnja će dostići oko 533.000 tona — sedamdeset hiljada tona manje, skoro dvanaest odsto pada. U Nemačkoj je situacija još grublja: pad od oko petnaest odsto, uglavnom zbog suše i ekstremnih letnjih temperatura. Zapadna Evropa je pogođena skoro uniformno — vreme je odradilo svoje, a ne čovek.

I šta se dešava sa cenama? Padaju. Beli kupus na poljskim veletržnicama ide od 0,60 do 0,90 zlota po kilogramu, sa povremenim padom od približno 6,3 odsto u odnosu na ranije nivoe koji su dostizali i jedan zlot. U trenutku kada bi, po svakom ekonomskom modelu, trebalo da rastu — one idu nadole. Tržište radi naopako i ne pita nikoga da li mu se to sviđa.

Brojke koje poništavaju logiku

Sredinom oktobra 2024. godine, prosečna veleprodajna cena kupusa u vrećama na poljskom tržištu kretala se između 1,25 i 1,35 zlota po kilogramu. Tada je proizvodnja bila veća — 571.000 tona. Više kupusa, više cene. Sada imamo manje kupusa i niže cene. Ako vam se čini da ovo nema smisla, niste vi lud — ludost je u tržištu.

Smanjenje proizvodnje samo po sebi nije dovoljno da podstakne rast cena. Nedovoljna tražnja i dalje vrši pritisak na tržište. — iz analize EastFruit

Aktuelne cene su približno na nivou desetogodišnjeg proseka. Ali to je hladna uteha kada uporedite sa bližom prošlošću. U odnosu na petogodišnji prosek, cene su niže za oko osamnaest odsto. A u odnosu na isti period prošle godine — niže za gotovo četrdeset odsto. Proizvođač koji je uložio u sadnju, đubrivo, zaštitu i berbu, danas dobija četrdeset odsto manje novca po kilogramu nego što je dobijao pre godinu dana. I to sa manjom količinom za prodaju. Manje robe, veći troškovi, niže cene — to je matrica koja vodi ravno u gubitak.

Razlog je star koliko i samo tržište. Ponuda je samo pola jednačine. Druga polovina je tražnja, i ona je ove jeseni slabija nego što bi trebalo da bude s obzirom na količine koje su ostale na njivama. Suša i ekstremne temperature obeležile su vegetacionu sezonu u celoj Evropi, od Nemačke do Vojvodine. Ali potrošač ne kupuje po logici „ima ga manje, moram da žurim". Potrošač kupuje po logici onoga što mu novčanik dozvoljava. Inflacija, niže realne plate, opšta ekonomska neizvesnost — sve to suši tražnju za povrćem koje nije na spisku osnovnih potreba onako kako su to hleb i mleko. Kupus jeste tradicionalna hrana, ali kada novčanik stegne, i kupus postaje artikl na koji se štedi.

Šta ovo znači za srpskog proizvođača

Srpski proizvođač kupusa, posebno u Vojvodini i regionima gde je kupus tradicionalna kultura, gleda u ove brojke i prepoznaje svoju priču. Naša tržišta nisu izolovana od evropskih kretanja. Uvoznici i izvoznici prate cene u regionu i prilagođavaju se. Kada kupus u Poljskoj pada ispod proizvodnih troškova, taj pritisak se preko uvoza preliva i na domaće tržište. Neko će reći — pa dobro, mi imamo svoj kupus, ne moramo da ga uvozimo. Istina. Ali cene se ne formiraju u vakuumu. Kada je jeftiniji kupus dostupan na evropskom tržištu, kupac i prerađivač pita zašto bi plaćao više domaćem proizvođaču.

Problem je što srpski proizvođač često nema gde da se skloni. Berba je tu, kupus stoji na njivi, skladišni kapaciteti su skromni, a hladnjače za povrće su više izuzetak nego pravilo na našim gazdinstvima. Kada dođete na tržište sa robom koju morate da prodate brzo, a tražnja je slaba, cena koju dobijate nije rezultat pregovora — to je rezultat nužde.

Proizvođači kupus prodaju po cenama znatno nižim od očekivanih, jer im vreme i priroda ne daju prostor za čekanje. — iz analize EastFruit

Suša je ove godine pogodila i Srbiju. Prinosi kupusa su niži na mnogim lokalitetima, kvalitet je neujednačen, a troškovi proizvodnje — gorivo, đubrivo, zaštita — nisu pali. Zapravo su rasli. Proizvođač je na istom mestu kao i njegov poljski kolega: manje robe, veći troškovi, niže cene.

Tržište kažnjava najslabijeg

Poljska prodaje kupus po cenama koje su blizu desetogodišnjeg proseka, ali daleko ispod onoga što su proizvođači navikli u proteklih pet godina. Srpski proizvođač je u još težoj poziciji, jer naša tržišta nemaju mehanizme zaštite ni institucionalnu podršku koja bi u trenucima pada cena kompenzovala gubitak. Otkupne stanice ne postoje za povrće na način na koji postoje za žitarice. Država se ne meša. Tržište radi šta hoće, a onaj ko najviše oseti to jeste najmanji proizvođač — onaj koji nema kapital da čeka bolje dane.

Više kupusa, više cene. Manje kupusa, niže cene. Tržište radi naopako. — Sejo, mojegazdinstvo.rs

Ovaj poljski primer je lekcija koju treba naučiti, a ne samo pročitati. Evropsko tržište povrća postaje sve nepredvidljivije, a klimatski šokovi su postali norma, ne izuzetak. Proizvođač koji računa isključivo na to da će mu smanjeni prinos doneti veću cenu, vara samog sebe. Jedino što može da uradi jeste da smanji troškove proizvodnje, poveća šansu za dobar kvalitet i traži kanale prodaje van klasičnih veletržnica. Jer tržište koje ne sluša udžbenik, neće slušati ni njega.

Izvor: Agro TV, 4. novembar 2026.