Pitate bilo kog proizvođača od Subotice do Vranja šta ga najviše muči, i neće vam reći suša, niti cenu đubriva, niti otkup. Reći će vam jedno jedino: ne znam šta me sutra čeka. Žarko Galetin, čovek koji prati srpski agrar duže nego što većina današnjih ministara zna gde se nalazi žito u klasu, to naziva onako kako jeste — neizvesnost koja ubija. I to nije metafora, to je dijagnoza.
Decenija i po haosa u kabinetu
Srpska agrarna politika u poslednjih petnaestak godina nema nit. Nema kontinuiteta, nema logike koja se nastavlja iz godine u godinu. Svaki novi ministar poljoprivrede, čim preuzme fotelju, donosi svoje vizije, svoje registre, svoje konkursne linije. Proizvođač koji je jedne sezone ulagao u navodnjavanje jer je država to upravo subvencionisala, sledeće sezone saznaje da je taj program ukinut, prepravljen ili gurnut u fioku. Galetin to ne vidi kao administrativnu nelogičnost — on to vidi kao srž problema.
Nova Vlada Srbije koja se konstituiše pred sobom ima zadatak koji prevazilazi birokratsko preuređenje. Njoj je potrebno da vrati poverenje. A poverenje se ne vraća obećanjima na konferencijama za štampu, već predvidljivošću koja se gradi zakonima i procedurama.
Šta nosi preliminarni program Studentske liste
U javnosti je ovih dana isplivao preliminarni program agrarne politike Studentske liste. Galetin mu daje ocenu koja je retkost u domaćem agro-novinarstvu — merenu, nepristrasnu, bez unapred pakovanog stava. Njegova rečenica je da su prioriteti racionalni i realni, da su ključni problemi prepoznati, ali da između prepoznavanja i rešavanja stoji cela jedna državna mašinerija.
„Ti prioriteti su racionalni i realni. Neke stvari mogu da se reše brže, za druge je potrebno više vremena. U svakom slučaju prepoznati su ključni problemi, vidi se rukopis naših nezadovoljnih poljoprivrednika koji su očigledno učestvovali u tom okvirnom programu, koji će se verovatno obelodaniti onda kada se konstituiše i vlada" — Žarko Galetin, agroanalitičar
Ono što Galetin posebno primećuje kod tog teksta jeste autentičnost. U programu se, po njegovim rečima, vidi rukopis nezadovoljnih poljoprivrednika koji su očigledno učestvovali u izradi. To nije dokument napisan iz klimatizovanog kabineta, to je tekst koji miriše na njivu. Program će se, kako Galetin procenjuje, verovatno obelodaniti u potpunosti kada se konstituiše nova vlada.
Međutim, Galetin ne pušta da entuzijazam ode u lažnu nadu. Upozorava: realizacija tih prioriteta zahteva ozbiljne sistemske promene. To znači zakonsku infrastrukturu koja ne zavisi od raspoloženja pojedinca. Znači institucije koje rade po proceduri, a ne po pozivu. I iznad svega — znači finansijska sredstva koja nisu preusmeravana iz godine u godinu.
Pitanje koje boli u svojoj jednostavnosti
Kako da planiraš proizvodnju kad ne znaš pravila igre za sledeću sezonu? To pitanje Galetin postavlja bez ulepšavanja, i ono je bolno upravo zato što je tako prosto. Proizvođač koji kupuje opremu, gradi staju ili sadi višegodišnje kulture ne može da operiše na horizontu od dvanaest meseci. On treba perspektivu od pet, deset, petnaest godina. A dobija horizont od tri meseca, koliko traje do sledećeg konkursa.
„Ono što najviše muči naše poljoprivrednike jeste neizvesnost. Oni moraju da imaju perspektivu na duži rok, da znaju da neće imati dve dobre godine, a zatim treću koja će im poništiti sav prethodni prihod. Samo tako mogu da planiraju, investiraju i ulažu u modernizaciju proizvodnje" — Žarko Galetin, agroanalitičar
Ova rečenica nije samo analitička konstatacija. To je dijagnoza stanja srpskog agrara. Dve dobre godine, jedna loša, i sve se briše. Suša, poplava, otkupna cena koja pada, inputi koji rastu — bilo šta od toga može da poništi rezultat koji se gradio tri sezone. I proizvođač to zna. Zato ne ulaže koliko bi mogao. Zato ne modernizuje koliko bi trebalo. Zato mlađe generacije beže iz sela u gradove i inostranstvo.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Ako nova vlast shvati poruku koju Galetin šalje — a to je poruka koju šalje cela poljoprivredna Srbija — prvi korak nije novac. Prvi korak je predvidljivost. To znači doneti višegodišnji okvirni plan subvencija koji se ne menja promenom ministra. Znači objaviti otkupne cene ili mehanizme formiranja cena pre setve, ne posle berbe. Znači imati registar koji radi, a ne koji se prepravlja svake jeseni.
Sistemske promene o kojima Galetin govori nisu fraza. U praksi, to znači razoružati Ministarstvo poljoprivrede od moći arbitriranja odlučivanja i prebaciti tu moć na procedure, zakone i institucije koje su otporne na političke rotacije. U svakoj normalnoj poljoprivrednoj zemlji, proizvođač zna šta ga čeka pre nego što zaseje. Kod nas, sazna posle žetve.
Klimatski rizici koje Galetin pominja nisu buduća pretnja — to je sadašnjost. Suše 2022. i 2023. godine pokazale su da sistem osiguranja u srpskoj poljoprivredi ne funkcioniše za one kojima je najpotrebniji. Visoki troškovi proizvodnje, naročito goriva, đubriva i zaštitnih sredstava, pritiskaju marže koje su već tanke. A kad se na to doda neizvesnost u agrarnoj politici, dobijate okruženje u kojem je racionalna odluka — ne investirati.
Studentska lista je, čini se, pokušala da izvuče program iz stvarnog iskustva ljudi koji ruke drže u zemlji, a ne u kabinetu. To je, po Galetinu, i njena vrednost i njegov oprez. Prepoznati problem je prvi korak, ali između prepoznavanja i rešavanja stoji cela jedna državna mašinerija koja decenijama radi po inerciji.
Galetin je rekao ono što svi znamo, ali retko ko sa njegovim autoritetom izgovori glasno: neizvesnost je ubica poljoprivrede, a ne suša, ne otkupna cena, ne ministar. Suše dolaze i prolaze, cene rastu i padaju, ministri se smenjuju — ali sistem koji proizvođaču ne daje da planira, taj sistem polako ubija najvredniji resurs ove zemlje. Dok nova vlast ne shvati da je predvidljivost vrednija od bilo koje subvencije, srpski poljoprivrednik će nastaviti da radi ono što radi danas — preživljava umesto da napreduje.
Izvor: AgroFin, 5. novembar 2026.
💬 0 komentara