Kada opština raspisuje drugi krug javnog nadmetanja za istu zemlju koju je već jednom ponudila, to nije rutina. To je priznanje da prvi krug nije prošao onako kako su planeri zamislili — bilo da nije bilo dovoljno prijava, bilo da su parcele ostale nepokrivene, bilo da su uslovi bili takvi da su se poljoprivrednici dvoumili. U Prijepolju je taj trenutak sada. Opština je raspisala drugi krug javnog nadmetanja za davanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup i na korišćenje, a rok za prijave ističe 12. novembra.
Zašto drugi krug uopšte postoji
Prvi krug nadmetanja sproveden je ranije ove godine, sa rokom za prijavljivanje koji je istekao 21. oktobra. Da je sve prošlo kako treba — da su se javile dovoljne prijave, da su parcele pokrivene, da je konkurencija bila zdrava — drugog kruga ne bi ni bilo. Ovo je praksa predviđena zakonskim okvirom koji reguliše davanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup: ako prvi oglas ne rezultira pokrivanjem svih raspoloživih parcela, nadležni organ ide u ponavljanje postupka sa istim ili blago modifikovanim uslovima.
U Prijepolju je sada taj trenutak, i to je informacija koja nosi sopstvenu priču. Raspoložive parcele su u vlasništvu Republike Srbije, a nalaze se na teritoriji opštine Prijepolje. Zainteresovani poljoprivrednici mogu da konkurišu u skladu sa uslovima propisanim javnim oglasom, koji je objavljen zvaničnim kanalima opštine. Ovo je ključna razlika u odnosu na privatni zakup — državno zemljište se daje kroz postupak koji mora biti transparentan, konkurentan i dostupan svakom ko ispunjava uslove.
Šta ovo znači za prijepoljske gazdince
Prijepolje je opština u Zlatiborskom okrugu, na jugozapadu Srbije, u regionu gde obradivo zemljište nije ni izbliza tako obilno kao u Vojvodini. Reljef je brdsko-planinski, parcele su često manje, razbacane, teže za mehanizovanu obradu. U takvom okruženju, svaki hektar državne oranice koji se stavi na raspolaganje poljoprivrednicima nije samo broj na papiru — to je konkretan resurs za gazdinstvo koje pokušava da preživi, proširi proizvodnju ili barem zadrži kontinuitet.
Zakup državnog zemljišta predstavlja priliku za proširenje poljoprivredne proizvodnje, naročito za gazdinstva koja nemaju dovoljno sopstvenih obradivih površina. U prijepoljskom kontekstu, gde mnoge porodice raspolažu sa par hektara sopstvene zemlje, mogućnost dodatnog zakupa može da bude razlika između gazdinstva koje stagnira i onog koje ulazi u intenzivniju proizvodnju. Treba imati na umu i kontekst stočarstva u ovom regionu. Sandžak je tradicionalno stočarski kraj, i potreba za obradivim zemljištem ovde nije samo u proizvodnji žitarica — to je i hrana za stoku, lucerišta, kukuruz za silažu, pašnjaci koji se mogu unaprediti. Ko razmišlja o zakupu državne zemlje u Prijepolju, najverovatnije razmišlja i o tome kako da nahrani krave ili ovce koje već drži.
Državna zemlja nije poklon — to je obaveza. Ko je uzme, mora da je obrađuje, jer ako stoji zapušteno, i naredne godine neće biti na oglasu. — navodi iz opštinske administracije u objašnjenju uslova konkursa
Drugi krug kao dijagnoza
Evo šta me bode kao novinara koji godinama prati agrar: drugi krug javnog nadmetanja je dijagnostički alat. On govori ne samo o tome koje su parcele ostale nepokrivene, već i o tome zašto su ostale nepokrivene. Da li su cene zakupa previsoke za lokalne gazdince? Da li su parcele nepristupačne, na teškom terenu, bez puta? Da li su uslovi konkursa takvi da odvraćaju manja gazdinstva, koja su u ovom regionu ipak najbrojnija?
Nemam odgovore na ova pitanja iz izvornog teksta, ali znam iz prakse da drugi krugovi najčešće nastaju iz tri razloga. Prvi: parcele su stvarno neatraktivne — daleko, male, strme. Drugi: prvi krug je privukao samo velike igrače, a male parcele nisu bile zanimljive. Treći: informativna kampanja nije bila dovoljna, ljudi nisu ni čuli za oglas na vreme. U svakom od ovih scenarija, rešenje je drugačije, ali opština je izabrala istu metodu — ponavljanje oglasa sa istim rokom od nekoliko nedelja.
Prijave se podnose najkasnije do 12. novembra, što znači da zainteresovani proizvođači imaju nepunih deset dana od dana objave izvorne vesti. To nije mnogo vremena za donošenje odluke o zakupu, pogotovo ako treba pregledati parcele, proceniti isplativost i pripremiti dokumentaciju. Ko već nije pratio prvi krug, sada mora brzo.
Svaki hektar koji se obradi je hektar koji ne zarasta. U našem kraju, zapuštena zemlja se brzo pretvara u šikaru, a iz šikare se nazad u oranicu ide teško i skupo. — navodi predstavnik lokalne poljoprivredne službe
Šta kaže šira slika srpskog agrara
Državno poljoprivredno zemljište je u Srbiji resurs koji je godinama bio izvor tenzija. Zakon o poljoprivrednom zemljištu propisuje da se državna zemlja daje u zakup kroz javne oglase, sa ciljem da se obradi, a ne da se špekuliše. U praksi, međutim, ovaj sistem je bio izložen kritikama — od prigovora da veliki proizvođači dominiraju nadmetanjima, preko primedbi da su cene zakupa nerealno visoke u nekim opštinama, do napomena da mali proizvođači često ne znaju ni da konkursi postoje.
Prijepolje nije Vojvodina. Ovde se ne radi o hiljadama hektara ravnih černozema. Ovde se radi o parcelama koje su važne pojedincima, porodicama, gazdinstvima koja broje glavu po glavu stoke i hektar po hektar zemlje. Svaki konkurs za državnu zemlju u ovakvom okruženju treba posmatrati kroz prizmu onoga što znači za konkretnog čoveka — ne kroz agregatnu statistiku koja gubi smisao kad se prebaci na brdoviti teren Sandžaka.
Drugim rečima, ovaj drugi krug nadmetanja u Prijepolju nije velika vest u smislu površina ili iznosa. Ali je važna vest za one koji se u nju uklapaju. Za gazdu koji ima tri krave i nema gde da im seje kukuruz za silažu, dodatni hektar državne zemlje nije brojka — to je plan za narednu sezonu.
Drugi krug konkursa u Prijepolju pokazuje da sistem radi, ali da ne radi idealno. Da prvi krug nije uspeo da pokrije sve parcele, govori da negde u lancu informacija, motivacije ili uslova postoji prekid. Opština je uradila ono što mora — raspisala je ponovo. Sada je na gazdincima da odgovore. A oni koji odgovore na vreme, u ovom kraju, znače više od bilo kog izveštaja koji će neko pisati o tome kasnije. Zemlja ne čeka — ili je neko obradi, ili je zaraste.
Izvor: AgroFin, 5. novembar 2026.
💬 0 komentara