Košnica ne čeka da se nauka i praksa dogovore. Pčele uginu zimi, paša se izgubi leti, a pčelar ostane sam sa pitanjem šta je preskočio i gde je pogrešio. Upravo zato Beogradsko udruženje pčelara otvara poziv za treće izdanje BeeFesta — festivala koji se dvanaestog februara 2027. godine održava u hotelu Hyatt Regency u Beogradu, i koji polako prestaje da bude samo skup, a postaje institucija. Poziv je upućen i istraživačima i pčelarima, i poruka je jasna: ko ima šta da kaže, neka se javi.
Godina u kojoj se broje decenije
Ovo nije samo sledeći BeeFest. Pada tačno u godinu kada Srpsko pčelarsko društvo, osnovano 1897. godine, slavi sto trideset godina postojanja — i to je podatak koji menja težinu celog događaja. Slogan „Od tradicije do inovacije" zvuči kao marketinška fraza samo dok ga ne stavite u taj kontekst. Društvo iz 1897. nastajalo je u vremenu drugačijih rasa pčela, drugačije tehnologije, drugačijeg tržišta. A ipak, neki problemi su ostali isti: bolesti, autentičnost meda, odnos prema državi. BeeFest 2027. pokušava da tu napetost između starog i novog pretvori u diskusiju, a ne u još jedan kongres gde se govori u prazno.
Dve godine, dva svetska rata, tri države i bezbroj ekonomskih kruga — to je preživelo srpsko pčelarstvo. Pitanje koje festival postavlja je prosto: da li će preživeti i sledeću deceniju, ako nauka i praksa nastave da se ne čuju?
Šta se traži i ko može da se prijavi
Tematske oblasti koje je organizator definisao pokrivaju praktički sve što je danas relevantno. Biologija i zdravlje pčela stoje na prvom mestu — i to je logično, jer su gubici pčelinjih društava u poslednjih nekoliko sezona postali najveći problem proizvođača širom Srbije. Apiterapija dobija svoje mesto u programu, jednako kao i tehnologija i ekonomija pčelarstva, dve oblasti koje su u srpskoj praksi često razdvojene, iako ne bi smele da budu.
Pored toga, festival obuhvata ruralni razvoj, kvalitet i autentičnost pčelinjih proizvoda, kao i urbano pčelarstvo — temu koja je pre deset godina zvučala egzotično, a danas je realnost u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i drugim gradovima. Organizator naglašava da pravo učešća nemaju samo predstavnici akademske zajednice i istraživači, već i pčelari i drugi praktičari koji žele da predstave svoja iskustva, inovacije i rezultate rada. To je važno jer su najbolja predavanja na prethodnim BeeFestovima dolazila upravo od ljudi koji su sa košnicama provodili više vremena nego sa laboratorijskom opremom.
„Nauka koja ne dolazi do košnice je mrtva nauka, a iskustvo koje se ne pita nauke je iskustvo koje ponavlja iste greške." — organizacioni tim BeeFesta
Zainteresovani treba da pošalju predlog teme i kratak sažetak rada ili izlaganja na adresu radovi@beefest.rs. Pristigle prijave razmotriće stručno-naučni tim festivala, koji će odabrati predavače. Rok za prijave i detaljne uslove treba proveriti na sajtu www.beefest.rs, jer organizator u ovom saopštenju nije naveo konkretan datum kada se prijave zatvaraju. Što znači da ko čeka — taj gubi mesto u programu.
Akademija i teren — može li zajedno?
Festival organizuje Beogradsko udruženje pčelara, a partner je Inovacioni centar Hemijskog fakulteta u Beogradu. Ta kombinacija nije slučajna. Pčelarstvo je u Srbiji decenijama podeljeno na dva sveta: s jedne strane su proizvođači koji mere rezultate u kilogramima meda i broju izleženih društava, a s druge su istraživači koji publikuju radove o rezistentnosti varoe na amitraz ili o sastavu polena u različitim regionima. Ta dva sveta retko se sretnu, a kada se sretnu, često ne govore istim jezikom.
BeeFest pokušava da most između ta dva sveta bude stvaran, a ne deklarativan. Zato je poziv otvoren i za pčelare i za istraživače, i zato su teme postavljene tako da pokrivaju i laboratoriju i pčelinjak. Pitanje je samo koliko će se prijava zaista pronaći na toj granici, a koliko će ostati čisto akademskih ili čisto praktičnih.
„Ako i ovaj BeeFest završi tako da profesor priča profesorima, a pčelar pčelarima — onda smo propustili priliku." — organizacioni tim BeeFesta
Jer, ta prilika je dragocena. Festival okuplja pčelare, istraživače i stručnjake iz Srbije i inostranstva, i to u trenutku kada srpskom pčelarstvu treba više nego ikada dijalog, a ne monolog. Najbolja predavanja na prethodna dva izdanja dolazila su od ljudi koji su sa košnicama provodili više vremena nego sa laboratorijskom opremom — i to je podatak koji organizator mora da shvati kao poruku, a ne kao anegdotu.
Šta ovo znači za pčelara na terenu
Pčelarstvo u Srbiji danas prolazi kroz jedan od najtežih perioda u poslednjih dvadeset godina. Klimatske promene su pomerile cvetanje, suše su skratile pašu, a varoa je postala otpornija na tretmane koji su do juče delovali. Istovremeno, tržište meda je preplavljeno lažnim medom, a domaći proizvođač se bori da dokaže razliku između svog proizvoda i onoga što na polici stoji ispod znaka „med", a poreklom je iz zemalja sa proizvodnjom od nekoliko stotina hiljada tona godišnje.
U tom kontekstu, festival poput BeeFesta nije luksuz — to je neophodnost. Mesto gde se čuje šta radi kolega iz Vojvodine, šta radi kolega iz Sandžaka, šta su otkrili istraživači iz Beograda i šta donose gosti iz inostranstva. Mesto gde se pčelar koji gubi društva zimi može da pita stručnjaka zašto, i gde stručnjak može da čuje šta pčelar vidi na terenu a laboratorija ne vidi.
Ogledalo u koje moramo da se pogledamo
Treće izdanje BeeFesta trebalo bi da bude najjače dosad, barem po ambiciji. Sto trideset godina Srpskog pčelarskog društva nije samo jubilej — to je podsetnik da je ova grana preživela sve što joj je istorija stavila pred nos. Ali istorija je jedna stvar, a tržište i klima su druga. Pčelarstvo koje se oslanja samo na tradiciju neće preživeti promene koje dolaze, a nauka koja ne izađe iz laboratorije neće pomoći ni jednom jedinom društvu. BeeFest 2027. je prilika da ta dva sveta konačno počnu da pričaju istim jezikom — a ko ima šta da kaže, neka se javi na vreme.
Izvor: Agro TV, 8. novembar 2026.
💬 0 komentara