Kada se u vojvođanskim selima suncokret još melje i dok silosi mirišu na uljarice, Evropska unija je već glasala — i to novčanikom. Između prvog jula i dvadeset petog oktobra 2026. godine, srpski suncokret je stigao na EU tržište u količini od 48.680 tona. To je skoro tri četvrtine više nego istog perioda prethodne sezone. Dovoljno da Srbija zauzme drugo mesto među svim dobavljačima — iza Argentine i ispred Moldavije, koja je sa prestola pala za jednu sezonu.
Tržište koje se preuredilo preko noći
Ko je pratio ovo tržište prošle godine, zna da je Moldavija držala skoro šezdeset odsto EU uvoza suncokreta. Bila je neprikosnovena. Danas deli drugi i treći plato sa Srbijom, a Argentina — koja je prošle sezone jedva postojala na tom tržištu — postala je gigant. Ukupan uvoz Evropske unije skočio je sa 138.260 na 240.480 tona. Rast od skoro sedamdeset četiri odsto u jednoj sezoni.
Ovo se dešava u prvim mesecima privremene primene trgovinskog sporazuma EU i Merkosura, potpisanog sedamnaestog januara 2026. godine, koji je na snagu stupio prvog maja. Srbija nije deo tog sporazuma, ali njen suncokret ga indirektno oseća — kroz promenu konkurencije na zajedničkom tržištu. I kroz cenu koju više ne određuje Novi Sad.
Argentina kao lavina, Moldavija u padu
Argentinski suncokret je ove sezone preplavio Evropu na način koji podseća na vojnu operaciju, a ne na trgovinu. Od svega 2.100 tona isporučenih u istom periodu prošle godine, Argentina je sada isporučila 101.100 tona. To je povećanje od četrdeset osam puta. Udeo od 42,04 odsto u ukupnom uvozu EU i ubedljivo prvo mesto.
Da li je to direktna posledica sporazuma EU-Merkosur, ili kombinacija povoljnih prinosa i politike subvencija u samoj Argentini — na osnovu dostupnih podataka ne može se jednoznačno zaključiti. Ali brojke ne ostavljaju prostor za tumačenje kao slučajnost.
Moldavija je platila ceh te promene. Njen izvoz je pao sa 82.360 na 48.250 tona, a udeo u EU uvozu se skoro prepolovio — sa 59,57 na 20,06 odsto. Sa prvog mesta, Moldavija je sada treća, iza Argentine i Srbije. Razlika između drugog i trećeg mesta je samo nešto više od trista tona. Jedan brod, jedna pošiljka, jedna odluka kupca — i ta razlika nestaje.
Kada ti Argentina uđe na tržište sa sto hiljada tona, to menja matematiku za sve nas. Srbija je držala korak jer ima prinos i kvalitet, ali ovo je trka u kojoj se pravila menjaju usput. — analitičar srpskog agrarnog tržišta
Ukrajina je, uprkos ratu i svim problemima sa logistikom i lukama, takođe povećala isporuke — sa 1.890 na 11.760 tona. Njen udeo od 4,89 odsto je skromnijih razmera, ali rast od šest puta u odnosu na prošlu sezonu pokazuje da ukrajinski suncokret i dalje traži put do evropskih mlinova. I da ga nalazi.
Srpski suncokret na evropskom stolu
Skoro pedeset hiljada tona izvezeno u manje od četiri meseca. Rast od sedamdeset pet i po odsto. Udeo od petine ukupnog EU uvoza. To je pozicija koju Vojvodina nije imala godinama, i to je pozicija koja se ne osvaja slučajno. Srpski ratari su ove sezone imali solidne prinose suncokreta, a otkupne cene su bile takve da se isplatilo prodati brzo i na strano tržište.
Srpski proizvođač je naučio da čeka pravu cenu. Ove godine je ta cena bila na EU tržištu, i to se vidi u brojkama. — predstavnik srpskog sektora uljarica
Ali tu leži paradoks koji godinama ponavljam i koji niko u Ministarstvu ne čuje. Dok izvoz raste i dok Srbija postaje sve važniji dobavljač Evropskoj uniji, domaća industrija ulja se suočava sa istim problemom kao i prethodnih godina — nedostatak sirovine za preradu. Svaka tona suncokreta koja ode na izvoz je tona koja nije prerađena u domaćim fabrikama ulja. Izvozimo sjeme i kupujemo ulje. Klasična priča siromašne agrarne zemlje koja ne zna šta joj je u rukama.
Pitanje koje se nameće je prosto: da li je bolje izvoziti sirovinu ili dodatu vrednost? I da li srpska poljoprivredna politika uopšte ima odgovor na to pitanje? Jer, ako ga ima, nije ga dao. A ako ga nema — onda je sramota da ga nema nakon toliko godina.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Pozicija drugog dobavljača EU zvuči dobro na papiru. U Briselu je to broj u tabeli. U Vojvodini je to novac u džepu — ali samo za one koji su već prodali. Za čoveka na terenu, ratara u Bačkoj, Banatu ili Sremu, ovo znači jedno: cenu suncokreta ove sezone ne određuje Novi Sad, već Roterdam i Brest. Kada EU uvozi skoro dve i po stotine hiljada tona u tri meseca, to znači da evropske fabrike ulja imaju apetit i da će tražnja držati cene na nivou.
Za onog koji još čuva u silosu, pitanje je drugačije. Da li će cene ostati na ovom nivou kada Argentina pošalje sledeći talas? Jer Argentinci nisu došli na jedno leto. Došli su da ostanu. Sporazum EU-Merkosur je na snazi od prvog maja, i iako ne možemo sa sigurnošću reći koliko direktno utiče na ove brojke, logika trgovine kaže da carinske olakšice ne prolaze bez traga. Ako Argentina nastavi ovim tempom, srpski udeo može se smanjiti u sledećoj sezoni, jer EU fabrike će pre okrenuti se ka jeftinijoj argentinskoj sirovini nego ka srpskoj.
Moldavija je izgubila pola tržišta u jednoj sezoni. Ako mislite da se to nama ne može desiti, niste pratili šta se dešavalo sa pšenicom kada je Rusija otvorila slavine. — Sejo, autorski komentar
Drugo mesto među dobavljačima suncokreta Evropskoj uniji nije titula koja se brani na papiru — brani se prinosom, kvalitetom i cenom koja može da konkuriše argentinskoj. Srbija je ove sezone iskoristila prazninu koju je Moldavija ostavila i argentinski talas koji tek nastaje. Sledeće sezone neće biti iste priče. Ko bude imao suncokret i ko bude imao fabrike ulja — taj će govoriti. A ko bude samo gledao brojke iz Brisela, taj će prepričavati.
Izvor: Agro TV, 8. novembar 2026.
💬 0 komentara