Kada virus uđe u farmu sa jedanaest hiljada grla, više nema povratka. U Hrtkovcima, na farmi „Mistral komerc", danas je počelo uništavanje celog stada — preko jedanaest hiljada svinja zaraženih afričkom kugom, među kojima su i priplodne krmače koje su godinama građene kao genetski temelj proizvodnje. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić to je potvrdio bez ulepšavanja: šteta je velikih razmera, a eutanazija je jedini izlaz.
Kuga koja ne bira veličinu farme
Afrička kuga svinja u Srbiji nije stigla juče. Poslednja dva meseca Mačvanski i Sremski okrug, zajedno sa područjem Beograda, već su na mukama — eutanazirano je preko deset hiljada svinja na manjim gazdinstvima, porodičnim farmama, dvorištima gde je svinja decenijama bila deo preživljavanja. Svi smo mislili da je stroga biosigurnost na velikim farmama neprobojna. Sada znamo da nije.
Virus ne pita da li imate sto, hiljadu ili deset hiljada grla. Ne pita da li ste uložili milione u ventilaciju, dezinfekcijske barijere i zatvorene sisteme. Uđe kroz jednu pukotinu, jedan propust, jednog radnika koji nije promenio cipele, jedno vozilo koje nije prošlo pravu dezinfekciju. I onda je gotovo.
Brojevi koji bole
Farmacija u Hrtkovcima je hladna: oko hiljadu sto priplodnih krmača, oko pet hiljada prasadi i još nekoliko hiljada tovljenika. Sve ide na eutanaziju. Ovo nisu brojevi u tabeli — ovo je genetski materijal koji je građen godinama, krmače čije su linije pažljivo odabrane za reprodukciju, prasad koja je trebala da hrani tržište kroz zimu.
„Na žalost, jedini način da se afrička kuga svinja iskoreni jeste eutanazija zaraženih životinja, u skladu sa svim propisima i uz poštovanje dobrobiti životinja." — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede
Glamočićeva poruka je surova, ali je tačna. Nema leka za afričku kugu svinja. Nema vakcine. Nema terapije. Postoji samo jedna mera — uništavanje zaraženog stada i karantin onoga što je ostalo. To je veterinarska realnost koju svaki proizvođač u Srbiji danas mora da prihvati kao radnu normalnost, koliko god to zvučalo okrutno.
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Zamislite proizvođača koji je uložio sve u priplodno stado. Krmača se ne kupuje za meso — kupuje se za budućnost. Svaka priplodna krmača je pet godina selekcije, praćenja linija, investicije u objekte i ishranu. I sada se sve gasi jednim veterinarskim nalogom.
A onda pomislite na one deset hiljada svinja iz prethodna dva meseca — manja gazdinstva, ljudi koji su držali tri, pet, deset svinja za trpezu i za prodaju. Njihova šteta nije manje bolna zato što su brojevi manji. Njihova šteta je često veća jer to nije biznis — to je život.
Biosigurnost kao mantra i kao iluzija
Ministar je rekao da je dosledna primena biosigurnosnih mera jedini način da se spreči širenje. To je tačno na papiru. Na terenu, međutim, biosigurnost je sloj procedure koji zavisi od najslabije karike — čoveka. Velika farma kao „Mistral komerc" ima protokole, ima dezinfekcijske rampe, ima kontrolu pristupa. I pored svega, virus je prodro.
To ne znači da su mere beskorisne. Znači da je neprijatelj lukaviji nego što mislimo. Afrička kuga svinja se širi preko krpelja, divljih svinja, kontaminirane hrane, vozila, odeće, obuće. Dovoljno je jedno neoprezno hranjenje kuhinjskim otpacima sa nedovoljno termički obrađenim mesom, jedan kontakt sa divljom svinjom u šumi pored farme, jedan prevoznički propust.
„Virus, uprkos strogim merama biosigurnosti, prodro je i na veliku farmu." — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede
Ova rečenica ministra Glamočića je možda najvažnija u celoj priči. Zato što govori da niko nije imun. Ni onaj sa najviše novca, ni onaj sa najboljim protokolom, ni onaj sa najvećom farmom.
Cena koja se još uvek ne zna
Brojke iz Hrtkovaca su jasne — jedanaest hiljada grla. Ali prava šteta se ne meri samo u broju eutanaziranih svinja. Mera se u gubitku priplodnog materijala koji će godinama da nedostaje na tržištu, u prekidu proizvodnog ciklusa koji ne može da se restartuje preko noći, u psihičkom udaru na proizvođače koji gledaju kako im se rad od decenija pretvara u veterinarski zapisnik.
Srbija je već izgubila deset hiljada svinja u prethodna dva meseca na manjim gazdinstvima. Sada gubi jedanaest hiljada na jednoj velikoj farmi. Zbir od dvadeset i jedne hiljade grla u dva meseca — to je brojka koja menja ponudu na tržištu, koja pomiše cene, koja otvara prostor za uvoz tamo gde smo do juče imali domaću proizvodnju.
Analiza: Šta nas čeka
Afrička kuga svinja u Srbiji više nije izolovani incident — to je sistemski udar na svinjarstvo. Kada virus uđe u veliki priplodni sistem, posledice truju celu granu. Ne gubite samo meso — gubite matično stado koje je kičma buduće proizvodnje. Svaka priplodna krmača koja danas ide na eutanaziju u Hrtkovcima je deset prasadi koja neće biti oprašena sledeće godine, dvadeset tovljenika koji neće ući u lanac, hiljade kilograma mesa koje će tržište tražiti negde drugde.
Država mora da preispita strategiju. Ne samo biosigurnost na farmama — već i kontrolu divljih svinja, edukaciju malih proizvođača koji i dalje hrane svinje otpacima, transparentnost u nadzoru transporta. Glamočićev poziv na doslednost je tačan, ali doslednost mora da bude sistemska, a ne pojedinačna. Ne možemo tražiti od gazde sa dvadeset svinja da poštuje biosigurnost a onda dozvoliti da se vozila i ljudi kreću između zaraženih i nezaraženih područja bez prave kontrole.
Pitanje naknade štete je već na stolu. Ko plaća uništeno stado? Da li je država spremna da kompenzuje ne samo tržišnu vrednost svinja, već i vrednost izgubljenog priplodnog materijala? Jer krmača vredi više od svoje težine u mesu — vredi kao investicija u budućnost. Ako proizvođači ostanu sami sa ovom štetom, svinjarstvo u Srbiji neće oporaviti se godinama.
Umesto zaključka
Hrtkovci danas nisu samo farma u krizi — to je ogledalo u koji sva srpska svinjarstvo gleda. Virusi ne pregovaraju, ne poštuju veličinu farme, ne čekaju da se pripremimo. Jedinu stvar koju možemo — moramo da uradimo jeste da prestanemo da se pretvaramo da se to ne može desiti nama. Već se desilo.
Izvor: AgroFin, 10. jul 2026.
💬 0 komentara