Objavljeno: 12. jul 2026.
Pre nekoliko dana u Guči se dogodilo nešto što možda zvuči nepretenciozno, ali zapravo nosi dalekosežan značaj za srpsku poljoprivredu. Osnivačka skupština pod nazivom „Tradicionalna – zanatska prerada mleka u Srbiji" okupila je proizvođače sireva, stručnjake, predstavnike malih mlekara i akademsku zajednicu iz svih krajeva zemlje — od Vojvodine do južnih okruga. Rezultat je nastanak Udruženja seoskih sirara Srbije, organizacije koja želi da promeni pravila igre za one koji i danas rade onako kako su radili njihovi dedovi, ali sada uz potrebnu stručnu i organizacionu podršku.
Tu zemlju treba da ostavimo još nekom posle nas.
Ova rečenica, iako potiče iz drugog konteksta, sada kao da dobija novo značenje. Jer ono što udruženje pokušava da postigne jeste upravo to — da seoska proizvodnja mlečnih proizvoda, koja decenijama opstaje u senci industrijske proizvodnje, dobije šansu da ostane vitalna i za naredne generacije.
Brojevi koji briju
Iza ovog okupljanja stoji sva ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi domaće stočarstvo. Srbija danas ima manje od 700.000 grla goveda — istorijski minimum koji bi trebalo da zabrine svakog ko razmišlja o dugoročnoj stabilnosti domaće proizvodnje hrane. Stočarstvo u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje sa svega 22 odsto, dok se više od polovine proizvedenog mleka završava u velikim industrijskim mlekarama.
Ali tu leži i prilika. Ostatak mleka — onaj koji se prerađuje na gazdinstvima i u malim mlekarama — upravo je ono što daje autentičan, visokokvalitetan proizvod koji industrija ne može da replikuje. Proizvodi sa dodatom vrednošću, kako ih stručnjaci zovu, omogućavaju domaćinima veću zaradu i bolju pregovaračku poziciju na tržištu.
Od knjige preko livade do trpeze
Program rada udruženja zasnovan je na konceptu koji zvuči poetski, ali je u suštini praktičan do srži: „Od knjige preko livade do trpeze". Što znači — edukacija proizvođača, unapređenje kvaliteta proizvoda, stručna podrška i razvoj tržišta idu zajedno, kao neraskidiv lanac.
Među prioritetima udruženja nalaze se zaštita geografskog porekla tradicionalnih sireva, razvoj kratkih lanaca snabdevanja koji eliminišu posrednike, organizovanje „Puteva sireva Srbije" — manifestacije koja bi povezala proizvođače i potrošače — kao i međunarodna promocija autentične domaće ponude.
Jedan od najambicioznijih elemenata jeste program „Poštena cena – Poštena trgovina – Trgovačko partnerstvo", koji bi trebalo da uspostavi pravednije odnose između onih koji proizvode, onih koji prodaju i onih koji konzumiraju. U vremenu kada su cene hrane osetljiva tema, ovakav pristup zvuči kao potrebna korekcija tržišne logike.
Ljudi koji stoje iza projekta
Na čelu Udruženja seoskih sirara Srbije nalaze se imena koja garantuju stručnost. Predsednik Izvršnog odbora je Jovan Bugarčić, diplomirani inženjer tehnologije mleka iz Guče. Za potpredsednike su izabrani profesori sa Fakulteta veterinarske medicine: prof. dr Vladimir Kurćubić, prof. dr Jelena Miočinović i prof. dr Ksenija Čobanović. Predsednik Skupštine je proizvođač sireva Jovica Radovanović, a sekretar Dušan R. Ivanović.
Ova kombinacija praktičnog iskustva i akademske ekspertize daje udruženju solidne temelje za rad koji tek počinje. Program za 2026. godinu predviđa uključivanje novih članova, nastavak teorijskih i praktičnih obuka, istraživanje problema proizvođača i medijsku promociju.
Osnovnačka skupština završena je na način koji simbolizuje celu ideju — izložbom i degustacijom tradicionalnih sireva iz različitih krajeva Srbije. Ono što je započelo kao formalan skup postalo je, makar na trenutak, proslavom onog što seoska Srbija i dalje ume da stvori.
Izvor: AgroSmart, 10. jul 2026.
💬 0 komentara