Kada pričaš sa voćarima u Srbiji o vremenskim prilikama, često čuješ onu staru: "Bog dao, Bog uzeo." Ali kada El Ninjo počne da remeti globalne tokove voćne proizvodnje, onda se Bog pretvara u pitanje tržišne ponude i tražnje. Jer ono što se desi u Peruu i Čileu ne ostaje u Peruu i Čileu — talasi se prelivaju preko okeana i stižu do nas, do naših cena, do naših šansi na tržištu.
Zašto su Južna Amerika i El Ninjo naš problem
Klimatski fenomen El Ninjo ponovo kuca na vrata, a ovaj put to čini u trenutku kada globalno tržište svežeg voća ionako balansira na tankoj liniji između ponude i potražnje. Prema aktuelnim klimatskim prognozama, El Ninjo bi mogao da dostigne umeren do jak intenzitet između septembra i novembra ove godine, a njegovi efekti bi mogli da se osete i početkom 2027. Taj period se poklapa sa ključnom sezonom berbe i plasmana najvažnijih izvoznih kultura dveju zemalja koje hrane tri kontinenta.
Za one koji prate srpsku poljoprivredu, ovo nije daleka, egzotična priča. Naš voćni izvoz, posebno maline i drugo bobičasto voće, direktno konkuriše na istim evropskim i azijskim tržištima na kojima se pojavljuje južnoameričko voće. Kada Peru ili Čile kiksnu, cene se pomeraju. Ponekad u našu korist, ponekad protiv nas.
Peru: toplije noći, manje borovnica
U Peruu je glavna briga toplota — preciznije, natprosečno visoke temperature, naročito toplije zimske noći u priobalnim proizvodnim oblastima. Te noći su ključne za borovnicu jer određuju broj hladnih sati koje biljka mora da "odradi" da bi pravilno procvetala i razvila pupoljke. Kada tih sati fali, cvetanje je loše, zametanje plodova slabije, a plodovi su manje čvrsti i kraće traju u skladištu.
Još jedna, možda podmuklija posledica: berba se koncentriše u znatno kraćem vremenskom roku. Umesto da se voće prikuplja i plasira postepeno tokom nedelja, sve stigne odjednom. Tržište se preplavi, cena pada, a onda sledi suša u ponudi. Takav scenario već smo videli kod maline u Srbiji — kada svi beru istovremeno, niko ne zarađuje ono što bi trebalo.
Kada ti berba umesto šest nedelja traje tri, ti ne gubiš samo količinu — gubiš i maržu jer nemaš vremenski prozor da pregovaraš sa kupcima. — poljoprivredni analitičar EastFruit
Proizvođači stonog grožđa u Peruu suočavaju se sa sličnim problemom — više temperature mogu izazvati ranije sazrevanje i poremećaj uobičajene dinamike izvoza. To znači da grožđe stiže na tržišta Severne Amerike, Evrope i Azije u trenucima kada ga tamo niko ne čeka ili kada je konkurencija prejaka.
Čile: previše kiše u pogrešno vreme
U Čileu je priča drugačija, ali ne manje opasna. Najveću zabrinutost izazivaju obilnije padavine tokom zime i proleća. Kiša i grad u vreme cvetanja, kao i padavine neposredno pred berbu, mogu izazvati pucanje plodova trešnje i drastično smanjenje kvaliteta za izvoz. A trešnja je kultura gde kvalitet određuje sve — pukla trešnja ne ide u Aziju, ne ide nikuda.
Veća vlažnost povećava i rizik od gljivičnih oboljenja kod borovnice, grožđa, breskve, nektarine i šljive. Bolest u kombinaciji sa dugim transportom na udaljena tržišta znači da voće stigne pokvareno, a povrat robe sa azijskih ili severnoameričkih tržišta je logistički i finansijski noćna mora.
Razmišljajte ovako: srpski voćar koji izgubi deo roda zbog tuče može da preživi jer je tržište blizu, transport je kratak, a rashodna lanac kontrolisan. Čileanac koji izgubi kvalitet trešnje gubi i robu i novac i reputaciju na tržištu koje je udaljeno dvanaest hilja kilometara.
Tradicionalni ritam se lomi
Ono što analitičari posebno naglašavaju je mogućnost pomeranja termina berbe, prekida u kontinuitetu isporuka i promene u tradicionalnom smenjivanju sezona između Perua i Čilea. Te dve zemlje godinama funkcionišu kao tandem — kada jedna završava, druga nastavlja. El Ninjo bi mogao da razbije tu koreografiju.
Ako Peru i Čile istovremeno zakasniju sa berbom ili istovremeno preplave tržište, gubi se ceo sistem koji svetska trgovina svežim voćem poznaje godinama. — izvor EastFruit
Za srpskog proizvođača to može značiti priliku — praznine u ponudi na evropskom tržištu mogu otvoriti prostor za domaće voće. Ali samo ako mi sami ne budemo imali svoje klimatske probleme, što je u eri sve nepredvidljivijih vremenskih prilika sve manje izvesno.
Ipak, nisu oni juče rođeni
Važno je reći da peruanski i čileanski proizvođači danas nisu isti oni koji su pre deset godina uhvaćeni nespremni pred snažnim El Ninjom. U Peruu se sve više sade sorte borovnice kojima je potrebno manje hladnih sati — genetika koja je prilagođena upravo ovakvim scenarijima. Čileanski voćari ulažu u zaštitne sisteme protiv padavina, protivgradne mreže i preventivne programe zaštite od biljnih bolesti.
To ne znači da su sigurni. Znači da su svesni. A svest u poljoprivredi često razlikuje onog ko preživi od onog ko odustane.
Snažan El Ninjo ne mora nužno da izazove velike gubitke, ali značajno povećava verovatnoću poremećaja u proizvodnji i izvozu. Naredni meseci će biti pod posebnom pažnjom proizvođača i trgovaca širom sveta. — stručnjaci EastFruit
Šta ovo znači za nas
Evo mog stava. Srpski voćari treba da prate ovo ne iz radoznalosti, nego iz pragmatike. Ako Peru izgubi deo borovnice, evropski kupci će tražiti alternativu — i naša borovnica, koja se sve više sadi u Srbiji, može da bude u igri. Ako čileanska trešnja kasni na azijska tržišta, kineski kupci mogu okrenuti pogled ka drugim kulturama, što indirektno menja i tokove kupaca koji inače kupuju i srpsko voće.
Ali to je prilika samo za one koji su spremni. Zato je ključno da srpski proizvođači imaju svoje hladnjače, da kontrolišu kvalitet, da znaju kada i kome prodaju. Onaj ko čeka da mu kupac zakuca na vrata — zakasniće, kao uvek.
Ostaje činjenica da klima danas određuje više od bilo koje ministarske odluke ili subvencije. El Ninjo u Peru i Čileu je podsetnik da je poljoprivreda jedina industrija gde ti konkurent na drugom kraju sveta, kroz kišu koju nisi video, može da ti promeni cenu na pijaci u Subotici ili Čačku. Ko to ne razume, ne razumi poljoprivredu dvadeset prvog veka.
Izvor: Agro TV, 13. jul 2026.
💬 0 komentara