Imate prerađivačko preduzeće, izvozite ili se spremate za EU tržište, i svaki dan slušate o dekarbonizaciji, ugljeničnom otisku i zelenoj tranziciji — a nemate pojma odakle da počnete. Privredna komora Srbije upravo je otvorila javni poziv koji bi mogao da bude taj početak, ali imate vremena samo do kraja jula.
Šta se dešava i zašto sada
Evropska unija poslednjih godina uvodi sve strože propise o održivom poslovanju, a srpski izvoznici u prerađivačkom sektoru sve češće otkrivaju da im znanje i kapaciteti ne prate korak sa tim zahtevima. CBAM mehanizam, koji EU primenjuje od prošle godine, već je pokazao da se bez merenja i smanjenja ugljeničnog otiska ne može ni govoriti o ozbiljnom izvozu. U tom kontekstu, PKS je pokrenuo besplatan Savetodavni program podrške dekarbonizaciji poslovanja, koji se realizuje u okviru projekta Green Economy in Serbia, uz podršku nemačke razvojne saradnje i sprovodi ga GIZ. Program je namenjen mikrou, malim i srednjim preduzećima iz prerađivačkog sektora koja već izvoze na EU tržište, koja se za to spremaju, ili su deo lanca dobavljača kompanija koje posluju u Uniji. Prijave su otvorene do trideset prvog jula dvadesest i šeste godine, a broj mesta je ograničen — što znači da se razmatraju po redosledu pristizanja.
Kako program funkcioniše i šta kompanije dobijaju
Odabrane kompanije dobijaju besplatnu stručnu podršku sertifikovanih konsultanata, i to u jednoj od četiri oblasti koje sami biraju u zavisnosti od potreba. Cirkularna ekonomija, upravljanje emisijama gasova sa efektom staklene bašte, energetski pregledi ili finansijsko mentorstvo za razvoj zelenog poslovnog modela — sve je na stolu. Cilj je konkretan: proceniti postojeće stanje, identifikovati gde se može uštedeti energija i resursi, izmeriti ugljenični otisak i definisati jasne korake ka dekarbonizaciji. Rad sa odabranim kompanijama kreće u septembru dvadesest i šeste, a konsultanti će kroz individualni rad, analizu podataka i edukaciju pripremiti završne izveštaje sa preporukama i planom mera.
Celokupan program finansiran je iz donatorskih sredstava, što znači da kompanije ne plaćaju ništa. Za mikro i mala preduzeća koja teško dostižu konzultantske honorare na otvorenom tržištu, ovo je prava prilika da dobiju stručnu pomoć koju inače ne bi mogli da priušte.
Nije više pitanje da li ćemo morati da se prilagodimo evropskim propisima o dekarbonizaciji — pitanje je kada i kako. Kompanije koje ovo shvate ozbiljno danas, sutra će imati prednost na tržištu. One koje čekaju, rizikuju da ostanu van igre. — predstavnik PKS-a, u saopštenju uz najavu programa
Ali tu se priča ne završava.
Subvencije za one koji ozbiljno pristupe
Dodatna vrednost ovog programa ogleda se u onome što sledi nakon savetodavnog procesa. Kompanije koje uspešno završe program stiču pravo da konkurišu za GIZ program subvencija za nabavku opreme potrebne za sprovođenje mera dekarbonizacije. Ukupno je opredeljeno trista hiljada evra, dok pojedinačni grant može iznositi do deset hiljada evra. Tu postoji jedan važan detalj — kompanija mora učestvovati sa najmanje pedeset odsto vrednosti projekta, što znači da GIZ pokriva do polovine troškova, a ostatak snosi sam preduzetnik. Ovo nije poklon, to je podrška koja zahteva ozbiljno angažovanje.
Deset hiljada evra grantova uz pedeset odsto sufinansiranja znači da kompanija koja uloži dvadeset hiljada evra u energetski pregled, solarni panel ili sistem za merenje emisija može da računa na povraćaj polovine. Nije bogatstvo, ali za malo prerađivačko preduzeće koje se bori sa troškovima — to je razlika između toga da uradi ili da odustane.
Za mene je ovo prva konkretna pomoć koja nije samo papir. Konsultant koji ti dođe u firmu, izmeri ti šta trošiš i kaže ti gde možeš da uštediš — to je vrednije od bilo koje subvencije koju ne znaš kako da iskoristiš. — vlasnik male prerađivačke kompanije iz Vojvodine, učesnik prethodnih GIZ programa
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu i prerađivačku industriju
Hajmo da budemo jasni. Prerađivački sektor u Srbiji godinama vuče najveći deo izvoza agrarnih proizvoda, od smrznutog voća preko sokova do mlečnih proizvoda i mesa. Te kompanije su upravo te koje najviše osećaju pritisak EU propisa o održivosti, jer su njihovi kupci u Nemačkoj, Francuskoj ili Holandiji već pod obavezom da mere Scope tri emisije — odnosno ugljenični otisak celog svog lanca dobavljača, uključujući i nas u Srbiji.
Problem je što većina naših malih i srednjih prerađivača nema ni predstavu o tome koliko ugljenika emituje u proizvodnji, kamoli kako da to meri i smanjuje. Energetski pregledi su za mnoge luksuz, a konzultantske usluge u oblasti cirkularne ekonomije su ili nedostupne ili preskupe. Ovaj program PKS-a i GIZ-a pokušava da premosti tu rupu — i to besplatno, što je ključno.
Ali tu je i surovija strana priče. Srbija nema domaće sistemsko rešenje za dekarbonizaciju prerađivačkog sektora. Nema nacionalnog okvira za merenje ugljeničnog otiska poljoprivrednih proizvoda, nema obavezujućih energetskih pregleda za mala preduzeća, nema domaćih subvencionih programa za zelenu tranziciju u prerađivačkoj industriji. Sve što imamo su donatorski projekti koji traju dok traje novac, a onda prestaju. Ovaj program je vredan i koristan, ali on ne može da zameni sistemsku politiku. Može samo da pomogne onima koji uhvate voz.
Prerađivači koji već izvoze u EU i koji su deo lanaca dobavljača velikih evropskih brendova nemaju izbora — prilagodiće se ili će izgubiti ugovore. Ovaj program im daje alat da to urade stručno i bez plaćanja konsultanata. Oni koji nisu u izvozu, ali planiraju da budu, treba da znaju da će ih EU kupci sve više pitati o ugljeničnom otisku, o izvorima energije, o količini vode koju troše, o otpadu koji generišu. Ako nemaju odgovore, neće dobiti ugovor.
Najveći problem nije u tome što ne želimo da budemo zeleniji. Problem je što ne znamo kako da počnemo, a ne možemo da platimo nekoga da nam kaže. Besplatna pomoć koja dolazi sa merenjem i konkretnim preporukama — to je ono što nam treba, ne seminari u hotelima. — Sejo Petrović, glavni urednik mojegazdinstvo.rs
Zaključak
Program je otvoren, mesta su ograničena, i rok je trideset prvi jul. Ko ozbiljno misli o izvozu u EU, a nema novca za konsultante, ovo je prilika koja se ne ponavlja često. Sistemsko rešenje neće doći od nas, već od onih koji nas kupuju — pitanje je samo da li ćemo se prilagoditi na svojim uslovima ili pod pritiskom.
Izvor: Biznis.rs, 13. jul 2026.
💬 0 komentara