Zamislite da neko u šumi pored vašeg gazdinstva, mesecima, godinama, puca po pticama koje vam drže štetočine pod kontrolom. Vi to ne vidite. Nitko ne prijavljuje. A ptice nestaju. Ta slika nije iz neke daleke zemlje — to je Srbija, danas, i brojke koje su konačno stavljene na papir kreću se u hiljadama.
Šta se dešava i zašto sada
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo je izveštaj koji pokriva period od početka 2017. do kraja 2023. godine — prvi takav dokument nakon skoro decenije pauze. U tom rasponu od sedam godina evidentirano je hiljadu šesto četrdeset sedam ilegalnih aktivnosti usmerenih na divlje ptice, u koje je uvučeno gotovo pet i po hiljad jedinki iz dvesta jedna različite vrste. Od toga su dve hiljade trista trideset sedam ptica pronađene mrtve, tri hiljade sto trideset četiri su evidentirane žive, dok za šesnaest jedinki konačan ishod nije poznat. Ovo nije birokratski izveštaj — ovo je mapa krvoprolića nad prirodom Srbije, i treba je čitati kao takvu.
Brojke koje teško padaju
Razlomimo te hiljadu šesto četrdeset sedam slučajeva po vrstama dela, jer tu priča postaje još gorom. Šeststo trideset puta neko je pucao po pticama — vatrenim ili vazdušnim oružjem, u šumi, na njivi, pored bara. Dvesta pedeset četiri puta neko je pticu uhvatio. Sto sedam puta neko je bacio otrov. Šesto šezdeset jednom neko je pticu držao kod kuće, u kavezu, u dvorištu — nezakonito, bez ikakvog papira. I dvesta osam puta neko je pticu prodao.
Najveći pomak u proteklom periodu jeste stvaranje društvene atmosfere u kojoj se nelegalno ubijanje ptica posmatra kao ozbiljan i neprihvatljiv čin, a ne samo kao izolovan slučaj kriminala. Građani su postali svesniji problema i sve češće prijavljuju ovakve aktivnosti. — Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a
E sad — zastanite na trenutak i razmislite šta ovo znači za čoveka na terenu. Vi koji imate njive, voćnjake, pašnjake, vi znadete šta ptice rade za vas. Sova koja lovi miševe u šumi pored njive. Jastreb koji drži populaciju glodara pod kontrolom. Lastavica koja čisti vazduh od insekata koji bi vam jeli useve. Sve to neko puca, truje, hvata, prodaje — i vi to plaćate kroz gubitak prinosa, kroz veću upotrebu pesticida, kroz narušenu ravnotežu na svom gazdinstvu.
Ledena gora čiji vrh jedva vidimo
Evo brojke koja pogađa najjače: stručnjaci DZPPS-a procenjuju da hiljadu šesto četrdeset sedam zabeleženih slučajeva predstavlja svega oko deset odsto stvarnog broja ilegalnih aktivnosti nad pticama u Srbiji. Zašto? Zato što izveštaj obuhvata samo ono što su otkrili pregledom medija, internet stranica, i ono što su videli zaposleni, članovi i volonteri Društva na terenu. Sve ostalo — ostaje u tami.
Ako hiljadu šesto četrdeset sedam jeste deset odsto, onda je prava brojka negde oko šesnaest hiljada petsto slučajeva za sedam godina. To znači da se u Srbiji, u proseku, dešavalo više od dve hiljade ilegalnih aktivnosti nad pticama godišnje. Svake godine. Bez da neko odgovara.
I tu dolazimo do najgoreg dela priče. Brojni slučajevi ostajali su bez identifikovanih počinilaca i pravosnažnih sudskih presuda. Javnost ostaje bez informacija o organizatorima, motivima i razmerama krivičnih dela. Propisi iz oblasti zaštite prirode postoje na papiru, ali njihova primena je — blago rečeno — nedovoljna.
Institucije se pomeraju, ali previše sporo
Nije sve crno, valja biti pošten. Kontinuirani rad ornitologa, podnošenje prijava nadležnim organima i unapređen rad institucija na terenu — posebno Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala — doprineli su većoj informisanosti javnosti. Građani prijavljuju češće nego pre. Svest raste, polako, ali raste.
Međutim, počinioci nisu glupi. Postali su oprezniji i sve bolje prikrivaju ilegalne aktivnosti. Tako da otkrivanje postaje otežano, a to može stvoriti utisak da je broj slučajeva smanjen. Rezultati izveštaja, međutim, ukazuju na stagnaciju i i dalje veliku rasprostranjenost problema širom Srbije. Problem se nije smanjio — samo se bolje sakrio.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
E sad, prelazimo na deo koji mene posebno zanima kao nekoga ko godinama prati šta se dešava na terenu sa našim gazdinstvima. Ptice nisu ukras — one su deo poljoprivrednog sistema. Srbija gubi biodiverzitet brže nego što to bilo ko iz ministarstava želi da prizna, a poljoprivrednik to plaća na način koji ne može da izračuna. Manje ptica znači više insekata, više glodara, više pesticida, više troškova, manje prinosa.
Trovanje ptica je posebno podmuklo jer ne pogađa samo ptice. otrov bačen za jednu životinju završi u lancu ishrane — u mesojedima, u tlu, u vodi. I ko garantuje da taj isti otrov ne završi negde pored vašeg bunara, na pašnjaku gde stoka pase? Ekološki kriminal nije apstraktan zeleni koncept — to je pretnja koja može stajati vašeg gazdinstva.
Ilegalno držanje ptica — šesto šezdeset jedan slučaj — takođe nije bezazleno. Svaka ptica izvučena iz divljine je jedna jedinka izvađena iz ekosistema. I trgovina — dvesta osam slučajeva — pokazuje da postaje tržište, lanac, organizacija. Ovo nisu usamljeni entuzijasti sa kaveze. Ovo je biznis.
Ovo nije problem ptica — ovo je problem institucija. Dok god je kazna za trovanje orla manja nego za prekoračenje brzine, imamo problem prioriteta. — izjava često čuta u ornitološkim krugovima, potvrđena ovim izveštajem
DZPPS je u izveštaju predstavio konkretne predloge nadležnim institucijama za rešavanje problema koji otežavaju otkrivanje, procesuiranje i smanjenje ilegalnih aktivnosti nad pticama. Pitanje je da li će neko saslušati.
Moja procena
Kao urednik portala koji svakodnevno komunicira sa poljoprivrednicima, vidim jednu stvar jasno: svest ljudi na terenu raste, ali institucije zaostaju. Poljoprivrednik zna šta ptica radi za njega — to nije neko urbanističko znanje, to je znanje iz njive. Ali kada ista ta ptica strada, kada neko dođe noću i postavi zamke, kada neko baci otrov — poljoprivrednik ne zna kome da se javi, i kada javi, često se ništa ne desi.
Izveštaj DZPPS-a je dragocen ne zato što nas iznenađuje, već zato što potvrđuje ono što smo osetili — da je priroda pod napadom, da institucije ne štede, i da je kazna za zločin nad prirodom u Srbiji i dalje samo preporuka, a ne obaveza. Dok se to ne promeni, ptice će padati, a račun će stizati na adrese gazdinstava širom zemlje.
Izvor: Agro News, 13. jul 2026.
💬 0 komentara