Treći Zlatni karaš na Obedskoj bari: riba, deco i zajednica koja još uvek zna da se okupi

Na obali Obedske bare, gde se nekada lovila štuka od koje se pričalo po celom Sremu, treći put zaredom su se okupili ribolovci iz opštine Pećinci — jedanaest seniora i dvadeset dvoje dece. I dok su odrasli merili snage u pecanju na plovak, deca su dobila nešto što nije na tapetu: štap u ruke, medalju oko vrata i osećaj da pripadaju nečemu što je veće od ekrana telefona.

Obedska bara kao prirodni i društveni ambijent

Ribolovačko udruženje „Zlatni karaš" iz Obreža već tri godine za redom dokazuje da lokalna inicijativa može da funkcioniše i bez velikih budžeta i bez medijske prašine. Pokroviteljstvo Mesne zajednice Obrež i Opštine Pećinci dovoljno je da se obezbedi pehar, štap i ručak za sve učesnike — a to je, u vremenima kad se sela prazne, već ozbiljna stvar. Obedska bara, jedan od poslednjih netaknutih močvarnih ekosistema u Vojvodini, nije samo ribolovni teren. Ona je identitet ovog kraja, i svaki događaj koji je oživljava ima vrednost koja prelazi broj ulovljenih riba.

Treće takmičenje u pecanju na plovak održano je u klasičnom formatu — seniori takmičarski, deca učestvuju sa pravom na sve. I to je formula koja funkcioniše.

Rezultati i nagrade: ko je doneo šta iz bare

U seniorskoj konkurenciji, gde se merilo sve — od tehnike do strpljenja — pobedu je odneo Milivoje Vasović. Za prvo mesto dobio je pehar i štap za pecanje, što je u ribolovačkom svetu ekvivalent osvajanja lige: štap je alat, a pehar je ponos. Drugo mesto osvojio je Nikola Mitrović, nagrađen peharom i mašinicom za pecanje, dok je treći bio Nenad Vasović, koji je kući odneo pehar, čuvarku i ribolovački pribor.

Ovo nije takmičenje zbog nagrada. Ovo je razlog da se desetoro ljudi ustane u pet ujutru i dođe na vodu. A deca — deca su tu zato što vide da su očevi i dedovi nekada živeli drugačije. — predstavnik Ribolovačkog udruženja „Zlatni karaš", Obrež

Dečija konkurencija je ono gde ovaj događaj dobija svoj pravi smisao. Svih dvadeset dvoje dece dobilo je medalje — niko nije ostao kratkih rukava. Prva nagrada, štap za pecanje, pripala je Filipu Nedeljkoviću. Drugo mesto osvojio je Lazar Macavara, a treće Uroš Jakovljević. Obojica su nagrađeni ribolovačkim priborom.

Posle proglašenja, organizatori su pripremili ručak za sve učesnike i goste. I tu se priča o takmičenju pretvara u priču o zajednici — jer ručak na obali bare, među ljudima koji su satima sedeli jedni pored drugih i ćutali gledajući u plovak, nije samo obrok. To je nastavak razgovora koji ribolovci vode na jeziku koji ne zahteva mnogo reči.

Zašto su ovakva događanja važnija nego što se čini

Kada pogledate strukturu srpske ruralne zajednice danas, videćete sela koja stare, događanja koja nestaju i decu koja ne znaju šta je čuvarku ni šta znači sedeti tri sata uz vodu i čekati da nešto grize. Ribolovačka udruženja su jedna od retkih mreža koja još uvek funkcioniše na principu volonterskog entuzijazma — ljudi koji rade puno radno vreme, a vikendom organizuju takmičenje, obezbede nagrade, skupe ručak i pozovu decu da učestvuju.

Daj detetu štap u ruke i pusti ga da čeka. To je vaspitanje koje nijedna aplikacija ne može da ponudi. — jedan od učesnika takmičenja, senior iz Obreža

Opština Pećinci je jedna od onih sremskih opština koja ima i prirodni potencijal i ljudski kapital za ovakve događaje. Obedska bara je pod zaštitom, ali to ne znači da je zatvorena za ljude — naprotiv, korišćenje koje uključuje ribolov, edukaciju i druženje je upravo onaj oblik održivog razvoja koji očuvava ekosistem i istovremeno održava zajednicu uz njega. Pitanje je samo da li će se ovaj model širiti ili ostati izolovan primer lokalnog entuzijazma.

Jedanaest seniora i dvadeset dvoje dece na jednom takmičenju u Obrežu nije broj koji će promeniti agrarnu politiku Srbije. Ali je broj koji pokazuje da u jednom selu u Sremu još uvek neko misli na to ko će naslediti štap i čuvarku. I dok država izbegava da ozbiljno uredi status sportskog ribolova i ribolovačkih voda, lokalna udruženja sama preuzimaju ono što institucije preskaču — vaspitanje, zajednicu i očuvanje veze između čoveka i prirode.

Zlatni karaš je treći put okupio ribolovce na Obedskoj bari. Ako bude i četvrti — biće zato što su ljudi u Obrežu shvatili da se zajednica ne održava dekretom, već štapom, peharom i ručkom na obali vode.

Izvor: Agro TV, 14. jul 2026.