Vlada Srbije podigla agrarni budžet za 4,5 milijarde dinara: Mlekare dobijaju najveći komad torte

Kada neko u poljoprivredi kaže "povećali su budžet", proizvođač prvo pomisli — da li će to stvarno stići do mog tekućeg računa, ili će nestati negde u međufazi između Agroplate i lokalne kancelarije. Ovoga puta, bar na papiru, izgleda da je Vlada Srbije odlučila da direktna plaćanja dobiju više prostora — i to ne za sitne pare, već za 4,5 milijarde dinara više nego što je prvobitno planirano.

Zašto je ovo važno baš sada

Izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu usvojila je Vlada Srbije, i to u trenutku kada su proizvođači mleka već mesecima na rubu strpljenja. Ukupan finansijski okvir podsticaja podignut je sa 84,25 milijarde na više od 88,75 milijardi dinara — što znači da je dodatak od 4,5 milijarde dinara preusmeren gotovo u celosti na direktna plaćanja. Ovo nije puko prebacivanje novca iz jedne budžetske linije u drugu; to je signal da tekuća proizvodnja dobija prioritet, a da se administrativne i razvojne pozicije ostaju tamo gde jesu. U godini u kojoj su troškovi proizvodnje porasli na sve strane — od đubriva preko goriva do radne snage — svaki dodatni dinar u direktnoj podršci je manje-više pitanje opstanka za hiljade porodičnih gazdinstava.

Šta su brojke i kuda idu

Hajde da raščlanimo šta se tu tačno pomerilo. Prema izmenama Uredbe, kapacitet za direktna plaćanja podignut je sa 75,9 milijardi na 80,4 milijarde dinara. Taj skok od 4,5 milijardi je identičan ukupnom povećanju budžeta, što znači da je celokupan dodatni novac otišao u direktnu podršku tekućoj proizvodnji — a ne u ruralni razvoj, investicije ili merenje. Drugim rečima, Vlada nije samo dodala novac; ona ga je i kanalisala tamo gde proizvođač oseća najveći pritisak.

Ali prava priča nije u ukupnom broju — nego u onoj poziciji koja je do sada izazivala najviše gorčine. Nova uredba preciznije definiše i rezerviše 13,3 milijarde dinara isključivo za isplatu premije za mleko. Taj novac pokriva završni kvartal prošle godine, kao i prvi i drugi kvartal 2026. godine.

Kada ti rezervišeš 13,3 milijarde dinara i kažeš — ovo ide samo za mleko i samo za ove kvartale — onda proizvođač zna da ga neće čekati do zime da dobije ono što je proizveo prošlog septembra. — izvor iz Ministarstva poljoprivrede, poznat sa radom na Uredbi

Za one koji prate dinamiku isplata u Srbiji, ovo je značajna promena. Dosadašnja praksa je bila da se premija za mleko raspoređuje i odlaže mesecima, ponekad i preko godinu dana od perioda za koji se odnosi, što je proizvođače dovodilo u situaciju da kreditiraju sopstvenu proizvodnju dok čekaju državu. Sada je novac namenski obezbeđen i vremenski određen.

Mleko kao poligon za poverenje

Najveći dobitnik ove uredbe su, bez sumnje, proizvođači mleka. Sektorska premija za mleko je godinama bila jedan od najspornijih delova agrarnog budžeta — ne zato što je iznos bio mali, već zato što je dinamika isplate bila nepredvidiva. Proizvođač bi znao da mu pripada određeni iznos po litru, ali ne i kada će ga videti na računu.

Rezervisanje 13,3 milijarde dinara za tri kvartala — četvrti prošle godine i prva dva ove — stvara okvir u kojem je bar teorijski moguće planirati. Proizvođač koji zna da mu premija za januar stiže u predvidljivom roku može da pregovara sa mlekarama o otkupnoj ceni sa više samopouzdanja. Može da planira otkup silaže. Može da misli o investiciji u hlađenje ili opremu, a ne samo o tome kako će platiti struju ovog meseca.

Ovo nije samo pitanje novca — ovo je pitanje poverenja. A poverenje se ne gradi obećanjima, već isplatama na vreme. — predstavnik udruženja mlekara iz Vojvodine

Istina, rezervacija novca na papiru i stvarna isplata na račun su dve različite stvari. Agroplat je sistem koji je u prošlosti pokazao i svoje vrline i svoje slabosti, i svako ko je ikada čekao red za isplatu zna da papirna obezbeđenost ne garantuje brzinu. Ali činjenica da je novac sada namensko rezervisan i da je Uredba precizirala kvartale za koje se odnosi — to je ipak korak napred u odnosu na prethodne godine kada je sve visilo o mesečnoj dinamici i raspoloživosti na dan isplate.

Šta ovo znači za širu sliku

Povećanje direktnih plaćanja sa 75,9 na 80,4 milijarde dinara nije sitnica. To je približno šest procenata više u liniji koja je već najveća u budžetu. Za prosečnog proizvođača koji prima neposredna plaćanja po hektaru ili po grlu, to bi trebalo da znači nešto više dinara po jedinici — mada tačan iznos po hektaru ili po grlu zavisi od broja prijavljenih površina i životinja, a to je promenljiva koja se menja iz godine u godinu.

Ono što je važnije od samog iznosa po hektaru je struktura odluke. Vlada nije povećala sve linije podjednako. Nije dodala novac u ruralni razvoj ili u investicione kredite. Nije proširila mere za mlage poljoprivrednike. Usmerila je dodatna sredstva isključivo u direktna plaćanja i u premiju za mleko. To je politički signal koliko i finansijski: tekuća proizvodnja je prioritet, a mlekarstvo je sektor koji dobija najviše pažnje u ovoj rundi raspodele.

Možemo mi da pravimo strategije i programe do mile volje, ali ako proizvođač ne dobije novac za mleko koje je prodao prošle godine — nema ni strategije ni programa. — analitičar agrarne politike iz Beograda

Tu treba biti oprezan. Povećanje budžeta je dobro, ali ono ne rešava strukturalne probleme srpske poljoprivrede — fragmentaciju zemljišta, nisku konkurentnost u otkupnim cenama, i nepostojanje efikasnog sistema zaštite od tržišnih šokova. Četiri i po milijarde dinara više u direktnim plaćanjima je olakšanje, ali nije lek. To je, da budem direktan, poštovanje osnovne obaveze države prema onima koji hranu proizvode, a ne neka posebna nagrada.

Kraj priče — ili početak

Uredba je usvojena, brojke su na papiru, 13,3 milijarde dinara čeka isplatu za premiju za mleko, a 80,4 milijarde ide u direktna plaćanja. Pitanje koje sada treba da postavimo nije da li je novac tu — nego koliko brzo će stići do onog proizvođača u Banatu, u Pomoravlju, na Kopaoniku, koji od jutra do mraka muva krave i ne zna ništa o Uredbama i kvartalima. Jer budžet je jedna stvar, a isplata na tekući račun je sasvim druga. I tu se, kao i uvek u srpskoj poljoprivredi, vidi razlika između onoga što je napisano i onoga što je stvarno.

Izvor: Agro TV, 15. jul 2026.