Posle krizne 2025. godine, koja je oterala hiljade oglasa sa sajtova za zapošljavanje, srpsko tržište rada konačno pokazuje znake života. Ali dok građevinci i turisti dižu brojke, u poljoprivredi i prehrambenoj industriji neko ko zna da radi rukama i dalje je vredniji od zlata — a plate to polako počinju da pokazuju.
Šta se dešava na tržištu
Tokom prve polovine 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 32.713 oglasa za posao, što je oko tri odsto više nego u istom periodu prošle godine. To nije eksplozija, ali posle pada koji smo gledali cele 2025. godine, i tri odsto deluju kao prvi dah posle davljenja. Kompanije ponovo počinju da zapošljavaju, mada oprezno — ne kao da se vratilo optimizam, već kao da su shvatile da bez ljudi nema ni proizvodnje ni prometa.
Nakon izazovne 2025. godine, kada je tržište rada beležilo pad broja oglasa, rezultati iz prve polovine ove godine ukazuju na postepenu stabilizaciju i oporavak. Iako rast nije izrazit, predstavlja pozitivan signal da kompanije ponovo intenzivnije zapošljavaju — navodi se u saopštenju Infostuda
Najveći broj oglasa i dalje dolazi iz trgovine — 6.570 u prvih šest meseci. Slede proizvodnja sa 3.389 oglasa, uslužni sektor i zanati sa 2.962, turizam i ugostiteljstvo sa 2.429, te građevinarstvo i arhitektura sa 2.232. Kad pogledate te brojke, vidite da su upravo sektori koji vuku fizički rad najaktivniji — a to je tačno ono što poljoprivreda najviše oseća kao konkurenciju.
Gde raste, gde pada
Građevinarstvo i arhitektura zabeležili su najveći rast — petnaest odsto više oglasa nego prošle godine. Turizam i ugostiteljstvo prate sa trinaest odsto. Rast beleže i trgovina, uslužni sektor i zanati, a posebno prehrambena industrija, što je za nas koji pratimo agrar jedan od najvažnijih podataka u ovom izveštaju. Prehrambena industrija je taj segment koji direktno zavisi od poljoprivrede — od mlinova, mesara, mlekara, fabrika stočne hrane do prerađivačkih kapaciteta koji kupuju sirovinu od naših gazdinstava.
Sa druge strane, IT sektor nastavlja pad. Broj oglasa u toj oblasti manji je za oko trideset dva odsto, sa 2.508 na 1.633. To je dramatično, ali iskreno — poljoprivrednicima to ne znači mnogo. Programer koji je ostao bez posla neće zameniti traktoristu koji je otišao u građevinu.
Posebno pozitivan trend zabeležen je kod mladih. Objavljeno je 4.868 oglasa namenjenih studentima i mladima, što je rast od dvadeset četiri odsto. Njihov udeo u ukupnom broju oglasa porastao je sa dvanaest na gotovo petnaest odsto. Poslodavci ponovo otvaraju vrata onima koji tek ulaze na tržište rada — i to je dobro, jer je mladost jedina stvar koju ne možete da uvezete.
Plate koje nešto govore
Najtraženije pojedinačne pozicije ostale su nepromenjene: prodavci, magacioneri, vozači, konobari, administrativni radnici, komercijaliste, radnici u proizvodnji, kuvare, telefonski operateri i prodajni savetnici. Kad pogledate ponuđene plate, slika postaje jasnija. Komercijalisti i vozači nude se sa prosečno oko 125.000 dinara. Radnici u proizvodnji i administrativni radnici oko 88.000 dinara. Magacioneri oko 86.000, prodavci oko 80.000 dinara.
Za poljoprivredu su tu dve ključne pozicije — vozači i radnici u proizvodnji. Vozač koji vozi hladnjaču sa mlekom ili prevozi žito iz silosa u luku traži 125.000 dinara, i to je realnost koju svaki otkupni operater već oseća u kostima. Radnik u proizvodnji — bilo da je u mlekari, klaonici ili fabricki stočne hrane — košta 88.000 dinara, i to je cena pre nego što se uračuna doprinos, hrana i smeštaj ako je u pitanju sezonski rad.
Deficit radnika u pojedinim zanatskim i ugostiteljskim zanimanjima i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova za poslodavce — iz saopštenja Infostuda
Među pozicijama za koje je najteže pronaći kandidate nalaze se autolimari, limari, pekari, barmeni, mesari i šefovi kuhinja. Prosečna plata za šefa kuhinje iznosila je oko 154.000 dinara, dok je za autolimare dostizala i 180.000 dinara. Mesari su na toj listi, i to je podatak koji direktno pogađa stočare i mesnu industriju — klaonice širom Srbije već godinama ne mogu da nađu ljude koji znaju da rasture trup, a plate idu gore bez obzira na to.
Šta ovo znači za srpsko gazdinstvo
Evo gde stvari postaju ozbiljne. Poljoprivreda Srbije već decenijama gubi radnu snagu, i to ne samo zbog odlaska mladih u gradove ili inostranstvo — već zato što je građevinarstvo, sada sa petnaest odsto rasta oglasa, direktni konkurent za istu radnu snagu. Čovek koji je radio na farmi za dvadeset hiljada dinara mesečno može da ode na gradilište za šezdeset, i to odmah, bez čekanja i bez obuke. Tržište rada to potvrđuje — građevina raste, a poljoprivreda se ne pojavljuje ni u top pet sektora po broju oglasa.
Prehrambena industrija jeste zabeležila rast, i to je pozitivan signal. Ali taj rast znači da se pretrađivački kapaciteti šire ili barem ne zatvaraju, što opet znači da će potražnja za sirovinom — mlekom, mesom, žitaricama, povrćem — ostati stabilna ili rasti. Za poljoprivrednike koji proizvode za otkup to je dobro. Problem je u tome što ista industrija ne može da nađe mesare i radnike u proizvodnji, što znači da će pritisak na povećanje cena rada i dalje rasti, a to se na kraju preliva u cenu otkupa ili u maržu koju prekupci guraju na leđa proizvođača.
Vozači su posebna priča. Bez vozača nema logistike, a bez logistike nema ni otkupa mleka po dinar šestdeset ni transporta prasadi do klaonice. Kad Infostud kaže da je plata za vozače oko 125.000 dinara, to je cena koju poljoprivredni proizvođači i otkupni sistemi već plaćaju — ili će morati da plaćaju. A svaki dinar koji ode na transport je dinar koji ne ode u džep proizvođača.
Deficit zanatskih radnika — mesara, pekara, limara — jeste hronična bolest srpske privrede, i poljoprivreda je u toj bolesti jedan od najtežih pacijenata. Možete da ponudite sto osamdeset hiljada dinara autolimaru, i neće se javiti dovoljno ljudi. Isti princip važi i za mesara u lokalnoj klaonici — novac nije problem, problem je što tih ljudi više nema, jer sistem obrazovanja decenijama nije proizvodio majstore, već diplomante koji ne znaju šta će sa diplomom.
Zaključak
Tržište rada se budi, ali za poljoprivredu to nije utičnica — to je konkurencija. Svaki oglas za radnika u građevini ili proizvodnji je oglas koji odvlači radnu snagu sa njive i iz štale. Dok god srpska poljoprivreda ne ponudi konkurentne uslove — ne samo plate, već i sigurnost, penziju, poštovanje — tržište rada će je tretirati kao poslednju stanicu, a ne kao priliku. I to je istina koja se ne vidi u brojevima, ali se oseti na svakom gazdinstvu koje u zoru traži radnika, a nalazi samo tišinu.
Izvor: Biznis.rs, 15. jul 2026.
💬 0 komentara