Imate vinograd, grožđe vam lijepo ide, čokoti su bujni, lastari debeli, a ono — grozdovi ne vide sunce. I onda se pitate zašto vam vino na kraju ispada tanko, bez karaktera, bez boje. Odgovor možda leži u onim listovima koje ste ostavili tamo gde im nije mesto.
Šta je defolijacija i zašto se o njoj priča baš sada
Defolijacija — uklanjanje listova iz zone grozdova — u savremenom vinogradarstvu više nije pitanje hoće li se raditi, već kako i kada. Ova mera se izvodi dvadeset do trideset dana pre berbe, a u našim uslovima to znači septembar i oktobar, zavisno od mikrolokacije, sorte i godine. Praksa je stara koliko i samo vinogradarstvo, ali se u poslednjih deceniju sistematski usavršava. Naš proizvođač je dugo gledao defolijaciju kao nešto što rade "u Inostranoj", a kod nas se ostavljalo prirodi da radi svoje. Priroda, međutim, ne zna za sortu kardinal ni za tržište koje traži obojenost.
Praktični detalji: koliko, kada i kako
Ključna stvar koju mnogi pogreše jeste količina. Defolijacija nije šišanje čokota do gole kože. Kad se ukloni petnaest do dvadeset pet odsto listova iz zone lastara, dvadeset do trideset dana pre berbe, pozitivni efekti su veoma izraženi. Uklanjaju se stari listovi — oni čija je fotosintetska aktivnost već slaba, koji više hrane troše nego što proizvode. Ostavite ih, i oni postaju teret.
Defolijacija nije estetska mera. Ona je hirurški zahvat u funkciji kvaliteta. Uklonite pogrešan list u pogrešno vreme, i izgubili ste i rod i kvalitet. — Mr Nebojša Mladenović, PSSS Vranje
Ovo je bitno: preostali, zdravi listovi nakon defolijacije obavljaju intenzivniju fotosintezu. Fitoklima čokota se poboljšava — više svetla, više vazduha, manje vlage u zoni grozdova. I to ima direktne posledice. Bolja obojenost pokožice. Potpunije sazrevanje. I — što je za naše podneblje možda najvažnije — znatno manji razvoj sive truleži, te gljive koja nam u kišnim godinama pojede i rod i živce.
Tehnički, defolijacija se kod nas najčešće radi ručno. To je radno intenzivno, naročito u porodičnim gazdinstvima sa manjim površinama, gde svaki čokot traži individualnu procenu. U novije vreme, međutim, sve više proizvođača koristi mašine — posebne uređaje koji uzduž redova uklanjaju listove mehanički. Postoji i treći put: hemijski defolijanti, preparati koji izazivaju otpadanje lista. Svaki pristup ima svoje prednosti i mane, i svaki zahteva znanje.
Sorte ne reaguju isto — i to je problem
Ovo je deo priče gde se najčešće greši. Reakcija sorti na defolijaciju je različita, i ono što radi za jednu, može upropastiti drugu. Sorta muskat hamburg, na primer, pozitivno reaguje na postepenu defolijaciju — od početka razvoja grozdova potrebno je uklanjati pojedine listove koji prave senku, jer se u takvim uslovima razvijaju rehuljavi grozdovi koji slabo sazrevaju. Kod nje, senka je neprijatelj.
Ali kod sorte kardinal, priča se okreće. Grozdovi kardinala dobijaju bolju obojenost kad rastu u uslovima slabe zasene nego na direktnoj svetlosti. Otvorite ih potpuno suncu, i boja može biti lošija nego kad imate blagu, kontrolisanu senku. Zato je glupo primenjivati istu ampelotehniku na sve sorte. Svaka sorta traži svoj pristup, svoju dinamiku, svoje vreme.
Ne postoji univerzalna defolijacija. Ono što kardinalu prija, muskatu kvari. Zato se ogledi rade — da se ne bi nagađalo. — iz prakse savetodavne službe
Zato stručnjaci iz PSSS Vranje, iz kojih dolazi i ovaj materijal, ističu da je za svaku sortu neophodno obaviti oglede u cilju razrade najpogodnije ampelotehnike. Pravilna i pravovremena primena mera zelene rezidbe mora uzeti u obzir zemljišne i klimatske uslove sredine, kao i sistem gajenja. To znači da ono što radi u Vranju ne mora nužno raditi u Sremskim Karlovcima, i obrnuto.
Šta ovo znači za srpskog vinogradara
Ako gledamo širu sliku srpske vinogradarske proizvodnje, defolijacija je jedna od onih mera koje razdvajaju proizvođača koji gaji grožđe od proizvođača koji pravi vino. Razlika nije u sorti, nije u zemljištu, nije u godini — razlika je u pristupu. Onaj ko redovno, planski i smisleno uklanja listove oko grozdova, na kraju dobija grožđe sa više šećera, boljom bojom, zdravije i sa manje botritisa. Onaj koji to ne radi, dobija prosečno grožđe iz koga se može napraviti prosečno vino. A prosečno vino na današnjem tržištu — gde domaće poljoprivredno gazdinstvo mora da se bori sa uvozom, sa jeftinim vinskim rinzolima i sa potrošačem koji je sve obrazovaniji — ne vredi ni cenu transporta.
Problem kod nas je što mnogi proizvođači i dalje rade defolijaciju ad hoc, kad se sete, kad im padne na pamet, ili kad vide da je komšija već uradio. Nema plana, nema praćenja fenofaza, nema vođenja evidencije o tome koliko je listova uklonjeno i kad. A ova mera traži preciznost. Uklonite listove prekasno — i nema efekta, jer je grožđe već formiralo kvalitet. Uklonite ih prerano — i možete oštetiti fotosintetski aparat čokota u trenutku kad mu je najpotrebniji.
Petnaest do dvadeset pet odsto listova, dvadeset do trideset dana pre berbe. To nije preporuka, to je recept. Ko ga ne poštuje, baca novac. — iz savetodavne prakse
Drugi problem je infrastruktura. Mašinska defolijacija zahteva opremu koja nije jeftina, i koja se isplati samo na većim površinama. Za proizvođače sa jednim ili dva hektara, ručni rad je i dalje jedina opcija, a radna snaga je sve skuplja i sve ređa. Hemijski defolijanti su alternativa, ali zahtevaju precizno tretiranje i poznavanje preparata — što opet vraća na priču o edukaciji i savetodavnoj službi, koja je u nekim delovima zemlje prisutnija nego u drugima.
Treća stvar, i možda najdublja, jeste što defolijacija zahteva da proizvođač misli o sorti koju gaji. Ne kao o biljci koja daje rod, već kao o živom organizmu koji ima svoj temperament. Muskat hamburg i kardinal su dve različite priče. Cabernet sauvignon i prokupac su još dve. Ko gaji tri sorte na istom vinogradu i na sve tri primenjuje istu tehniku — taj se vara da radi vinogradarstvo, a zapravo radi kocku.
Zaključak
Defolijacija nije sofisticirana mera za elitne vinograde. Ona je osnovna mera za svakoga ko želi da od grožđa napravi nešto više od pukog prinosa. A u srpskom vinogradarstvu, gde se još uvek često meri uspeh kilogramima po hektaru, a ne kvalitetom u flaši, ova promena načina razmišljanja je važnija od bilo koje mašine. Ko ne ukloni prave listove u pravo vreme, na kraju uklanja sebe sa tržišta.
Izvor: Agro TV, 15. jul 2026.
💬 0 komentara