Dok francuski vinogradari noću ne spavaju od brige, gledajući kako im se loza suši pod nemilosrdnim suncem, srpski proizvođači po prvi put u godinama imaju razloga da gledaju u svoje vinograde sa osmehom. Ovogodišnji rod grožđa u Srbiji obećava da bude jedan od najboljih u poslednjih nekoliko godina, a prinosi bi mogli da premaše višegodišnji prosek. Pitanje je samo da li će nas vreme poslušati do kraja.
Šta se dešava na terenu
Proleće i početak leta su u Srbiji bili takvi kakve vinogradari pamte iz starih, dobrih godina — dovoljno kiše, dovoljno sunca, bez drastičnih skokova temperature koje bi stresirale lozu. Rezultat je vidljiv golim okom u većini vinograda širom zemlje: grozdova ima mnogo, razvoj vegetacije je bio ravnomeran, i biljke ne pokazuju znakove ozbiljnog stresa. To je retka kombinacija u doba kada klimatske ekstreme uzimamo zdravo za gotovo.
Ove godine imamo izuzetno dobar rod. Grožđe je odlično ponelo i očekujemo veoma kvalitetnu berbu ukoliko vremenske prilike ostanu stabilne do početka berbe. — Stevan Rajta, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije
Rajta ne baca lane preko ramena. On dobro zna da u srpskom vinogradarstvu lepa slika sredinom jula ne znači ništa ako avgust donese pakao ili grad. Završna faza vegetacije je faza u kojoj se dobija ili gubi sve — šećer u zrnu, kiselina koja drži strukturu vina, zdravlje grozdova pre berbe. Jedan dan sa temperaturom preko četrdeset stepeni može da zaustavi sazrevanje. Jedna oluja sa gradom može da pretiori hektare za dvadeset minuta.
Kontrast sa Francuskom
Dok srpski vinogradi idu ka berbi u dobrom ritmu, situacija u Francuskoj je ozbiljno loša. Vinogradarski regioni suočavaju se sa izraženim deficitom padavina i temperaturom koja izaziva stres kod biljaka. Loza u stresu ne akumulira šećer kako treba, grozdovi ostaju sitni, a prinosi padaju ispod očekivanog.
Francuska nije sama u ovom problemu. Evropski vinogradari sve više ulažu u sisteme za navodnjavanje, mreže protiv grada i sortiment koji bolje podnosi visoke temperature. Klimatske promene su za njih već postala operativna stvarnost, ne teorijska rasprava.
Ovo je važno zato što Srbija, barem za sada, stoji drugačije. Raznovrsna klimatska područja — od Fruške gore prema Oplenacu, od Metohije do Negotinske krajine — znače da ono što pogodi jedan region ne mora nužno da pogodi drugi. Ta geografska raznolikost je naša prirodna prednost, mada je ni mi ne možemo zadržati zauvek.
Ako nas posluži vreme do berbe, možemo očekivati ne samo velike količine, već i veoma dobar kvalitet grožđa, što je najvažnije za proizvodnju vrhunskih vina. — Stevan Rajta, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije
Rajta ovde pogađa suštinu. Količina je ekonomija. Kvalitet je ugled. A u srpskom vinogradarstvu, koje godinama pokušava da izgradi reputaciju na inostranim tržištima, upravo kvalitet je onaj uslov koji određuje da li će se naša vina probiti u segment gde se zarađuje ozbiljan novac ili ostati u zoni gde se konkuriše samo cenom.
Šta ovo znači za našu poljoprivredu
Dobra berba grožđa u Srbiji nije samo veselje za vinogradare. To je signal celom agrarnom sektoru. Vinogradarstvo je jedna od retkih grana u kojoj Srbija ima potencijal da proizvodi proizvod sa visokom dodatnom vrednošću i da ga plasira na tržišta gde se plaća evropska cena. Svaka dobra godina je prilika da se taj potencijal potvrdi na tržištu, ne samo u vinogradu.
Ipak, treba biti oprezan sa euforijom. Dobar rod ne znači automatski i dobru godinu za vinare. Ako prinosi budu veliki širom Evrope — osim u Francuskoj — i ako se kvalitet pokaže na nivou u ostatku regiona, pritisak na cenu može da bude jak. Srpski vinari moraju da misle na izvoz, na brend, na pozicioniranje, a ne samo na to koliko su grozdova ostalo na čokotu.
Takođe, iskustvo iz Francuske treba da nam bude podsetnik, ne sažaljenje. Ono što danas pogađa njih, sutra može pogoditi nas. Investicija u navodnjavanje, u adaptaciju sortimenta, u praćenje vremenskih prilika — to nije trošak, to je osiguranje. Ko misli da će ga klima poštedeti zato što je prošle godine bilo dobro, taj se vara. Priroda ne radi na osnovu prošlogodišnjeg bilansa.
Raznolikost klimatskih područja u Srbiji jeste prednost, ali prednost se mora iskoristiti. To znači da proizvođači u različitim regionima moraju da biraju sorte koje odgovaraju njihovom mikro-klimatu, a ne da slepo prate trend iz drugog kraja zemlje. Iskustvo starijih vinogradara, kombinovano sa savremenim znanjem, ovde je neprocenjivo.
Zaključak
Ovogodišnja berba grožđa u Srbiji može da bude jedna od onih koje se pamtje — ali samo ako vreme bude saveznik, a ne neprijatelj. Francuska nam danas pokazuje šta znači kada te priroda napusti. Mi još imamo prostor da naučimo iz tuđih problema, ne samo iz svojih. Ko ne uloži u adaptaciju sada, platiće to skuplje sutra.
Izvor: Agro TV, 17. jul 2026.
💬 0 komentara