dok se srpski poljoprivrednik pita kako da plati gorivo za traktor i čeka subvencije po staroj šemi, negde na globalnom nivou organizovani kriminal već godinama pere milijarde dolara kroz kriptovalute i stabilne tokene, koristeći upravo one regulatorne praznine koje i naša država još uvek nije zatvorila. Radna grupa za finansijsku akciju (FATF) objavila je sedmi izveštaj o sprovođenju standarda za virtuelnu imovinu, a poruka je jasna: kriminalne mreže su brže, pametnije i povezanije nego ikada, dok države kasne korak za korakom.
Zašto ovo nije samo tuđi problem
Srbija je zemlja u kojoj se u poljoprivredi i danas gotovo redovno srece gotovina na ruke, neregistrovani otkup i neprijavljen promet. U tom okruženju, kriptoimovina nije samo egzotična tema za tehnološke entuzijaste — ona postaje kanal kroz koji se može prebacivati novac van svakog nadzora. FATF upozorava da kriminalne mreže koriste neujednačenu primenu propisa među državama kako bi nesmetano prebacivale sredstva preko granica. A granice su upravo ono što srpski poljoprivrednik oseća najbolje — kada izveze papriku u region, a plaćanje stigne preko tri različite banke i dva posrednika.
Zašto je ovo važno sada? Zato što se Srbija nalazi u procesu usklađivanja sa evropskim i međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca, a poljoprivreda je jedan od sektora koji je tradicionalno izložen rizicima neregistrovanog prometa, fiktivnih ugovora i prenosa vlasništva radi poreznog izbegavanja.
Brojke koje pokazuju razmere problema
FATF-ov izveštaj donosi podatke koji se ne smeju prevideti. Čak osamdeset tri odsto analiziranih jurisdikcija usvojilo je propise kojima primenjuje takozvano „Pravilo putovanja" — obaveznu razmenu podataka o pošiljaocu i primaocu prilikom transfera kriptoimovine. To je porast sa sedamdeset tri odsto godinu ranije, što znači da se napredak dešava, ali ne dovoljno brzo. Još jedanaest država nalazi se u procesu uvođenja ovih pravila.
Međutim, FATF je direktan: usvajanje zakona nije dovoljno ako ne postoji efikasan nadzor, licenciranje i sprovođenje. Mnoge države i dalje ne uspevaju da identifikuju pojedince i kompanije koje pružaju usluge trgovine i prenosa kriptoimovine.
Posebno zabrinjava rast upotrebe stabilnih kriptovaluta — stablecoina — koje sve češće koriste organizovane kriminalne grupe, severnokorejski hakeri, finansijeri terorizma i mreže za zaobilaženje međunarodnih sankcija. FATF čak navodi da su pojedine kriminalne grupe počele da razvijaju sopstvene stabilne tokene, projektovane tako da budu otporni na zamrzavanje ili zaplenu.
„Efikasna primena FATF standarda više ne može da čeka. Vlade i privatni sektor moraju zajedno da zatvore regulatorne praznine, unaprede međunarodnu saradnju i spreče kriminalce da koriste najslabije karike globalnog finansijskog sistema." — Gajls Tomson, predsednik FATF-a
Slučajevi koji pokazuju kuda ide kriminal
U izveštaju se navodi konkretan primer koji ilustruje razmere problema. Finansijski konglomerat sa sedištem u Kambodži navodno je između 2021. i 2025. godine oprao najmanje četiri milijarde dolara nezakonitih prihoda, koristeći istu infrastrukturu za prevare povezane sa organizovanim kriminalom i za pranje sredstava ukradenih u sajber napadima koje FATF dovodi u vezu sa Severnom Korejom.
Drugi slučaj iz Evrope bliži je našem dvorištu. Španska Guardia Civil je u junu 2025. razbila međunarodnu mrežu za investicione prevare u kriptovalutama, za koju se sumnja da je oprala oko četiristo šezdeset miliona evra, novac prevaren od više od pet hiljada žrtava širom sveta.
Ovo nisu apstraktne brojke. To su ljudi koji su izgubili životnu ušteđevinu verujući u digitalne prilike koje su bile pažljivo dizajnirane da ih oštete.
FATF takođe upozorava da se veštačka inteligencija sve češće koristi za izvršenje finansijskih prevara. Kriminalci koriste deepfake tehnologiju, sintetičke identitete, automatizovane prevare, AI alate za hakovanje i lažno regrutovanje zaposlenih.
„Kriminalne organizacije koriste globalnu prirodu virtuelne imovine za prevare, pranje novca, finansiranje terorizma i zaobilaženje sankcija, dok države kasne u sprovođenju međunarodnih standarda." — Gajls Tomson, predsednik FATF-a
Šta ovo znači za srpskog poljoprivrednika
Na prvi pogled, FATF izveštaj i srpska poljoprivreda nemaju dodirnih tačaka. Ali pogledajmo bolje. Srpski agrarni sektor decenijama vuče dva osnovna problema: neregistrovani promet i nesrazmeru između onoga što se proizvede i onoga što se prijavi. U eri kada se novac može prebaciti preko granica u sekundi, bez identifikacije pošiljaoca ili primaoca, upravo ti tradicionalni problemi postaju još opasniji — jer se lako mogu spojiti sa novim digitalnim kanalima.
Offshore platforme za trgovinu kriptoimovinom i ubrzani razvoj decentralizovanih finansija (DeFi) predstavljaju poseban izazov. FATF ocenjuje da ove platforme postaju jedna od najvećih potencijalnih slabosti globalnog sistema za sprečavanje pranja novca. Za srpske institucije koje već imaju problema sa praćenjem klasičnih novčanih tokova u agraru, ovo znači da će nadzor postati još kompleksniji.
Banke i regulisane kripto-kompanije sve više ulaze u saradnju sa DeFi projektima, što dodatno otvara prostor za zloupotrebe. U srpskom kontekstu, gde je finansijska pismenost u ruralnim sredinama i dalje niska, rizik da poljoprivrednik postane žrtva investicione prevare u kriptovalutama nije teorijski — on je realan.
Zaključak
FATF-ov izveštaj je poziv na budnost. Srbija mora da ojača nadzor zasnovan na proceni rizika, dosledno primeni pravila o razmeni podataka pri transferima kriptoimovine i strože kontroliše stabilne kriptovalute i neregistrovane digitalne novčanike. Za poljoprivredu to znači jedno: dok god postoji crno tržište, gotovina ispod stola i neprijavljen promet, digitalni kanali samo daju kriminalcima novo oruđe. A poljoprivrednik ostaje na istom mestu — čekajući subvenciju i pitajući se zašto je sistem uvek korak iza onih koji ga iskorišćavaju.
Izvor: Biznis.rs, 17. jul 2026.
💬 0 komentara