Prvi plodovi padaju u sanduke, a sa njima i prve brojke koje će odrediti ton cele sezone. Pojedini otkupljivači i proizvođači u Srbiji izašli su sa početnom cenom od 550 dinara po kilogramu maline, što je signal početka berbe koja svake godine pokrene ceo agrarni jugozapad zemlje. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ovogodišnji rod procenjuje se na oko dvadesettrehiljada tona — trećinu više nego prošle godine. Ali iza tih brojeva krije se priča o padu, nerealnim statistikama i borbi za ugled srpske maline na svetskom tržištu.
Šta se dešava na terenu
Ova sezona kreće u drugačijem ambijentu nego prethodne. Nema zaliha u hladnjačama, nema ni značajnijeg uvoza koji bi pritiskao cenu. Proizvođači to ističu kao pozitivan znak, ali i kao dokaz da se konačno počelo računati sa domaćim plodom. „Nemamo ove godine zaliha, nemamo uvoznu, što su uvozili — uvozili su", kažu iz redova proizvođača, dodajući da su se godinama borili da se uvozna malina deklariše i da se više ne meša sa srpskom. Poslednje godine, naime, pojavljivali su se virusi i bolesti koji su upravo preko uvoznih količina ulazili u sistem domaće proizvodnje.
Ipak, povećan rod za trećinu ne znači povratak na stare brojeve. Dvadesettrehiljada tona je i dalje znatno ispod potencijala domaće proizvodnje, koji merioci procenjuju znatno više. Razloga za pad ima mnogo — od suše do pogrešnih proizvodnih i trgovačkih praksi, ali jedan broj posebno bode oči.
Tri puta manje hektara nego što kažu papiri
Stručnjaci procenjuju da se malina u Srbiji danas uzgaja na između osam i deset hiljada hektara. To je gotovo tri puta manje nego što pokazuju pojedine zvanične evidencije. Razlog za tu razliku, kažu upućeni, leži u zloupotrebama subvencija — površine su se godinama uvećavale na papiru kako bi se povukli novac, a na terenu plantaže nisu ni postojale ili su odavno propale.
Srbija ne bi trebalo da uvozi malinu. Uprkos padu proizvodnje, zadržali smo visok kvalitet plodova i vodeću poziciju po broju i kvalitetu hladnjača. Problem nije u kapacitetima — problem je u tome kako se njima upravlja. — sagovornik iz struke
Suša je pogodila proizvodnju, to je činjenica. Ali stručnjaci su jednoglasni: suša je samo ubrzala ono što su loše prakve godinama radile. Neredovna rezidba, neadekvatna zaštita, odsustvo navodnjavanja i tržište na kojem otkupljivači diktiraju uslove — sve je to dovelo do toga da se proizvođač na kraju sezone pita ima li smisla i sledeće.
Srbija na trećem mestu: Poljska i Ukrajina prestižu
Kada se posmatra količina izvoza zamrznute maline, Srbija više nije na vrhu. Pala je na treće mesto, iza Poljske koja je izvezla oko tridesettrihiljada tona i Ukrajine sa dvadesetpet hiljada i četristo tona. Srbija je ostvarila izvoz od oko devetnaest hiljada tona. Razlika je jasna i bolna — zemlja koja je decenijama bila sinonim za malinu na svetskom tržištu sada gleda dve zemlje kako je pretiču.
Sa druge strane, postoji i dobra vest. Izvoznicima iz Srbije pogodovao je rast izvoznih cena maline, koje su tokom 2025. godine porasle sa 3,54 na 4,88 evra po kilogramu. To znači da manje robe donosi više novca po jedinici — ali to je utišanje koje traje dok tržište ne popuni konkurencija koja ima veće količine.
Uvozna malina kao srpska: Problem koji truje ugled
Udruženje malinara „Vilamet" upozorava na praksu koja godinama predstavlja ranu na telu domaće malinarske industrije. Domaće tržište preplavljeno je malinom stranog porekla koja se u Srbiji prepakuje i potom izvozi kao srpska. Proizvođači traže da se to spreči, da se smanji uvoz i da uvozna malina jasno označava zemljom porekla.
Kada kupac u Evropskoj uniji nađe nedozvoljene materije ili loš kvalitet u proizvodu koji nosi oznaku porekla iz Srbije, mi svi plaćamo cenu. Ne samo taj otkupljivač — cela grana. — izjava iz Udruženja malinara „Vilamet"
Ovo nije puko naricanje. Ugled srpske maline na EU tržištu građen je decenijama, i svaki incident sa reziduama ili lošim kvalitetom ruši ga brže nego što se gradi. Stručnjaci upozoravaju da upravo mešanje uvozne i domaće maline narušava taj ugled, a posledice se osete u padu cena i gubitku dugoročnih kupaca.
Ministarstvo najavljuje ugovore i podsticaje
Iz Ministarstva poljoprivrede navode da rade na uspostavljanju obaveznih ugovornih odnosa između proizvođača i otkupljivača, čime bi proizvođači dobili veću sigurnost prilikom prodaje. Podsećaju i na podsticaje za sisteme za navodnjavanje, nabavku mehanizacije i modernizaciju gazdinstava.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ocenio je da cenu maline određuju ponuda i potražnja, te da će ove godine manja ponuda verovatno pozitivno uticati na tržište. Istovremeno je poručio da proizvođači moraju ulagati u nove tehnologije, protivgradne mreže i osiguranje, jer se proizvodnja više ne može oslanjati isključivo na vremenske prilike.
Proizvodnja se više ne može oslanjati isključivo na vremenske prilike. Ko ne ulaže u navodnjavanje, protivgradne mreže i osiguranje — taj kocka, ne proizvodi. — Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede
Šta ovo znači za čoveka na terenu
Petstotpedeset dinara po kilogramu je početna cena, i to je važno naglasiti. U sezoni maline, početna cena retko ostaje ista do kraja — obično pada kako berba uzima mahom i kako količine pristižu na tržište. Pitanje je samo koliko će pasti i da li će se zadržati iznad nivoa koji pokriva troškove proizvodnje.
Za proizvođača u Arilju, Brusniku ili Ivanjici, ova godina donosi opremanje. Rod je veći, kvalitet je dobar, nema zaliha koje bi pritisle cenu. Ali na drugoj strani stoji činjenica da je Srbija pala na treće mesto u izvozu, da se uvozna malina prodaje kao srpska i da zvanična evidencija hektara nema veze sa stvarnošću. Svaki od tih problema vredi koliko i povećan rod za trećinu.
Rast izvoznih cena sa 3,54 na 4,88 evra po kilogramu je pozitivan signal, ali on ne može sam da nadoknadi gubitak količina. Poljska i Ukrajina ne stoje mirno — one šire proizvodnju, ulažu u tehnologiju i osvajaju tržišta koja su nekada bila naša. Srbija ima kvalitet ploda i mrežu hladnjača koje spadaju u evropski vrh. Ono što nema je dosledna politika koja bi te prednosti pretvorila u tržišnu dominaciju.
Obavezni ugovori između proizvođača i otkupljivača su dobar potez, ako se sprovedu. Podsticaji za navodnjavanje i mehanizaciju su neophodni, ako stignu na vreme. Ali sve to ne znači ništa ako se uvozna malina i dalje prepakuje i izvozi pod srpskom etiketom. Taj problem rešava se zakonom i kontrolom, ne preporukama.
Zaključak urednika
Ova sezona krene dobro — cene su pristojne, rod je veći, kvalitet obećava. Ali ko god je godinama pratio srpsku malinu zna: početne brojke su obećanje, a kraj sezone je račun. Srbija više nije prva u izvozu, više ni druga — i dok god se papirne hektare subvencionišu, a prave plantaže propadaju, neće biti ni treća. Malina ne čeka nikoga, a tržište još manje.
Izvor: AgroSmart, 18. jul 2026.
💬 0 komentara