Kada najveći proizvođač pšenice u Evropskoj uniji izgubi deo roda, to nije samo francuski problem. To je signal koji će dopreti do svake žitnice na našim prostorima, od Vojvodine do Pomoravlja, pre nego što se završi ova žetva.
Šta se zapravo dogodilo u Francuskoj
Francuska ove godine neće moći da ponovi prošlogodišnji nivo proizvodnje meke pšenice. Razlog nije bolest, nije štetočina, nije ni cena đubriva — razlog je vrućina. Više uzastopnih toplotnih talasa, praćenih dugim periodima bez ikakvih značajnijih padavina, ubrzalo je sazrevanje useva i primoralo proizvođače da krenu u žetvu ranije nego što je uobičajeno. Prema procenama francuskih stručnjaka, očekuje se da će rod meke pšenice biti oko četiri odsto manji u odnosu na prošlu godinu.
Ironija je u tome što je sama žetva počela u povoljnijim uslovima nego prošle godine. Tada su obilne padavine otežavale radove na njivama i stvarale probleme koji se pamte. Ove godine, problem nije bio višak vode — nego njen potpuni nedostatak u najkritičnijem trenutku. Završnica vegetacije bila je izuzetno nepovoljna. Toplota je skratila nalivanje zrna, a to je faza u kojoj se odlučuje da li ćeš imati prinos od šest ili osam tona po hektaru.
Četiri odsto zvuči malo — dok ne pomnožiš
Četiri odsto manje pšenice u Francuskoj zvuči kao margina, kao statistička greška. Ali Francuska nije bilo koja zemlja — ona je najveći proizvođač pšenice u Evropskoj uniji i ima značajan uticaj na evropsko tržište žitarica. Kada njen rod padne, to se oseti u ponudi celog kontinenta.
A problem ne staje na francuskim granicama. Visoke temperature pogodile su i druge velike proizvođače: Nemačku, Poljsku, Mađarsku i Španiju. Kada pet najvećih proizvođača u EU istovremeno imaju toplotni stres, ne radi se o lokalnom incidentu — radi se o sistemskom udaru na evropsku ponudu žitarica.
Ovo nije puko redukcija broja kilograma po hektaru. Ovo je promena u načinu na koji Evropa proizvodi hranu — i ta promena je već u toku.
Ovakav scenario srpski proizvođači poznaju iz prve ruke. Vojvodina je prošle godine imala sličnih problema sa visokim temperaturama u završnici vegetacije. Kada toplomer pređe trideset pet stepeni u junu, pšenica ne pita — ona prestaje da naliva zrno. Jednostavno, zatvara se. I nijedan agrohemijski preparat to ne može da popravi.
Letnji usevi — prava katastrofa je još pred nama
Dok se za pšenicu bar može reći da je završila svoj ciklus i da je nažnječena, letnji usevi su još uvek na njivama. I tu situacija postaje ozbiljna.
Kukuruz, suncokret i soja nalaze se u osetljivim fazama razvoja — cvetanje, formiranje klipa, nalivanje zrna — i to je tačno onaj trenutak kada biljka ne sme da oseti stres. A stres je sve što ove godine dobija. Dugotrajna suša i temperature koje ne padaju ispod trideset stepeni ni noću predstavljaju udar od kog se letnji usevi teško oporavljaju.
Kada kukuruz u fazi metlice i svile primi ovakav toplotni udar, ne pada samo prinos — pada i kvalitet. A to onda vrti lanac sve do cene stočne hrane, mleka i mesa.
Procene govore da bi francuski rod kukuruza mogao da bude među najmanjima u poslednjih nekoliko decenija. Nekoliko decenija. To nije izraz koji se koristi lako u poljoprivrednoj statistici. To znači da francuski farmeri ne pamte gore godine od ove — ili pamte, ali ih je jako malo.
Šta ovo znači za Srbiju
Srbija nije Francuska, ali jeste deo istog tržišta kada su žitarice u pitanju. Naša pšenica, naš kukuruz i naš suncokret ne žive u vakuumu — oni žive na evropskom tržištu čije se cene formiraju na osnovu ponude i tražnje celog kontinenta.
Kada Francuska, Nemačka i Poljska istovremeno gube deo roda, evropska ponuda se sužava. Kada se ponuda sužava, cene rastu. To je osnovni mehanizam koji svaki ratar u Vojvodini razume — i to je razlog zašto vest o francuskoj pšenici nije samo informativna, već i ekonomska.
Sa druge strane, ako i srpski letnji usevi pretrpe sličan udar — a sudeći po temperaturama koje smo imali ovog leta, realno je očekivati da će i kod nas biti gubitaka — onda ćemo imati situaciju u kojoj i ponuda pada i tražnja raste. To je scenario koji u kratkom roku donosi više cene proizvođačima, ali u dužem roku stvara pritisak na celokupnu lanac snabdevanja hranom.
Dobra vest, ako je uopšte ima, jeste da kvalitet francuskog zrna pšenice za sada ostaje zadovoljavajući. Suvo vreme tokom žetve, koje je prouzrokovalo gubitke u prinosu, istovremeno je sačuvalo kvalitet zrna. Nema vlažnog zrna, nema klijavosti, nema fuzarije. Ali kako francuski stručnjaci sami napominju — konačna slika biće poznata tek kada se žetva završi u svim glavnim proizvodnim oblastima. Dok god ima klasa na njivi, procena ostaje procena.
Sejina procena
Francuska gubi četiri odsto pšenice i možda deceniju u kukuruzu. Evropa gubi sigurnost u svoju proizvodnju. A mi u Srbiji gubimo vreme ako mislimo da nas se to ne tiče. Klima više ne pita ko je na kojoj geografskoj širini — pita samo da li imaš sistem za navodnjavanje i da li znaš kad treba da ubereš. Ko nije spreman, biće spreman na teži način.
Izvor: Agro TV, 19. jul 2026.
💬 0 komentara