Dok svetske berze gore i gasnu na svaku vest o suši ili poplavi, srpski njive mirno daju ono što najbolje umeju — hranu. Ovogodišnji rod pšenice, prema svim dosadašnjim pokazateljima, obećava, a ako se vreme održi do kraja leta, poljoprivredna sezona mogla bi da postane glavni saveznik u borbi protiv inflacije. Pitanje je samo da li će domaća proizvodnja biti dovoljna da amortizuje pritiske koji nam stižu sa globalnih tržišta.
Zašto je ovaj trenutak ključan
Inflacija je poslednjih godina postala trajni saputnik srpske ekonomije, a hrana je u toj priči glavni krivac ili glavni spas — zavisno od toga kakav je rod. Kada poljoprivredna sezona krene po zlu, svaki lanac trpi: od proizvođača preko prerađivača do potrošača na tezgi. Kada je sezona dobra, kao što se nazire ove godine, efekat je obrnut — cene se stabilizuju, inflacija usporava, a narodna banka lakše diše.
Ovo nije mala stvar. Srbija je zemlja u kojoj hrana čini značajan deo potrošačke korpe, pa svaki pomak u prinosima direktno utiče na to koliko dinara izdvojite na pijaci i u marketu. Dve-tri sezone zaredom sa lošim rodom mogu da poremete i pažljivo isplaniranu monetarnu politiku. Zato ono što se sada dešava na njivama nije samo poljoprivredna priča — to je makroekonomska priča sa konkretnim posledicama po svaki domaćinstvo.
Svetske berze i špekulanti: Kafa kao primer
Klimatske promene su ponovo uzdrmale globalna tržišta poljoprivrednih proizvoda. Vest o nepovoljnim vremenskim uslovima bila je dovoljna da pokrene lavinu — strahovanja od manjka ponude i rasta cena preplavila su berze pre nego što je iko stigao da izmeri stvarne posledice. Cena kafe je na njujorškoj berzi u jednom trenutku skočila za čak petnaest odsto, što je odmah pokrenulo priče o novom talasu poskupljenja. Međutim, tržište se ubrzo vratilo u ravnotežu i cena je krenula naniže.
Ekonomista Zoran Grubišić objašnjava da na robnim berzama deluju špekulanti i hedž fondovi koji se rukovode očekivanjima, a ne stvarnošću. Oni često podižu cene više nego što realne okolnosti opravdavaju.
„Međutim, tržište ih je prevarilo. Precenili su očekivanja i cena se u drugoj polovini jula polako i značajno koriguje naniže." — Zoran Grubišić, ekonomista
Ovo je važno razumeti zato što se isti mehanizam špekulacije preko noći može preneti i na naše tržište. Srpski proizvođač ne kontroliše globalne cene, ali može da računa na to da dobar rod kod kuće stvara tampon između njegovih troškova i onoga što plaća potrošač. Svetska berza je jedno, a njiva u Banatu ili Bačkoj je sasvim drugo.
Domaća sezona: Razlozi za optimizam
Dok se svet pali i gasi na svaku prognozu vremena, prvi pokazatelji ovogodišnje sezone u Srbiji ulivaju optimizam. Žaklina Spasić ocenjuje da bi ova godina, prema dosadašnjim rezultatima, mogla da se svrsta među uspešnije poljoprivredne sezone. Dobar rod pšenice i povoljni vremenski uslovi doveli su do toga da je perspektiva za tu kulturu relativno dobra.
„Presudna će biti dešavanja u julu, ali dosadašnje informacije ukazuju na mogućnost veoma dobrog roda i ostalih kultura." — Žaklina Spasić, analitičarka
Kratak pasus za razmišljanje: pšenica je već ubačena u ambare, ali kukuruz i suncokret još stoje na njivi. Jul i avgust su meseci u kojima se odlučuje da li će sezona biti pamtljiva po plusu ili po minusu. Jedna oluja, jedan talas vrućine u pogrešno vreme — i slika se menja.
Inflacija na raskršću: Šta kažu brojevi
Ekonomisti procenjuju da bi povoljni rezultati u poljoprivredi mogli da doprinesu zadržavanju inflacije u planiranim okvirima do kraja godine. Ivan Nikolić ističe da se dobra poljoprivredna godina već odrazila na povoljnije cene hrane, koje su ključne za ukupno kretanje inflacije.
„Kada posmatramo period do kraja godine, možemo reći da će inflacija sigurno ostati u okvirima koje projektuje Narodna banka Srbije, a moguće je da bude i nešto niža u odnosu na početne projekcije." — Ivan Nikolić, ekonomista
Prema Nikolićevim rečima, postoje naznake da bi međugodišnja inflacija već u julu mogla da bude niža od dosadašnjih procena i da se kreće oko dva i šest desetina ili dva i sedam desetina odsto. To su brojevi koji zvuče malo, ali u ekonomiji gde svaki decimalni pomak znači milijarde dinara u kupovnoj moći građana — to je velika stvar.
Pritom treba imati na umu da inflacija od dva i sedam desetina odsto nije rezultat samo dobre sezone. Tu su i monetarna politika Narodne banke, kretanje dinara prema evru, cene energenata i globalni lanci snabdevanja. Ali hrana je u toj jednačini promenljiva koja najdirektnije pogađa kućni budžet. Kad je hrana jeftinija, sve ostalo lakše pada na mesto.
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Ovde moram da kažem svoje. Dobar rod je dobar za sve — za državu, za potrošača, za privredu. Ali za samog poljoprivrednika, dobar rod nije automatski dobar rezultat. Cene inputa su porasle, troškovi proizvodnje su veći nego pre godinu ili dve, a otkupne cene ne prate uvek taj rast. Dobar rod pšenice od, recimo, šest i po tona po hektaru vredi koliko i otkupna cena po kilogramu dozvoli. A ta cena se ne formira isključivo na osnovu prinosa na našim njivama — formira se na berzama u Parizu i Čikagu, gde špekulanti iz Grubišićevog primera i dalje vode glavnu reč.
Dakle, srpski poljoprivrednik može da ima sjajan rod i da mu prinos bude iznadprosečan, a da na kraju računice pokažu da je zarada ista kao prošle godine sa lošijim prinosom. To je paradoks koji u ovoj priči niko od ekonomista ne pominje, a koji je za čoveka na terenu jedini račun koji se računa.
Sa druge strane, stabilnije cene hrane znače i stabilnije otkupne cene. Ako inflacija uspori, ako se cene ne pomeraju nagore svakog meseca, proizvođač lakše planira. Zna koliko će mu trebati za đubrivo sledeće sezone, koliko za gorivo, koliko za radnu snagu. Ta predvidljivost je vrednija od bilo koje jednokratne poticajne mere.
Zaključak
Ovogodišnja poljoprivredna sezona, ako se vreme ne oglasi negde u avgustu, mogla bi da bude jedna od onih koje se pominju godinama — ne zato što je rekordna, nego zato što je stabilna. A stabilnost je u današnjem svetu poljoprivrede vrednija od rekorda. Dok svet gori na špekulacijama, naši ratari mirno žanju i seju. To je možda i najveća prednost koju Srbija ima u ovom trenutku — ne zato što smo najbolji, nego zato što nas svetske berze još uvek ne mogu da sruše kad je naš rod dobar.
Izvor: Agro News, 18. jul 2026.
💬 0 komentara