Kada čovek provede celu godinu pregibajući se nad zasadima, uloži poslednji dinar u đubrivo, zaštitu i radnu snagu, a na kraju čeka da mu neko ko nikad nije kročio u malinjak odlučuje koliko vredi njegov trud — onda je jasno zašto iz Arilja stiže poruka koja više liči na uzvik nego na saopštenje. Udruženje proizvođača maline "Vilamet" iz Arilja uputilo je javnosti zahtev za hitnim povećanjem otkupne cene, ocenjujući da više ne postoji nijedan opravdan razlog da proizvođači budu izloženi neizvesnosti nakon završetka ovogodišnje berbe. I dok se svetsko tržište muči sa manjkom maline, a potražnja drži visoko, srpski malinar ponovo stoji pred istim zidom — čeka cenu koja nikako da stigne.
Zašto je baš sada trenutak za obračun
Ovo nije prvi put da malinari iz Arilja dižu glas, ali jeste trenutak u kojem se okolnosti na strani proizvođača slažu kao retko kad. Ovogodišnji rod maline je, prema navodima Udruženja "Vilamet", značajno manji nego prethodnih godina, što bi u normalnim tržišnim uslovima automatski značilo rast cene. Istovremeno, na svetskom tržištu vlada manjak ovog voća, a potražnja ostaje na visokom nivou. Ta dva faktora — manji rod kod kuće i manjak na globalnom nivou — trebalo bi da budu dovoljan argument za formiranje cene koja poštuje proizvođača. Umesto toga, malinari kažu da im se uskraćuje otkupna cena koja odgovara stvarnoj vrednosti njihovog proizvoda, što ocenjuju kao neprihvatljivu praksu.
Srpska malina je decenijama jedan od najvažnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda. Arilje i okolina čine srce te proizvodnje, a generacije porodica žive od ove kulture. Problem je što taj strateški značaj nikada nije u potpunosti pretočen u sistem koji štiti proizvođača odvolje otkupljivača.
Šta tačno traže malinari iz Arilja
Udruženje "Vilamet" u svom saopštenju ne baca kamen na jedno dvorište. Oni pozivaju sve proizvođače da jedinstveno nastupe prema otkupljivačima i zatraže povećanje otkupne cene, ocenjujući da se samo zajedničkim delovanjem može zaštititi interes malinara i sprečiti da se o njihovoj budućnosti odlučuje bez njihovog učešća. Ovo je ključna rečenica, jer govori o strukturi problema — individualno, svaki proizvođač je slab pregovarač. Kolektivno, oni su snaga sa kojom se mora računati.
Malina nije proizvod koji nastaje bez truda. To je kultura koja zahteva ogromna ulaganja i svakodnevni rad tokom cele godine. Zato njena cena mora biti dostojna rada proizvođača, a ne rezultat odugovlačenja i neizvesnosti. — saopštenje Udruženja "Vilamet"
Proizvodnja maline je, kako navode iz Udruženja, jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede. To nije fraza kojom se traži sažaljenje. To je činjenica koju svaki ko je ikada radio u malinjaku potvrđuje bez razmišljanja. Velika finansijska ulaganja, celogodišnji rad i kontinuirana briga o zasadima nisu opcija — to je uslov da zasim uopšte rodi. A kada rod naposletku stigne, i kada je pritom manji nego obično, proizvođač ostaje na milost i nemilost otkupljivača koji formiraju cenu po svom nahođenju.
Poseban apel upućen je Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Proizvođači od institucija očekuju aktivnije uključivanje u rešavanje problema na tržištu maline, a ton kojim to traže nije ni blizak diplomatskom.
Od Ministarstva poljoprivrede očekujemo da stane uz proizvođače, a ne da ćuti dok se urušava jedna od najvažnijih izvoznih grana srpske poljoprivrede. — saopštenje Udruženja "Vilamet"
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Ova priča nije samo o Arilju i nije samo o malini. Ona je o odnosu između proizvođača i otkupljivača u srpskoj poljoprivredi, gde je taj odnos hronično asimetričan. Proizvođač snosi sve rizike — vremenske uslove, bolesti, skočene inpute, radnu snagu — dok otkupljivač snosi samo rizik tržišta, i taj rizik redovno prebacuje na proizvođača kroz nižu otkupnu cenu. Kada je rod dobar, cena pada zbog "pogltačke ponude". Kada je rod slab, cena ne raste onoliko koliko bi tržište diktiralo, jer otkupljivači znaju da proizvođač ne može da čeka — mora da proda jer mu treba novac za sledeću sezonu.
Manji rod ove godine, u kombinaciji sa manjkom na svetskom tržištu, trebalo bi da bude idealan trenutak za proizvođača. Ali upravo taj manji rod je i razlog zašto je pregovaračka pozicija teža — manje robe znači manje pregovaračke mase, i otkupljivači to znaju. Zato je poziv na jedinstvo proizvođača jedina logična strategija. Podeljeni malinari su lak plen. Ujedinjeni, oni mogu da formiraju cenu koja odražava stvarne troškove proizvodnje i realno stanje na međunarodnom tržištu.
Apel Ministarstvu poljoprivrede je posebno osetljiv deo priče. Institucija koja bi trebalo da bude arbitar i zaštitnik domaće proizvodnje često se ponaša kao posmatrač. U sistemu gde nema minimalne otkupne cene za malinu, gde nema obaveznih ugovora koji štite proizvođača, i gde je tržište prepušteno slobodnoj igri snaga, proizvođač je uvek na gubitničkoj strani. Ministarstvo može da kaže da ne može da reguliše cenu u tržišnoj ekonomiji, i to je delimično tačno. Ali može da stvori mehanizme koji bi sprečili monopsonski pritisak otkupljivača, i to je deo posla koji se u Srbiji redovno izbegava.
Naredni dani će pokazati da li će zahtevi proizvođača naići na odgovor otkupljivača i nadležnih institucija. Malinari iz Arilja su, međutim, jasni: od svojih zahteva neće odustati sve dok otkupna cena ne bude usklađena sa realnim stanjem na domaćem i međunarodnom tržištu. Posle dugog perioda čekanja, obećanja i neizvesnosti, kažu, došlo je vreme da njihov rad bude adekvatno vrednovan.
Ako srpska poljoprivreda želi da zadrži ljude na njivama i u malinjacima, cena rada mora da prestane da bude predmet milosti i nemilosti. Malina zaslužuje cenu koja se ne traži — koja se plaća.
Izvor: Agro TV, 19. jul 2026.
💬 0 komentara