Dok srpski vinari još uvek računaju dinare po litri i bore se sa klimatskim izazovima, u Nemačkoj se vodi prava politička bitka oko jedne flaše penušca. Poslanici vladajućih demohrišćana (CDU/CSU) u Bundestagu najavili su da će glasati protiv povećanja poreza na penušavo vino koje su im njihovi koalicioni partneri socijaldemokrate (SPD) servirali bez dogovora — a razlozi idu od fiskalnih do zdravstveno-političkih, ostavljajući vinare u naponu najveće sezone zabrinute.
Carstvo, ratna flota i jedna čudna taksa
Da bismo razumeli zašto Nemačka danas uopšte ima poseban porez na penušavo vino, moramo se vratiti skoro sto dvadeset godina unazad. Početkom prošlog veka Nemačko carstvo uvodi taksu na penušac sa jednim jedinim ciljem — finansiranje ratne flote. Ratovi su prošli, carstvo je nestalo, ali porez ostao. Danas za standardnu flašu od sedamsto pedeset mililitara, ukoliko piće sadrži više od šest odsto alkohola, nemački državni budžet naplaćuje tačno jedan evro i dva centa. To je mala, ali simptomatična priča o tome kako se poreske namere rode u jednom istorijskom trenutku, a prežive decenijama kao politički artefakt koji niko ne želi da dira — dok ne dođe koalicija koja ga posluži kao sredstvo budžetskog popunjavanja.
Šta nacrt zakona predviđa
Nemačka vlada pokrenula je proceduru za nacrt zakona koji bi od prvog januara sledeće godine povećao porez na žestoka pića poput ruma i votke za dvadeset odsto. Pritom, veći namet bi se odnosio i na penušavo vino i šampanjac, ali ne i na pivo i obično vino — što je detalj koji vinari penušca odmah registruju kao diskriminaciju unutar iste industrije. Ministar finansija Lars Klingbajl, član SPD-a, procenjuje da bi ova mera donela dodatnih četiristo pedeset pet miliona evra godišnjih prihoda. Klingbajl je meru obrazložio i argumentima zdravstvene politike, pozivajući se na preporuku komisije koju je imenovalo Ministarstvo zdravlja. Ta komisija je procenila da bi, usled smanjenja konzumacije alkohola, godišnje moglo da se spreči oko hiljadu slučajeva raka. Brojka je ozbiljna i ne može se tek tako odbaciti, ali pitanje koje vinari postavljaju je drugačije: zašto teret pada na penušac, a ne na pivo?
Povećanje poreza, naročito u sada veoma napetoj situaciji u vinskoj privredi, bilo bi potpuno pogrešan signal. — Johanes Štajniger, portparol poslaničke grupe CDU/CSU za agrarnu i prehrambenu politiku
Štajniger je za „Politico" otvoreno kritikovao Klingbajlov postupak, naglašavajući da povećanje poreza nije dogovarao sa demohrišćanima. U koalicionoj vladi, to znači jednu jedinu stvar — nacrt zakona ima ozbiljan politički problem pre nego što uopšte stigne do glasačkih dugmića u Bundestagu.
Zašto ovo važi i srpskim vinarima
Možda se pitate šta nas u Srbiji brine za nemački porez na šampanjac. Odgovor je jednostavniji nego što deluje. Nemačka je jedna od ključnih destinacija za izvoz srpskih vina, uključujući i penušava vina koja su u poslednjih deset godina doživela pravi kvalitativni preporod. Srpski proizvođači penušca metodom klasične fermentacije u boci već konkurišu na evropskom tržištu, a svaka promena poreskog režima u Nemačkoj direktno utiče na cenovnu poziciju svih uvoznih penušavih vina na tom tržištu. Ako nemački potrošač plaća veći porez na domaći sekt, logično je da će i uvozna penušava vina — koja podležu istom nametu pri prodaji u Nemačkoj — postati skuplja na policama.
Kada politika počne da bira koji alkohol je 'dobar' a koji 'loš' po zdravlje, vinari penušca uvek ispadnu na gubitničkoj strani, iako penušac po sadržaju alkohola često stoji niže od običnog vina. — komentariše se u vinarskim krugovima
Tu dolazimo do suštine problema koja nije samo nemačka. Poreska politika koja razlikuje pivo i obično vino, s jedne strane, od penušca i žestokih pića, s druge, nema nikakve veze sa sadržajem alkohola u čaši. Penušavo vino od šest i po odsto alkohola tretira se kao žestoko piće, dok obično vino od trinaest odsto prolazi bez posebnog nameta. To je paradoks koji vinari u Srbiji dobro poznaju iz sopstvene prakse — jer i kod nas subvencije i poreske olakšice često prate logiku koja nema mnogo veze sa stvarnim ekonomskim položajem proizvođača.
Šire implikacije za agrarnu politiku EU
Ova nemačka priča je, u suštini, primer kako se agrarna politika u Evropi sve češće meša sa zdravstvenom i fiskalnom. Ministar finansija iz SPD-a povezuje porez na alkohol sa prevencijom raka, i to je argument koji teško pobijati na emotivnom nivou. Ali kada ista vlada izuzme pivo i obično vino iz povećanja, poruka postaje kontradiktorna: alkohol iz piva navodno ne izaziva rak, a alkohol iz penušca izaziva? Vinarska industrija u Nemačkoj već godinama prolazi kroz težak period — klimatske promene, pad potrošnje, konkurencija jeftinijih uvoznih penušaca iz Italije i Španije. Dodavanje poreskog tereta u ovom trenutku je, kako Štajniger kaže, „pogrešan signal" — i teško je ne složiti se sa tom ocenom.
Srpski vinari penušca, pak, treba da prate ovaj razvoj događaja sa posebnom pažnjom. Ako nacrt prođe Bundestag u trenutku kada demohrišćani ne uspeju da ga blokiraju, tržište penušavih vina u Nemačkoj će se suziti, a konkurencija za police će postati još oštrija. Za naše proizvođače koji već plaćaju visoke troškove izvozne dokumentacije, sertifikacije i transporta, svaki dodatni cent na strani potrošača znači gubitak prostora za cenovnu konkurentnost.
Poreska politika koja se pravda zdravljem, a izuzima pivo, nije politika javnog zdravlja — to je fiskalna politika obučena u beli mantil. A vinari, bilo u Majncu ili u Vršcu, to znaju bolje nego bilo koji ministar finansija.
Izvor: Agro TV, 21. jul 2026.
💬 0 komentara