Pšenica konačno diže glavu: plus četiri procenta na berzi, ali kome se isplati čekati?

[Pšenica konačno diše punim plućima] — [Šta rast od četiri procenta znači za džep srpskog ratara] Dok su proizvođači u Srbiji poslednjih meseci navikli da svaka vest o kretanju cena žita donosi više brige nego razloga za optimizam, prošla nedelja na Produktnoj berzi u Novom Sadu donela je redak i ohrabrujuć prizor. Pšenica je zabeležila skok od više od četiri procenta, preuzimajući lavovski deo ukupnog prometa i postavši apsolutni lider trgovanja. Ipak, ključno pitanje koje trenutno muči svako gazdinstvo koje je ove godine uložilo trud u setvu ove kulture glasi: da li je ovo početak ozbiljnijeg oporavka tržišta ili samo trenutni bljesak na inače tromoj berzanskoj sceni? Odgovor na ovo pitanje diktiraće strategiju prodaje za naredne nedelje. Produktna berza a.d. Novi Sad u svom najnovijem izveštaju zabeležila je da je pšenica učestvovala sa čak 73% u ukupnom prometu, što nije slučajna pojava već rezultat sezonskih faktora. Letnji meseci tradicionalno donose raspoloživanje sa lagera, a proizvođači koji su sačuvali kvalitetno zrno sada pregovaraju sa znatno jačom pozicijom. Povećana tražnja direktno je uslovila rast cene od 4,03% u odnosu na prethodnu nedelju, što predstavlja jedan od najizraženijih sedmičnih skokova u poslednjih nekoliko meseci. Kupoprodajni ugovori zaključivani su za pšenicu proteinskog sadržaja od 11,5 do 13%, u cenovnom opsegu od 20,10 do 20,40 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponderisana cena stabilizovala se na 20,31 dinar bez poreza, odnosno 22,34 dinara sa uračunatim PDV-om. Dok pšenica i stočni ječam, koji je takođe zabeležio rast od 1,52% i dostigao ponderisanu cenu od 18,00 dinara bez PDV-a, prkose letnjoj uspavanosti, situacija sa drugim kulturama je daleko kompleksnija. Tržište kukuruza ostalo je mirno, sa cenom od 20,34 dinara bez PDV-a, što ukazuje na to da se veliki igrači još uvek uzdržavaju od masovnijeg ulaska u trgovinu. S druge strane, soja i uljana repica suočavaju se sa problemom nespojivosti ponude i tražnje. Kod soje, razlika od svega pola dinara između onoga što kupci nude i što prodavci traže, blokirala je zaključivanje bilo kakvih ugovora. Na špediciji od hiljadu tona, ta razlika predstavlja gubitak od pet hiljada evra, zbog čega ni jedna strana ne želi da popusti. Uljana repica je u još gorem položaju; nudi se po 495 evra po toni, ali konkretnih ponuda za kupovinu jednostavno nema. Za srpskog poljoprivrednika, ova berzanska slika nosi dvojaku poruku. Rast cene pšenice na nivo od preko 20 dinara svakako je dah svežeg vazduha za one koji su uspeli da sačekaju bolji trenutak, posebno u poređenju sa prolećnim cenama koje su se kretale oko 18 dinara. Međutim, ovaj rast se mora sagledati kroz prizmu drastično povećanih troškova proizvodnje, prvenstveno skupljeg đubriva i goriva tokom sezone. Oni koji su prodali rano, gledaju na ove cifre sa žaljenjem, dok oni koji čekaju moraju pažljivo vagati troškove skladištenja protiv potencijalnog daljeg rasta. Istovremeno, odsustvo trgovine kod soje i uljane repice šalje zabrinjavajući signal za planiranje naredne setve, jer bez jasne tržišne vrednosti, rizik ulaganja u ove kulture postaje prevelik za prosečno gazdinstvo.