Suncokret osvaja Pomoravlje: Kako je žuti cvet potisnuo kukuruz i pšenicu sa njiva oko Jagodine

Suncokret osvaja Pomoravlje — Šta ovo znači za srpskog proizvođača\n\nNa njivama oko Jagodine i Despotovca žuta boja poslednjih godina nije više samo uspomena na jesen, već nova ratarska stvarnost. Sve više proizvođača u Pomoravlju okreće leđa kukuruzu i pšenici, tradicionalnim kulturama tog kraja, i odlučuje se za suncokret. Razlog je prost: duga i sušna leta koja muče Srbiju pogoduju ovoj uljarici više nego ijednoj drugoj ratarskoj kulturi. Oni koji sarađuju sa naučnim institutima i primenjuju savremenu agrotehniku, već sada očekuju prinose veće od 3,5 tone po hektaru, što ovu kulturu čini ekonomski isplativijom u novim klimatskim uslovima.\n\nPomoravlje je oduvek bilo kukuruzno i pšenično tle, gde su generacije gazdinstava ove kulture gajile kao sigurnost. Međutim, klima se promenila na način koji svaki ratar oseti kada u julu gleda spržene kukuruzne listove. Suše su postale češće, leta duža i vrelija, a padavine nepouzdanije. Za razliku od kukuruza, koji u kritičnim fazama razvoja traži vodu tačno kada je nema, suncokret ima korenov sistem koji prodire duboko u zemljište. On crpi vlagu iz slojeva do kojih druge kulture ne mogu da dopru, što ga čini logičnim izborom za region gde letnje suše nisu više izuzetak, već pravilo.\n\nPioniri ove promene, poput Radiše Radisavljevića, među prvima su se odlučili za suncokret još 2010. godine, kada je to bila retkost. Kroz ogledne parcele i Dane polja, pokazali su da poštovanje plodoreda automatski smanjuje bolesti i olakšava suzbijanje korova. Vidan Stanisavljević, drugi proizvođač iz tog kraja, naglašava da suncokret ne traži obilne padavine, već ravnomerno raspoređene kiše. Savetodavac za ratarstvo Milanka Miladinović potvrđuje da je reč o moćnoj biljci koja može da izvuče i poslednje količine vlage i mineralnih materija, što je čini primenljivom za naše uslove gde drugi usevi stradaju.\n\nOva promena nije izolovan slučaj, već laboratorija onoga što čeka celu ratarsku Srbiju, od Vojvodine do Timočke Krajine. Prinos od preko 3,5 tone po hektaru za srpske uslove i cene otkupa predstavlja broj koji racionalnog proizvođača drži u biznisu. Suncokret se vrti u sistemu uljarica gde cene prate svetsko tržište ulja, nudeći predvidljiviju matematiku nego kukuruz čija cena često oscilira. Dodatna prednost je i pčelarenje, jer polja suncokreta predstavljaju odličnu polensku pašu, što je dragoceno u vremenu kada su pčelinja društva pod pritiskom širom Evrope.\n\nZa srpska gazdinstva ovo znači napuštanje slepe tradicije u korist racionalnosti i prilagođavanja. Srpski ratar tradicionalno seje kukuruz jer je to kultura koju su sejali njegovi preci, ali oni nisu imali termometar koji u avgustu pokazuje 40 stepeni u hladu. Iskustvo iz Pomoravlja dokazuje da je adaptacija izborom kultura ključna za opstanak. Ono što jagodinski i despotovački ratari danas rade, moraće da urade i drugi – ne zato što je neko tako rekao, već zato što će klima i finalna računica to od njih tražiti kako bi proizvodnja ostala održiva.\n\n*Izvor: Agro TV, 24. jul 2026.*