Pšenica probila dvadeset dinara: Berza pokazuje šta seljak već zna — žita nestaje, a soja čeka svog čoveka

Pšenica probila 20 dinara — Šta znači za srpskog proizvođača Prošla nedelja na Produktnoj berzi Novi Sad potvrdila je ono što svako gazdinstvo koje drži žito u ambaru već nekoliko meseci oseća po džepu. Pšenica je osetno poskupela i probila psihološku granicu, dok tržište kukuruza miruje kao da se čeka neki veći potez. Brojke sa berze ne lažu, ali iza njih stoji priča o ponudi koja se topi i tražnji koja polako budi. Ovo je ključni trenutak za procenu vrednosti robe pre nego što stigne nova žetva, a podaci iz jula 2026. godine donose jasne signale za sve učesnike na tržištu. Pšenica je nedeljnom prometu učestvovala sa neverovatnih 73 odsto ukupnog obima, što nedvosmisleno govori da je ovo žito kralj srpskog berzanskog tržišta. Povećana tražnja gurnula je cenu nagore za 4,03 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu, što je prilično oštar skok za samo sedam dana. Berzanski ugovori za pšenicu sa sadržajem proteina od 11,5 do 13 odsto zaključivani su u rasponu od 20,10 do 20,40 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponder cena, koja najbolje oslikava realnu sliku, stala je na 20,31 dinar. Jul je tradicionalno vreme kada se zalihe iz prošle žetve bliže kraju, pa svaki dinar povećanja znači razliku između profita i preživljavanja za one koji su robu zadržali. Kukuruz je, s druge strane, ostao hladan sa ponder cenom od 20,34 dinara, što je cena čekanja gde ni prodavca ne raduje ni kupca ne plaši. Na tržištu soje nije došlo do zaključenja nijednog ugovora jer je razlika od pola dinara između ponude i tražnje bila prevelika prepreka za dogovor. Stočni ječam je zabeležio rast od 1,52 odsto, što govori da stočari moraju hitno da obezbede hranu dok su pašnjaci pod sušnim stresom. Uljana repica nuđena je po 495 evra po toni, ali bez konkretnih ponuda za zaključenje poslova, što ukazuje na oprez trgovaca. Ove brojke direktno utiču na račune gazdinstava širom Vojvodine i centralne Srbije. Pšenica koja se sada prodaje po preko 20 dinara je roba iz prošlogodišnje žetve, što znači da su proizvođači koji su je zadržali napravili dobru procenu. Svako ko je prodao u jesen po 18 dinara sada gleda u propušteni profit od bar dva dinara po kilogramu. Kukuruz koji ne pomiče cenu signalizira uspavano tržište, što može značiti da stočari imaju sopstvene zalihe ili su smanjili proizvodnju, što je zabrinjavajući trend. Soja bez trgovanja ukazuje na neprozirnost koja nikada ne ide u korist proizvođača, jer se cena formira van berze. Berzanski izveštaj menja percepciju tržišta koje je nervozno tamo gde ima robe, a uspavano tamo gde je nema. Gazdinstvo koje danas čita ove brojke i ne pita se šta da radi sa svojom robom već gubi novac. Na tržištu žitarica, ko čeka, taj plaća tuđu strpljivost. Potrebno je pažljivo pratiti trendove jer ječam u usponu najavljuje moguće probleme u ishrani stoke tokom jeseni. Proizvođači moraju biti agilniji u donošenju odluka o prodaji kako bi maksimizirali prihode u nestabilnim uslovima. *Izvor: AgroSmart, 25. jul 2026.*