Javna rasprava o izmenama Zakona o akcizama: Rok 30. jul — šta to znači za srpskog poljoprivrednika

[Javna rasprava o akcizama] — [Šta znači za srpskog proizvođača] Ako ste mislili da vas izmene Zakona o akcizama ne tiču direktno, varate se. Svaki litar dizela koji ulijete u traktor tokom žetve, svaki kilogram veštačkog đubriva koji rasipate po njivi i svaki litar zaštitnog sredstva kojim tretirate useve u sebi nose akcizu koju je država naplatila pre nego što je proizvod stigao do vašeg magacina. Ministarstvo finansija Republike Srbije trenutno vodi javnu raspravu o novom Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, a krajnji rok za slanje sugestija i primedbi ističe u četvrtak, 30. jula. Iako se radi o ključnom dokumentu koji definiše troškove proizvodnje, čini se da većina poljoprivrednika u Srbiji nije ni svesna da se ovaj proces odvija upravo sada, dok su oni zauzeti najintenzivnijim poljskim radovima. Ova javna rasprava, koja traje svega nekoliko dana od momenta objave, predstavlja kritičan period za celokupan agrarni sektor. Ministarstvo finansija je na svom zvaničnom internet portalu objavilo da se svi komentari moraju dostaviti do pomenutog datuma, što ostavlja zainteresovanima manje od nedelju dana da reaguju. Primedbe se mogu poslati elektronskim putem na adresu fiskalni.sektor@mfin.gov.rs ili poštom na adresu Sektora za fiskalni sistem, Kneza Miloša 20, Beograd. Problem leži u tome što tekst nacrta, koji sadrži kompleksne pravne odredbe, nije praćen adekvatnim sažetkom prilagođenim proizvođačima, a rok je toliko kratak da jedva omogućava stručnu analizu, a kamoli organizovanje šireg konsenzusa unutar struke. Suština problema nije u birokratskoj proceduri, već u direktnom uticaju na džep svakog gazdinstva. Zakon o akcizama diktira konačnu cenu goriva, koje je uz đubriva i zaštitna sredstva, jedan od tri najveća troška u srpskoj poljoprivredi. Povećanje akcize za samo nekoliko dinara po litru, kada se pomnoži sa hiljadama litara potrebnih za obradu stotina hektara, pretvara se u ogromnu sumu koja drastično smanjuje ionako tanku maržu poljoprivrednika. Dosadašnja praksa pokazala je da mehanizmi za povrat akcize ili ostvarivanje olakšica često nailaze na birokratske prepreke koje malim proizvođačima oduzimaju više vremena i novca nego što sama uštedba vredi. Stručnjaci upozoravaju da je akciza postala "tihi poreski ubica" poljoprivrede, jer dok se javnost buni na porez na dodatu vrednost, upravo akciza na energente čini da troškovi proizvodnje budu nesrazmerni otkupnim cenama. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se rasprava odvija usred vrhunca žetvenih radova, kada je svaki poljoprivrednik na terenu, a ne za računarom. Očekivati od proizvođača da u julu analizira pravne tekstove je nerealno, što nameće obavezu poljoprivrednim komorama, udruženjima i savezima da hitno preuzmu ulogu posrednika. Nažalost, često se dešava da ove organizacije reaguju sporo ili da njihove primedbe ne stignu na vreme do donosioca odluka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede takođe bi trebalo da aktivnije uključi u ovaj proces, analizirajući nacrt iz ugla zaštite domaćeg proizvođača, umesto da prepusti sektor samom sebi u suočavanju sa Ministarstvom finansija. Za srpska gazdinstva, ishod ove javne rasprave znači razliku između opstanka i gašenja proizvodnje u narednoj godini. Ako se propuste rokovi do 30. jula, poljoprivrednici će morati da prihvate zakonska rešenja koja su doneta bez njihovog glasa, što može dovesti do zamrzavanja ili povećanja troškova inputa u trenutku kada su cene na svetskom tržištu već nestabilne. Poruka je jasna: svako gazdinstvo koje ima kapaciteta treba odmah da kontaktira svoju stručnu organizaciju i proveri da li su primedbe već podnete, ili da samostalno pošalje kratku inicijativu na navedene kontakte Ministarstva finansija. Ćutanje u ovom trenutku direktno plaćamo skupljim gorivom i đubrivom, dok se zakon donosi u tišini, daleko od očiju onih koji hrane ovu zemlju.