Evropa traži nauku na njivi: Klimatski pametna poljoprivreda više nije izbor, nego uslov preživljavanja

Evropa traži nauku na njivi — Klimatski pametna poljoprivreda više nije izbor, nego uslov preživljavanja Kada ti se u junu usev suncokreta osuši na njivi dok temperatura u hladu dostiže trideset sedam stepeni, a kiša pada samo u vestima, klimatske promene prestaju da budu apstraktna tema. To postaje surova svakodnevica. Upravo to poručuju evropski stručnjaci svima koji drže motiku — bez nauke na njivi, nema hrane na trpezi. Poruka sa najvišeg nivoa istraživačkih inicijativa posvećenih klimatski pametnoj poljoprivredi je nedvosmislena: bez dodatnih ulaganja u istraživanja, inovacije i razvoj novih tehnologija, proizvodnja hrane i konkurentnost celog sektora biće ozbiljno ugroženi. Ovo nije panična najava, već hladna dijagnoza onoga što se već dešava širom Evrope, uključujući i Srbiju. Poljoprivrednici se sve češće suočavaju sa sušama, ekstremnim temperaturama i nepogodama koje direktno utiču na prinose i kvalitet useva. Istovremeno, od sektora se ne traži samo da preživi, već i da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte i efikasnije koristi prirodne resurse. Drugim rečima, potrebno je proizvoditi više sa manje, pod uslovima koji su sve nepredvidljiviji. Za srpskog proizvođača ovo zvuči poznato. Suša 2022. godine je već pokazala koliko smo ranjivi — prinosi kukuruza i soje u Vojvodini pali su na nivoe koji se pamte decenijama unazad. Klimatski pametna poljoprivreda nije slogan, već konkretan skup naučnih dostignuća: nove sorte otporne na sušu, precizna poljoprivreda, senzori i veštačka inteligencija u donošenju proizvodnih odluka. Poseban akcenat stavlja se na jačanje saradnje između naučnih institucija, istraživačkih centara i samih proizvođača. Nauka mora da izađe iz laboratorije i siđe na njivu, jer rezultat koji ne stigne do ruke poljoprivrednika ostaje samo papir u fioci. Eksperimentalne stanice širom Evrope testiraju tehnologije za različite uslove — ono što radi u Francuskoj ne mora nužno raditi u Banatu. Kod nas je Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu decenijama predvodnik u razvoju sorti prilagođenih našim uslovima, ali pitanje je da li kapaciteti prate tempo promena. Evropska unija kroz program Horizon Europe već finansira veliki broj projekata, a tokom ove godine odobreno je više od stotinu novih inicijativa za održivu poljoprivredu i zaštitu prirodnih resursa. Međutim, ključno pitanje za nas u Srbiji je koliko naših institucija i proizvođača učestvuje u tome. Horizon Europe je otvoren i za zemlje Zapadnog Balkana, ali učestvovanje zahteva kapacitete — ljude koji znaju da pišu projekte i institucije koje imaju administrativnu snagu. Srpski poljoprivrednik prosečno mnogo manje ulaže u preciznu poljoprivredu i satelitske podatke nego što bi mogao, delimično zbog cene opreme koja za prosečno gazdinstvo od dvadesetak hektara izgleda kao luksuz. Problem je i u savetodavnoj službi koja više ne pokriva teren onako kako bi trebalo, pa znanje iz instituta ne stiže do svake njive. Na kraju, klimatski pametna poljoprivreda nije izbor između tradicije i tehnologije, već izbor između onih koji će se prilagoditi i onih koji će nestati. Za srpska gazdinstva ovo znači da promene nisu samo u skupim dronovima, već i u izboru sorte koja podnosi sušu, načinu obrade koji čuva vlagu i rotaciji useva. Mnoga od ovih rešenja su jeftinija nego što zvuče, ali zahtevaju bolju povezanost sa savetodavnim službama. Taj most između znanja i svakodnevne odluke na gazdinstvu gradi se novcem, politikom i ljudima na terenu. Vreme za taj izbor teče brže nego što nam se čini dok gledamo u nebo i čekamo kišu. *Izvor: Agro TV, 27. jul 2026.*