Kalenić pijaca ostaje bez obnove: Jedina ponuda odbijena, 24 miliona evra čeka novi tender

Obustavljen tender za Kalenić pijacu — Šta znači za srpskog proizvođača Najpoznatija beogradska pijaca Kalenić ostaće u sadašnjem stanju još neizvesno vreme, jer je postupak javne nabavke za njenu rekonstrukciju obustavljen. Komisija za javnu nabavku odbila je jedinu pristiglu ponudu, ne zbog visoke cene, već zbog tehničke greške – ponuđač nije pravilno popunio obrazac sa cenama. Projekat vredan 24 miliona evra tako ponovo čeka novi početak, dok građani i poljoprivredni proizvođači nastavljaju da koriste dotrajalu infrastrukturu. Ova vest nije samo graditeljski problem, već signal za sve koji žive od plasmana robe na zelenim pijacama. Tender za izvođenje radova raspisan je 26. maja, a jedina ponuda stigla je 20. jula, neposredno pre isteka roka. Ponudu je podnela grupa od 7 kompanija predvođena firmom „Jadran", koja je već radila na gradskim projektima sa zabeleženim kašnjenjima, poput rekonstrukcije Obrenovačke pijace. Činjenica da jedini ponuđač na tenderu ove vrednosti nije умеo da popuni propisani formular ukazuje na sistemski problem u javnim nabavkama. Umesto ozbiljne konkurencije, imamo situaciju gde birokratska greška koči investiciju koja je najavljivana godinama, što uliva nemir kod svih učesnika u lancu ishrane. Prvobitni plan obnove uključivao je natkrivanje prostora i 2 podzemna nivoa za garažu i magacine, ali se od podzemnih sadržaja odustalo bez smanjenja procenjene vrednosti od 24 miliona evra. Ovo je izazvalo oštre kritike stručne javnosti, jer bi rekonstrukcija po kvadratu mogla biti među najskupljim u Evropi. Za poljoprivredu je ključno što se odustalo od podzemnog magacinskog prostora, što znači da neće biti rešen problem hladnog lanca i skladištenja za lako kvarljive proizvode na ovoj lokaciji. Nedostatak adekvatnog magacina direktno ugrožava kvalitet robe koja dolazi sa perifernih gazdinstava. Kalenić nije samo mesto za šetnju, već vitalna tačka za plasman robe iz okolnih sela. Sremski sir, livadni med, voće iz Topole i povrće iz Banata svakodnevno stižu na ove tezge. Svaki dan kašnjenja obnove znači da proizvođači rade u uslovima koji nisu menjani decenijama – loša kanalizacija, procurili krovovi i nedostatak adekvatnog prostora za utovar i istovar. Roba se i dalje tovari na trotoaru, što povećava rizik od kvarenja i otežava logistiku za male proizvođače koji nemaju vlastiti transport. Loši uslovi na pijaci direktno se odražavaju na cenu i svežinu proizvoda koji kupac na kraju plaća. Za srpska poljoprivredna gazdinstva ova vest ima jasnu poruku: nema promene na bolje u dogledno vreme. Umesto da se 24 miliona evra iskoriste za modernizaciju više lokalnih pijaca širom Srbije, sredstva stoje zaključana zbog proceduralnih grešaka. Poljoprivrednici ne mogu da čekaju da gradska administracija reši svoje interne probleme sa tenderima. Dok se čeka novi postupak, domaći proizvođači snose troškove loše infrastrukture, što direktno utiče na kvalitet proizvoda koji završava na trpezama građana. Pijaca je poslednja karika u lancu ishrane, a ako ona škripi, trpi ceo sistem od njive do stola. *Izvor: Agro News, 27. jul 2026.*