Sto poljoprivrednika u Gornjem Milanovcu dobilo subvencije: 19 novih traktora, ali opozicija pita šta je sa sistemskim rešenjima

[Subvencije u Gornjem Milanovcu] — [Kada lokalna pomoć ne može da zameni sistemsko rešenje] Dok veći deo Srbije ovih dana balansira na ivici između suše i iznenadnih gradonosnih oluja, u Gornjem Milanovcu stigla je vest koja donosi barem privremeni dah olakšanja za stotinu poljoprivrednih domaćinstava. Iz opštinskog budžeta isplaćene su konkretne novčane podrške, pri čemu je devetnaest proizvođača dobilo po osamsto hiljada dinara namenjenih za nabavku nove mehanizacije. Iako ovaj iznos nije dovoljan da se iz salona kupi potpuno nov traktor, on predstavlja značajan podsticaj koji šalje jasnu poruku da lokalna samouprava prepoznaje težinu posla kojim se bave ljudi na selu. Ova akcija deo je šireg programa koji traje već deceniju, ali je ovog puta praćena i glasovima koji pitaju da li su ovakve jednokratne mere dovoljne za opstanak sela. Program subvencionisanja poljoprivrednika u Gornjem Milanovcu ušao je u svoju desetu godinu postojanja, što je u srpskim uslovima, gde se agrarne politike često menjaju brže od useva, za svaku pohvalu. Prema podacima opštinske Kancelarije za poljoprivredu, u periodu od 2016. do 2026. godine, iz lokalne kase izdvojeno je oko 660 miliona dinara, što u gruboj proceni iznosi pet miliona evra. Ova sredstva usmerena su ka unapređenju proizvodnje i kroz njih je prošlo oko deset hiljada zahteva poljoprivrednika. Činjenica da je broj korisnika veći od ukupnog broja aktivnih gazdinstava u opštini ukazuje na to da su mnogi proizvođači pomoć dobijali više puta, što govori o kontinuitetu podrške, ali i o potrebi za stalnim ulaganjima. Za tekuću godinu, lokalni parlament opredelio je 72 miliona dinara za mere ruralnog razvoja. Predsednik Opštine Dejan Kovačević najavio je prilikom dodele sredstava i jedan ambiciozniji korak koji bi mogao imati dalekosežnije posledice od same kupovine traktora. Plan je da se naredne godine uvede sufinansiranje izgradnje malih mlekara, gde bi opština pokrivala pedeset odsto troškova, dok bi ostatak obezbedili sami poljoprivrednici ili zadruge. Ovaj potez teži stvaranju lokalnih otkupnih stanica, čime bi se smanjila zavisnost poljoprivrednika od velikih industrijskih pogona koji se nalaze stotinama kilometara dalje, a koji često diktiraju uslove otkupa. Međutim, nisu svi zadovoljni isključivo brojem podeljenih čekova. Dragica Topalović, odbornica opozicione Grupe građana „Zajedno do pobede" u Skupštini Gornjeg Milanovca, istakla je da ovakve jednokratne pomoći, ma koliko bile korisne i dobrodošle, ne mogu biti zamena za sistemska rešenja. Ona nije osporila značaj subvencija, nazvavši ih pozitivnim korakom, ali je skrenula pažnju na goruće probleme koji ostaju nerešeni: lošu infrastrukturu u mnogim milanovačkim selima, neodgovarajuće putne pravce i, najvažnije, nedostatak garantovanih otkupnih cena koje bi proizvođačima omogućile pristojnu zaradu. Njena poruka je jasna – razvoj sela zahteva dugoročnu strategiju, a ne samo gašenje požara jednokratnim uplatama. Za srpskog poljoprivrednika, ova situacija u Gornjem Milanovcu predstavlja ogledalo celokupnog stanja u državi. Dobiti osamsto hiljada dinara za traktor je svakako pomoć koja olakšava nabavku mehanizacije i povećava produktivnost, ali to nije lek za strukturne bolesti agrara. Ako farmer kupi traktor uz pomoć subvencije, a sutradan suoči se sa otkupnom cenom mleka ili žita koja je ispod cene koštanja proizvodnje, ta nova mašina samo ubrzava stvaranje gubitka. Prava vrednost ove vesti za gazdinstva leži u najavi izgradnje malih mlekara, jer to direktno udara na uzrok problema – nejednak položaj proizvođača u lancu ishrane. Ipak, dok se ne reše pitanja pravičnih otkupnih cena na nacionalnom nivou i dok infrastruktura ne bude dovedena u red, subvencije će ostati samo palijativna mera koja odlaže, ali ne i sprečava dalje propadanje sela.