Dve stotine dvadeset hiljada tona šećera — Srbija se snalazi dok se Evropa trese

Srbija obezbedila 220.000 tona šećera — Šta pad površina pod repom znači za gazdinstva\n\nDok Evropa gubi san zbog talasa mraza i ekstremnih temperatura koje u junu u Francuskoj beleže rast od šezdeset osam odsto iznad proseka, srpski poljoprivrednici mogu da odahnu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede procenjuje da će ove godine iz domaćih šećerana izaći oko 220.000 tona šećera. Usevi šećerne repe na 32.432 hektara stoje kako treba, što je dovoljno za pokrivanje domaćih potreba i ostavlja višak za izvoz u region. Ipak, ispod ove smirujuće brojke krije se priča koja nije ni približno toliko udobna za prosečno gazdinstvo.\n\nOno što brine stručnjake jeste trend smanjenja površina. Iako 32.432 hektara zvuči kao pristojna brojka, to je pet celih i sedam desetina odsto manje nego prošle godine, a u odnosu na desetogodišnji prosečan pad iznosi čak dvadeset četiri celih i tri desetina odsto. To nije obična korekcija, već jasno povlačenje proizvođača. Šećerna repa zahteva ozbiljna ulaganja i agrotehnički tretman, a prosečan prinos od 49 tona po hektaru ne može da nadoknadi gubitak zemljišta. Kako navodi Ministarstvo, pad površina od skoro četvrtine nije slučajnost, već poruka da matematika proizvođačima više ne računa pod postojećim uslovima otkupa.\n\nNa globalnom nivou situacija je dinamična. Našim proizvođačima nije išao na ruku pad cena na svetskom tržištu tokom 2025. godine, jer su Brazil, Indija i Tajland natrpali tržište. Prosečna otkupna cena bila je minimalno niža, ali u poljoprivredi gde je marža tanka, svaki procenat utiče na budžet za đubrivo. Ipak, Londonska berza već registruje rast cena jer američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA) prognozira pad globalne proizvodnje u tržišnoj 2026/27. godini na 184,9 miliona tona. Evropska unija očekuje pad proizvodnje od 1,2 miliona tona zbog vremenskih ekstremata, dok istovremeno uvodi ograničenja na uvoz sirovog šećera iz Brazila, što štiti njihove rafinerije, ali otvara pitanja za nas.\n\nPoseban segment koji retko dospeva u javnost jeste uvoz zaslađivača. Uvoz ostalih vrsta šećera i sirupa, tarifna grupa 1702, povećan je tokom 2025. godine za pet odsto u količini. Istovremeno, uvoz izoglukoze pada treću godinu zaredom i iznosio je oko 42.600 tona, što je jedan ceo i osam desetina odsto manje nego godinu dana ranije. Najveći deo i dalje stiže iz Mađarske, približno 41.800 tona. Ova zavisnost od jednog izvora snabdevanja predstavlja rizik; ako se desi bilo kakav logistički ili politički problem na toj relaciji, osetićemo to direktno na policama u marketu i u pregovorima sa industrijom.\n\nZa srpsko gazdinstvo ovo znači da je trenutna pozicija stabilna, ali nije bezbedna na duži rok. Dvesta dvadeset hiljada tona pokriva potrebe danas, ali temelji proizvodnje se tanje. Pad globalne proizvodnje i rast cena na berzama mogli bi da pomognu u narednoj kampanji, ali ključno je pitanje tajminga. Ako se otkupne cene poprave tek nakon što seljak donese odluku šta će sejati sledeće godine, taj profit će otići prerađivačima, a ne proizvođačima. Srbija mora da pređe sa godišnjih procena na dugoročnu strategiju, jer ako se ne pričvrste temelji, biće kasno da se žali na pad koji traje već deceniju.