Zamislite da država daje pare da podstakne domaću privredu, a na kraju one završe u džepovima konkurencije iz inostranstva. Upravo to se dogodilo u Nemačkoj. U julu je berlinska vlada upalila motor subvencija za električne automobile, a na pumpi su se prvi našli – Kinezi. Dok nemački kancelari slave rast prodaje od 62 odsto, domaći proizvođači poput Folksvagena i Mercedesa ostali su da gledaju kako im kineski BYD sa rastom od 365 odsto uzima najveći deo kolača. Ovo nije samo priča o automobilima – to je ogledalo u koje bi trebalo da se pogleda i srpska poljoprivreda kada delimo subvencije.
Kada subvencije postanu hrana za konkurenciju
Prema podacima savezne kancelarije za motorna vozila (KBA), u julu je na nemačke ulice izašlo više od 78.600 čisto električnih automobila (BEV). To je skoro 62 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. Udeo električnih vozila u ukupnim novim registracijama skočio je na 29,3 odsto – brojka koja bi pre samo nekoliko godina delovala kao naučna fantastika. Ali ono što sledi je gorka pilula za nemačku industriju.
Državne subvencije kupcima novih električnih i hibridnih vozila jesu pokrenule tržište – ukupno je registrovano oko 268.000 novih vozila, što je rast od 1,2 odsto u odnosu na prošlu godinu. Međutim, kako kaže Konstantin Gal, ekspert konsultantske kuće EY, domaćim kompanijama je to donelo „ograničenu korist“. Najveći deo kolača, objašnjava on, pokupili su kineski brendovi.
BYD je u julu prodao 5.240 novih električnih automobila u Nemačkoj. To je 365 odsto više nego u julu prošle godine. Nije reč o nekom nišnim igraču – BYD je globalni gigant koji koristi svaku priliku da uđe na evropsko tržište. I dok nemački proizvođači pokušavaju da sustignu zaostatak u razvoju električnih modela i softverskih rešenja, Kinezi su već tu – sa povoljnijim cenama i konkurentnom tehnologijom.
„Snažan rast prodaje električnih automobila jeste ubrzao razvoj e-mobilnosti u Nemačkoj, ali domaćim kompanijama je doneo ograničenu korist“ — Konstantin Gal, ekspert konsultantske kuće EY
Ovo je klasičan primer kako subvencije, kada nisu pametno dizajnirane, mogu da postanu hrana za konkurenciju umesto podsticaj za domaću privredu. Nemački poreski obveznici su platili subvencije, a profit je otišao u Kinu.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Ako mislite da je ovo samo priča o automobilima – varate se. Ista logika važi i za poljoprivredu. Kada Srbija deli subvencije po hektaru, bez obzira na to šta se na njemu gaji i ko ga obrađuje, novac često završi kod onih koji su već jaki – velikih sistema, uvoznika repromaterijala, ili čak stranih kompanija koje posluju na našem tržištu.
Setite se samo subvencija za dizel gorivo – koliko puta smo čuli da najveći deo pokupe veliki poljoprivredni kombinati, dok mali proizvođači dobiju mrvice? Ili podsticaja za organsku proizvodnju, koji su toliko birokratski zahtevni da ih mali gazde jedva mogu ispratiti. Nemački primer je opomena: subvencije moraju biti ciljane, sa jasnim kriterijumima koga podržavaju.
Nemačka je htela da ubrza elektrifikaciju i smanji emisije. Uspela je – prodaja je skočila. Ali je istovremeno otvorila vrata kineskim brendovima koji su bili spremniji, jeftiniji i agresivniji. U poljoprivredi, ista greška se pravi kada se subvencije dele bez analize tržišnih lanaca i stvarnih potreba proizvođača. Podsticaji za opremu, na primer, često idu uvoznicima traktora i kombajna, dok domaća industrija poljoprivrednih mašina jedva opstaje.
Ono što je najvažnije – subvencije ne smeju da budu slepe. One moraju da prate strategiju: šta želimo da podstaknemo? Da li je to povećanje izvoza, zapošljavanje na selu, ili prehrambena bezbednost? Ako je odgovor „sve odjednom“, dobićemo nemački scenario – novac će otići tamo gde je najlakše, a ne tamo gde je najpotrebnije.
Nemačka sada ima više električnih automobila na putevima, ali manje domaće industrije koja ih proizvodi. Srbija može da ima više subvencionisane poljoprivrede, ali da li će to značiti i jače domaće gazdinstvo – pitanje je na koje odgovor moramo da damo sami. Jer, kako pokazuje nemački slučaj, subvencije bez pametne strategije su samo skupa greška.
Izvor: Biznis.rs, 6. avgust 2026.
💬 0 komentara