Dok se na njivama širom Srbije završava žetva kukuruza i priprema se setva ozime pšenice, jedna sasvim druga priča potresa stočarski sektor. Viškovi mleka postali su toliko ozbiljan problem da je država morala da interveniše. Predsednik Aleksandar Vučić najavio je danas dodatne subvencije za otkupljivače – potez koji treba da spreči kolaps u lancu proizvodnje. Pitanje je samo hoće li ovo biti dovoljno da se sačuvaju domaća gazdinstva.
Zašto je država morala da reaguje sada
Problem tržišnih viškova mleka nije nov, ali je ove godine dobio zabrinjavajuće razmere. Naime, proizvodnja mleka u Srbiji poslednjih godina raste, ali se istovremeno smanjuje potrošnja i izvozne mogućnosti. Mlekare su počele da odbijaju otkup ili da nude cene koje su ispod troškova proizvodnje. U takvoj situaciji, stočari su se našli pred zidom – ili da prodaju po bilo kojoj ceni, ili da likvidiraju stada.
Predsednik Vučić je danas, nakon razgovora sa predstavnicima otkupljivačkih kompanija i stočarima, izašao sa konkretnom najavom. „Da ne bismo uništavali proizvodnju mleka i doveli celu granu industrije u opasnost, obezbedićemo dodatne subvencije za kompanije da otkupe tržišne viškove mleka od seljaka“, rekao je Vučić novinarima posle prijema mladih sportista u okviru kampa „Srbija te zove 2026“.
Ova odluka dolazi u trenutku kada su stočari već mesecima u panici. Otkupna cena mleka pala je ispod trideset dinara po litru, dok je proizvodna cena, kada se uračunaju hrana, struja, rad i veterinarske usluge, znatno viša. Razlika se pokriva samo uz subvencije, ali ni one više nisu dovoljne kada otkupljivači jednostavno odbijaju da preuzmu mleko.
Viškovi su postali toliko veliki da mlekare više ne znaju šta će s mlekom. Ako država ne interveniše, za mesec dana ćemo imati situaciju da farmeri izlivaju mleko na njive — izvor blizak pregovorima, koji je želeo da ostane anoniman
Šta tačno podrazumevaju nove subvencije
Prema najavi, dodatne subvencije biće usmerene direktno otkupljivačima – mlekarama i prerađivačima. One treba da pokriju razliku između tržišne cene i cene koja bi omogućila stočarima da opstanu. Vučić je naglasio da će mere trajati do kraja ove godine, što znači da je reč o hitnoj, kratkoročnoj intervenciji.
Konkretni iznosi i način isplate još nisu objavljeni, ali se očekuje da će Ministarstvo poljoprivrede uskoro izaći sa detaljnim uputstvom. Ono što je jasno jeste da se subvencije odnose na tržišne viškove – dakle, na količine mleka koje prelaze uobičajeni obim otkupa.
Ovo nije prvi put da država interveniše na tržištu mleka. Podsetimo, prošle godine su već uvođene vanredne mere podrške, ali one su bile fokusirane na proizvođače, ne na otkupljivače. Sadašnji pristup je drugačiji – država pokušava da „održi cev“ otvorenom, odnosno da obezbedi da mlekare nastave da preuzimaju mleko po cenama koje neće uništiti proizvodnju.
Međutim, postavlja se pitanje da li je ovo dugoročno rešenje. Subvencionisanje otkupa samo odlaže problem. Dokle god postoji strukturni višak mleka na tržištu, bez obzira na subvencije, mlekare će biti pod pritiskom da smanje cene ili količine.
Šta ovo znači za poljoprivrednike i celu granu
Sa stanovišta običnog stočara, ova vest je olakšanje – ali samo privremeno. Ako imate pedeset grla i svakog dana proizvedete hiljadu litara mleka, svaki dan bez sigurnog otkupa znači gubitak. Subvencije otkupljivačima mogu da osiguraju da mleko bude preuzeto, ali ne rešavaju osnovni problem: zašto uopšte imamo viškove?
Odgovor je složen. S jedne strane, domaća proizvodnja mleka raste zahvaljujući modernizaciji farmi i boljoj genetici. S druge strane, potrošnja mlečnih proizvoda u Srbiji stagnira, a izvozni kanali su suženi zbog konkurencije iz EU i Rusije. Dodatno, inflacija je smanjila kupovnu moć građana, pa se mleko sve češće zamenjuje jeftinijim alternativama.
U ovakvoj situaciji, subvencije su kao flaster na otvorenu ranu. One zaustavljaju krvarenje, ali ne leče uzrok. Dugoročno, potrebna je ozbiljna strategija – bilo da je reč o podsticanju izvoza, razvoju novih proizvoda (sirevi, jogurti, mleko u prahu) ili smanjenju proizvodnje kroz dobrovoljne programe.
Stočari su svesni ovoga. Ono što ih najviše brine jeste neizvesnost. Ako subvencije prestanu na kraju godine, a viškovi ostanu, ponovo će se suočiti sa istim problemom. Zato mnogi traže da država definiše dugoročne mere – garantovane otkupne cene, veće investicije u preradu, ili povlašćene kredite za izvoz.
Autorski stav: hitna pomoć nije isto što i lečenje
Kao neko ko prati poljoprivredu decenijama, mogu da kažem da je ovo dobra vest – ali samo na kratke staze. Drago mi je što je država reagovala brzo i što je predsednik lično ušao u dijalog sa sektorom. To pokazuje da se problem shvata ozbiljno. Međutim, ne mogu da se otmem utisku da se ponavljamo. Svake godine imamo istu priču: viškovi, kriza, subvencije, pa opet ispočetka.
Ono što nedostaje jeste sistemsko rešenje. Potrebno je da se sedne za sto i napravi petogodišnji plan za mlečni sektor. Da se definišu ciljevi, budžeti i mehanizmi. Da se stočarima pruži sigurnost da mogu da planiraju proizvodnju bez straha da će im mleko ostati neotkupljeno.
Do tada, ove subvencije su neophodne. One će sačuvati stada i proizvodnju u 2026. godini. Ali pitanje je da li ćemo i 2027. ponovo pisati istu vest. Nadam se da nećemo, ali iskustvo me uči da se istorija voli ponavljati – naročito kada je u pitanju srpska poljoprivreda.
Izvor: Biznis.rs, 6. avgust 2026.
💬 0 komentara